Kako je Nestorović obmanuo javnost izjavom da na izbore za Evropski parlament izlazi 30 odsto birača

Vesti 12. feb 202418:09 131 komentara
N1, FREDERICK FLORIN / AFP

Narodni poslanik Branimir Nestorović, nosilac izborne liste „Mi – glas iz naroda“, koja je na decembarskim izborima u Srbiji osvojila nešto manje od 179.000 glasova, pokušao je da ospori legitimitet poslanika Evropskog parlamenta, iznoseći grubu neistinu da na izbore za najviše predstavničko telo Evropske unije izlazi svega 30 odsto birača.

„Svi znaju da na izborima za Evropski parlament izađe 30 odsto ljudi. Ti ljudi ne predstavljaju nikoga. To su te zemlje koje nama prebacuju da su naši izbori neregularni“, izjavio je Nestorović, komentarišući Rezoluciju EP o izborima o Srbiji, ostavljajući dilemu da li je izjava čoveka koji sedi u najvišem zakonodavnom telu Srbije zlonamerna ili samo plod neznanja i neobaveštenosti.

European Parliament

A istina nije čak ni blizu onoga što tvrdi Nestorović, jer je za aktuelni saziv Evropskog parlamenta glasalo oko 200 miliona birača, odnosno 50,66 odsto. U skoro polovini (13) od ukupno 28 zemalja, izlaznost je bila iznad 50 odsto, u tri je glasalo približno 30 odsto, dok su praktično „podbacili“ samo Slovaci sa odzivom birača od svega 23 odsto.

Ilustracije radi, na izborima za poslanike Evropskog parlamenta u Nemačkoj glasalo je oko 38 miliona građana, odnosno 61,38 odsto upisanih birača, što je izlaznost koju je Srbija poslednji put „prebacila“ 1992. godine i o kojoj, po svemu sudeći, može samo da sanja.

Izlaznost iznad pedeset odsto registrovana je i u drugim državama sa najvećim brojem stanovnika u EU, pa je tako u Francuskoj glasalo 50,12 odsto, u Italiji 54,5 procenata, a u Španiji 60,73 odsto upisanih birača.

Brnabić: Teže postati odbornik nego evroparlamentarac

Nestorović nije jedini koji je pokušao da diskredituje instituciju koja predstavlja drugo po veličini demokratsko biračko telo na svetu (nakon Indije), pa je predsednica Vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić tako izjavila da je „teže postati odbornik u gradu Beogradu, nego evroparlamentarac“.

„Izlaznost u nekim zemljama za poslanike koji će ih predstavljati u EP je nešto iznad 20 odsto, što dakle nije dovoljno glasova da postanete gradski odbornik u Beogradu na primer, ali je dovoljno da postanete evroparlamentarac. Dakle, neki evroposlanik koji je u nekoj zemlji dobio 7.000 glasova, sa kojim brojem ne bi mogao da bude ni odbornik u gradskoj skupštini u jednoj našoj opštini, oni traže istragu o Srbiji“.

Najveći odziv birača u EU zabeležen je u Belgiji, koja ima skoro 12 miliona stanovnika, gde je pravo glasa na poslednjim izborima za poslanike EP iskoristilo čak 88,47 odsto birača.

Poređenja radi, godinu kasnije glasala je i Srbija, a na birališta je izašlo svega 48,93 odsto upisanih birača. To je ujedno bila i najniža izlaznost na parlamentarnim izborima u Srbiji od 1990. godine.

Tek nešto malo veći odziv birača zabeležen je na izborima 2014. godine, prvim nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast, kada je glasalo 53,09 odsto građana Srbije upisanih u birački spisak.

Povezane vesti:

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare