Kako je Srbija "ujedinila" Rusiju i Ameriku

Dve supersile Sjedinjene Američke Države i Rusija su se istog dana bavile društvenom situacijom, odnosno protestima u Srbiji koji traju od novembra zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom  Sadu, usled čega je poginulo 15 ljudi.

Sudeći po tonu, dve države su, inače totalno suprotstavljene od početka rata u Ukrajini 2022. godine, kada je u pitanju vlast u Srbiji  - na sličnim pozicijama. Štaviše, može se reći da je podrška iz Amerike, u neku ruku, trenutno iskrenija i jača.

Ričard Grenel, izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za specijalne misije, je u objavi na mreži X, uz snimak sa studentskih protesta u Zrenjaninu, naveo da je važno pustiti da se čuju različiti glasovi, ali da "nema podrške za one koji podrivaju vladavinu prava i na silu upadaju u državne institucije".

Ujedno ovo je bila i prva reakcija nove američke administracije o protestima u Srbiji, koji su organizovani zbog pogibije 15 ljudi prilikom rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

S druge strane Marija Zaharova, glasnogovornica ruskog Ministarstva spoljnih poslova, nije direktno podržala tvrdnju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se u Beogradu dešava "obojena revolucija".

Zaharova je na na pitanje o stavu Rusije prema tvrdnjama predsednika da Zapad stoji iza sprovođenje obojene revolucije u Srbiji, odgovorila da su slične činjenice već zabeležene u istoriji, "a što se tiče konkretnih detalja", navela je da je to ipak pitanje za srpskog lidera koji jedini raspolaže informacijama.

Zašto Moskva ne "kažnjava" Srbiju?

Politikolog Aleksandar Ivković za N1 kaže da najnovija izjava Marije Zaharove jeste za nijansu manje direktna, u smislu da se blago ogradila od iznošenja konkretnih detalja o protestima.
Ipak, kaže "ne znam da li u to treba učitavati nešto posebno, s obzirom da je pre mesec dana rekla da se u Srbiji sprovodi obojena revolucija, a i u nekoliko prethodnih navrata takođe".

"Svakako je ono što je izjavila rekla na taj način da domaći mediji bliski vlasti mogu da iskoriste za promovisanje sopstvenih narativa, što su i uradili. Rusija je u Srbiji u specifičnom položaju, u smislu da Beograd od izbijanja rata u Ukrajini realno poteze koji ne odgovaraju Rusiji poput oružja koje stiže u Ukrajinu, distanciranje od Vladimira Putina, energetska politika, vojno usklađivanje sa NATO-om kupovinom rafala, ali Moskva ne "kažnjava" Srbiju zbog toga. Rekao bih da Rusija procenjuje da, kada bi krenula da se ponaša neprijateljski prema trenutnim vlastima, time bi ih samo do kraja gurnula u okrilje Zapada. Zbog toga se Rusija zadovoljava time što vlast makar nije do kraja ušla u zapadnu orbitu, npr. nije uvela sankcije", kaže Đokić koji navodi i da on "ne vidi naznake da se politika Rusije prema Srbiji menja, ali da to može da se desi u zavisnosti od sudbine ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS).

"Zaharova nema prijateljski odnos sa Vučićem"

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike podseća da Zaharova nikada nije imala neki prijateljski odnos sa Vučićem i da ne treba zaboraviti na koji način je "spustila na zemlju" predsednika Vučića kada je potpisan "Vašingtonu sporazum" u vreme prvog Trampovog mandata.

On kaže da je za Rusiju trenutno najbitnije da se ne naškodi ruskim interesima u procesu rasprave i pregovora oko NIS.

Govoreći o protestima, Subotić smatra da su protesti generacije Z mnoge iznenadili i da niko nije očekivao da će se razvijati ovom brzinom i snagom, čime su se sami nametnuli kao tema. Komentarišući objavu na mreži X, on kaže da je doživljava pre svega kao ličnu podršku i podseća da Grenel nije više "per se", nije nadležan za Zapadni Balkan kao što je nekada bio u slučaju Beograda i Prištine tokom prve Trampove vladavine.

Grenelova lična podrška

On je, kako navodi sada nadležan za Severnu Koreju i Venecuelu i druga ostala pitanja, a da se Srbija nalazi među "nekim ostalim pitanjima”.

"To je zvanično. Nezvanično znamo da Grenel ima bliske odnose sa Beogradom i da će barem u privatnom kapacitetu nastaviti da prati dešavanja ovde. Iako su relevantne, njegove izjave nisu ambasadorske. Nešto kao kada Mask podržava Alternativu za Nemačku (AFD) kao da je njihov portparol. Ne uzimam da je to stav Amerike. Imaju težinu, ali mislim da se s tim ne bi mogla složiti američka politika u celini i ambasadori", kaže Subotić.
Aleksandar Ivković, istraživač Centra za savremene politike, kaže za N1 da je jasno da je i prethodna - Bajdenova administracija, uspostavila transakcioni odnos sa aktuelnom vlašću, upravo po pitanju pomenutih pro-zapadnih geopolitičkih koraka od izbijanja rata u Ukrajini. Od Trampove administracije očekuje da ne bude ništa "sem transakciona".

"Dok je Bajdenova administracija makar na rečima pokušala da iako nekonzistentno, promoviše demokratiju, Tramp nije zainteresovan za to i rekao bih da će se naša vlast dobro snalazi u tim vrstama odnosa. Sa Ričardom Grenelom su već izgrađeni odnosi tokom prethodnog Trampovog mandata, a sada vidimo da se ide i ka uspostavljanju odnosa sa Trampovim sinom i zetom", ukazuje Ivković.

Strahinjić navodi da ova poruka svakako ide u prilogu Vučiću koji će ovo predstaviti kao neki plus u među svojom biračkom telu. On podseća da vlast "malo-malo pa izvuče Grenela".

"Bio je tu kao neko ko kritikuje Prištinu. Verujem da je ovim povodom bio u kontaktu sa nekim iz Beograda. Sve ovo pod pretpostavkom da su vlasti racionalne, jer demonstracije pokazuju da kada toliki broj iljudi zađe na ulice, tradiconalna logika ume da padne u vodu, pa se može pucati i u sopstvenu nogu".

Politikolog Aleksandar Đokić navodi da podrška koja dolazi iz Moskve i iz Belorusije jeste režimska podrška, jer iz tih zemlaja nema glasova koji nisu usklađeni. On podseća da su u više navrata iz Moskve stizale izjave da se u Srbiji priprema Majdan.

“Aktuelne poruke iz Moskve nisu nešto novo, ali možda čude, jer Vučić u poslednje vreme ne igra na proruski narativ, međutim Rusija ovde nema koga boljeg za sebe da podrži. Sam srpski režim je stvorio iluziju da uživa podršku različitih strana kada ga zaista niko neće štititi ako dođe do njegovog poraza, kao što niko nije štitio režim Đukanovića u Crnoj Gori. Štaviše, stvaranjem te iluzije sveopšte spoljne podrške, probuđeni deo Srbije samo biva ubeđen da učestvuje u jednoj romantičnoj borbi Davida protiv Golijata, što ne zastrašuje, već uliva hrabrost”, rekao je Đokić za N1.