Kako je vlast pregurala još jednu godinu afera: Šta se (nije) desilo u 2023.

Tvrdnje opozicije da je na parlamentarnim i lokalnim izborima održanim 17. decembra došlo do izborne krađe i brojnih neregularnosti, vlast je najpre ignorisala, a zatim negirala, poput izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je "ovo bio do sada najčistiji, gotovo do perfekcije održan izborni proces".
Na masovne izborne malverzacije sa "fantomskim biračima", kupovinu glasova i pritiske, posebno na javne službenike, ukazala je i poslanica Evropskog parlamenta Viola fon Kramon, koja je navela i da su poslednje izjave premijerke Srbije Ane Brnabić o tome „potpuno neprihvatljive“.

Premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić odgovorila je nedavno na vanrednoj konferenciji za medije na izveštaj organizacije CRTA o nedavnim izborima u Srbiji, rekavši da „te nepravilnosti nisu konstatovali kroz zapisnike i da ništa nisu predali RIK-u, GIK-u, kao ni tužilaštvu“.

Brnabić je poručila da je „čula jedno veliko ništa“.

Posmatračka misija CRTA iznela je sumnju da je na izborima 17. decembra došlo do organizovanih migracija birača u obimu koji je presudno uticao na ishod izbora za Skupštinu Beograda, u čemu predsednica Vlade u tehničkom mandatu nije videla ništa sporno.

Početak izborne kampanje obeležila je afera sa radom kol centra Srpske napredne stranke, u koji se infiltrirala novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). U centru je, bez ugovora, bilo angažovano preko 300 ljudi, čiji je zadatak bio da pozivaju građane i pitaju da li će na izborima glasati za SNS.

Prema nalazima, iza svega se krije dobro organizovana grupa, a način na koji rade baca sumnju na kupovinu glasova, novac iz „crnih fondova“ i moguće zloupotrebe ličnih podataka građana.

Nakon što je Transparentnost Srbija podnela prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije zbog sumnje da je organizacijom kol centra ova stranka prekršila Krivični i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, SNS je negirao tvrdnje, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

U odgovoru Agenciji SNS je negirao povezanost sa agencijom za hostese M&J Lady koja je bila zadužena za organizaciju kol centra, kao i nevladinom organizacijom Centar za edukaciju i razvoj omladine Beograda (CEROB) u čijim su prostorijama vršene isplate honorara, piše CINS.

Kako je SNS objasnio da nema ništa sa kol centrom

SNS je naveo da stranka nije osnivač agencije M&J Lady, niti da je sa njom imala bilo kakvu poslovnu saradnju. Dodali su i da nisu koristili njihove usluge, kao da ni na koji način ova agencija nije bila uključena u izbornu kampanju naprednjaka.

U vezi sa fotografijama i video-snimkom koji su nastali u prostorijama CEROB-a tokom isplate honorara angažovanima u kol centru, SNS je naveo da u tim prostorijama nema obeležja stranke, niti da je SNS osnivač organizacije. Prema onome što su napisali u dopisu, oni sa CEROB-om nemaju nikakvu poslovnu saradnju niti ugovor.

Na neprijatna pitanja predstavnici vlasti najčešće su izbegavali da odgovore, pokušavajući da razgovor skrenu na drugu temu ili postavljanjem kontrapitanja. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tako je na konferenciji za medije uporno izbegavao da odgovori na pitanja o bivšem potpredsedniku Srpske liste Milanu Radoičiću i njegovom bogatstvu navodeći "da mnogo više para imaju Dragan Đilas i Miroslav Aleksić".

Na konstataciju novinara da je visoko pozicionirani pripadnik Žandarmerije Nenad Vučković vodio klan Veljka Belivuka koji je nastao u vreme vlasti Srpske napredne stranke, Vučić je odgovorio da je zemunski klan „nastao u vreme Dragana Đilasa i Miroslava Aleksića koji je bio u G17“.

Predsednik Srbije je odbio i da direktno odgovori na molbu novinara da prokomentariše činjenicu da je u vreme njegove vlasti nastao Belivukov klan.

Slično se vlast ponela i kada je sredinom novembra otkriveno da su „fantomskim“ organizacijama dodeljivani milioni evra za projekte o deci i suzbijanju nasilja koji nisu sprovedeni.

Mreža fantomskih organizacija lažirala je izveštaje i izvlačila milione iz budžeta na javnim konkursima namenjen mladima, porodicama i ženama, a u finansiranju te grupe godinama je učestvovala bliska saradnica Aleksandra Šapića Aleksandra Čamagić, otkrio je BIRN.

Mehanizam je bio jednostavan: organizacija bi se prijavila na javni konkurs, dobila novac, a zatim ga prebacila privatnim agencijama i poslala lažirane, odnosno fiktivne, izveštaje o sprovedenim aktivnostima i potrošnji. Na taj način, kako je naveo BIRN, samo iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju izvučeno je bar pet miliona evra tokom 2021. godine.

Komentarišući pisanje istraživačkog portala BIRN, Šapić je poručio da ima poverenja u Čamagić, a da BIRN-u „ne veruje ništa“. Samo dve nedelje nakon što je afera obelodanjena, Aleksandri Čamagić je produžen status vršioca dužnosti gradske sekretarke za obrazovanje i dečju zaštitu.

Novinske stupce punio je prošle godine još jedan saradnik Aleksandra Šapića, nakon što je u aprilu isplivao tajni audio-snimak na kome se čuje šef kabineta gradonačelnika Nenad Milanović kako predstavnicima turske kompanije „Kentkart“, koja je od 2011. vršila naplatu karata u javnom gradskom prevozu, prvo nudi nameštanje tendera za novi posao, a onda i preti.

„Kentkart“ je ubrzo potvrdio autentičnost snimka, za koji je u početku tadašnji gradonačelnik sumnjao da je montiran, a reagovalo je i Više javno tužilaštvo koje je pokrenulo postupak. Oglasio se zatim ponovo Šapić, koji je izjavio da će i on podneti krivičnu prijavu protiv svog šefa kabineta Nenada Milanovića.

Bivši gradonačelnik Beograda i sam se našao u žiži javnosti krajem januara 2023. godine, kada su mediji došli do informacije da je Aleksandar Šapić prekršio zakon jer Agenciji za sprečavanje korupcije nije prijavio da je 2018. godine kupio vilu u Trstu za 820.000 evra.

Prema pisanju medija, tadašnji predsednik opštine Novi Beograd živeo je i radio u Beogradu, a sudeći po ugovoru na osnovu prebivališta, u Trstu je nameravao da iskoristi umanjenje poreza.

U tekstu je navedeno da u zemljišnim knjigama piše da je Šapić vlasnik četiri nepokretnosti, od kojih je jedna vila od 399 kvadrata sa 13 soba, kao i da su novinari italijanskog „Il Piccola“ obišli lokaciju, ali nisu mogli da priđu vili zbog kapije sa video-nadzorom.

Šapić je odgovorio da je nepokretnost prijavljena, o čemu se oglasila i Agencija, ali se u onome što je gradonačelnik prijavio pominju samo dva stana, od kojih veći ima 150 kvadrata, dok je vila u Trstu, prema italijanskom katastru, površine 399 kvadrata.

U oktobru su usvojeni nacrti dva ključna medijska zakona – zakona o javnom informisanju i medijima i zakona o elektronskim medijima, kojima je prethodio pokušaj Vlade Srbije da iza leđa Radne grupe za Zakon o elektronskim medijima, promeni konačni tekst zakona.

Bez znanja članova Radne grupe, dodata su dva stava u član 122 koji suštinski idu na štetu kablovskih operatora, a u korist emitera sa nacionalnom frekvencijom. Ta dva stava propisuju da ukoliko operator i emiter čije je emitovanje obavezno ne mogu da se dogovore o ceni, tu cenu određuje Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

U izmenama Zakona koje su dodate preko noći, bio je predviđen i obavezan raspored koji podrazumeva da prva dva mesta moraju biti rezervisana za kanale javnog servisa, a da na narednim pozicijama moraju biti nacionalne televizije Pink, Prva, B92 i Hepi.

Nakon žestokog protivljenja medijskih udruženja, stručnjaka iz oblasti medija, kao i javnosti, sporne odredbe su, uz posredovanje OEBS, izbrisane iz teksta nacrta zakona.

Ipak, ono što je definitivno obeležilo 2023. godinu, pa tako i rad Vlade Srbije, jesu dva masovna ubistva 3. i 4. maja u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca, u kojima je ubijeno 19 mahom mladih ljudi, dok je 21 osoba ranjena.

Posle tragičnih događaja, deo parlamentarne opozicije pozvao je građane na protest pod sloganom „Srbija protiv nasilja“, smatrajući da je u te dve tragedije „sistem zakazao“, kao i da je vlast doprinela stvaranju ambijenta u društvu koji je doveo do porasta nasilja.

Vlast nije prihvatila odgovornost ni za šta što je prethodilo tragedijama, a niko nije snosio čak ni političke posledice, ukoliko ne računamo ostavku ministra prosvete Branka Ružića podnetu kao „lični čin“.

Ćutala je vlast i nakon saobraćajne nezgode u kojoj je 6. marta 2023. učestvovao Nikola Petrović, nekadašnji generalni direktor Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije“ i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Upravljajući vozilom marke „mercedes meklaren“ zakucao se u ogradu u Užičkoj ulici kod broja 46. Tom prilikom oborio je tri stuba i udario u auto marke „opel korsa“, a u sudaru su povređene dve ženske osobe.

Novinari su na mestu udesa zatekli vozilo AMSS-a, vozilo JKP „Parking servis“, kao i dva policijska automobila. Petrović je sve vreme bio u policijskom vozilu, s kapuljačom na glavi. Sa „meklarena“ su skinute tablice, a pripadnici MUP nisu dozvolili da njegov automobil preveze AMSS, već, kako su rekli, to mora da uradi Parking servis.

Četiri meseca kasnije uhapšena je policajka Katarina Petrović iz Valjeva zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj time što je iz informacionog sistema MUP preuzela policijski izveštaj sa uviđaja saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovao Petrović.

Policajka se sumnjiči da je taj izveštaj potom prosledila narodnoj poslanici Mariniki Tepić, koja ga je objavila na društvenoj mreži Tviter. Nakon hapšenja Viši sud u Beogradu odredio joj je pritvor od 30 dana.

Izveštaj detaljno opisuje saobraćajnu nezgodu u kojoj je učestvovao Nikola Petrović, a koja se dogodila 6. marta. U njemu se navodi i rezultati testiranja na prisustvo alkohola i narkotika, pa je tako javnost saznala da je Nikola Petrović, imao 0,41 promil alkohola u krvi, ali i da je bio pozitivan na kokain.

Policajka je trećeg pritvorskog dana puštena na slobodu, pošto je optužba za zloupotrebu položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika zamenjena optužbom za objavljivanje tajnih podataka.

"Honorarni" poslovi generalnog sekretara Vlade Srbije

Vlast se „pravila luda“ i kada su u javnost isplivale nove afere u kojima je glavni akter nekadašnji član Upravnog odbora FK Partizan, a sada generalni sekretar Vlade Srbije i funkcioner Srpske napredne stranke Novak Nedić. U žižu javnosti Nedić je došao posle pisanja KRIK-a o njegovim sumnjivim vezama sa grupom Veljka Belivuka.

Prvi put sredinom maja, kada su objavljeni snimci na kojima se vidi Nedić kako na ulicama Pančeva predvodi grupu muškaraca. Na prvom snimku se vidi kako Nedić predvodi grupu muškaraca koja izlazi sa splava VIP Jahting klub u Pančevu, a na drugom se Nedić i ekipa muškaraca pretežno obučenih u crno kreću jednom od centralnih pančevačkih ulica.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić navela je da je Nedić tog dana predvodio „batinaše“ koji su bili angažovani za uklanjanje blokade poljoprivrednika koji su protestovali u tom gradu.

Četiri meseca kasnije, generalni sekretar Vlade Srbije vređao je i pretio penzionisanom direktoru policije Vladimiru Rebiću, koga je slučajno sreo na jednoj sahrani na Novom bežanijskom groblju. Incident se dogodio ispred kapele, uoči sahrane, pred brojnim svedocima.

„Nedić je stajao ispred kapele u trenutku kada je Rebić pristigao. Čim ga je ugledao počeo je da mu dobacuje, a potom i da ga vređa. Kao da je u kafani, a na sahrani. Prisutni su bili šokirani i u neverici posmatrali šta će se dogoditi jer je izgledalo kao da će svakog trenutka nasrnuti na Rebića“, ispričao je novinarima jedan od očevidaca incidenta.

Rebić je za medije potvrdio da je do incidenta došlo, ali nije želeo da ga komenatariše.

„Podneo sam prijavu protiv Nedića nadležnoj policijskoj stanici i to je jedino što ću komentarisati za medije o ovom događaju“, kratko je rekao Rebić.

Nedić se u fokusu javnosti poslednji put našao 2. decembra, kada je neposredno pred početak konvencije Srpske napredne stranke u beogradskoj Areni viđen u društvu sa Aleksandrem Vidojevićem, poznatijim kao Aca Rošavi, koji je predvodio aktiviste i simpatizere SNS koji su prisustvovali skupu te stranke.

Reč je o čoveku koji je više puta privođen zbog nasilničkog ponašanja i nošenja oružja, a Belivuk ga je u svom svedočenju spominjao kao posrednika u komunikaciji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Afere nisu zaobišle ni pravosuđe, pa je tako tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović, koja je duže od godinu vodila istragu u vezi sa malverzacijama u Elektroprivredi Srbije, smenjena nakon hapšenja šest osoba. Nekoliko dana kasnije isti epilog dočekala je i zamenica javnog tužioca Jasmina Paunović, koja je zajedno sa koleginicom Savović radila na predmetu „EPS“.

Tužiteljkama je predmet oduzet i prebačene su u druga odeljenja nakon hapšenja osumnjičenih za malverzacije u EPS-u, u kojima je učestvovala i firma Bauzven, koju su opozicioni političari dovodili u vezu sa Goranom Vesićem i Srpskom naprednom strankom.

Paunović je rekla da je premeštena u drugo odeljenje nakon što se u Viber grupi usprotivila informaciji da o svakom budućem radu sa policijom tužitelji moraju da se konsultuju sa svojim šefom odeljenja, posle čega je sazvan kolegijum na kom joj je rečeno da to više tako "neće moći".

To je proizvelo burnu reakciju i pravnika i političara i velikog dela javnosti i kroz medijska istupanja i kroz ulične proteste. Ministarstvo pravde i nadležene institucije ostale su neme na većinu dešavanja u Višem javnom tužilaštvu, koje je u saopštenju navelo samo da je „premeštaj Bojane Savović iz posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije izvršen na njen zahtev“.

I jedna stara afera visokog funkcionera vlasti dobila je u 2023. godine novi epilog. Upravni sud u Beogradu doneo je početkom marta odluku kojom se poništava odluka Univerziteta u Beogradu da je doktorska disertacija ministra finansija u tehničkom mandatu Siniše Malog plagijat.

U obrazloženju presude piše da „po nalaženju Upravnog suda, za sada ne postoji pravni osnov za donošenje osporene Odluke kojom se poništava diploma o stečenom naučnom zvanju doktora nauka, koju je tužilac stekao odbranom doktorske disertacije pod nazivom „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji”, na Fakultetu organizacionih nauka 2013. godine.

Podsećamo, Univerzitet u Beogradu doneo je ranije odluku da je doktorat ministra Siniše Malog plagijat, zbog čega se poništava. Senat Univerziteta u Beogradu doneo je 22. decembra 2021. godine odluku da se doktorska disertacija ministra finansija Siniše Malog poništi zbog neakademskog ponašanja.

To je bio drugi put da Senat poništava sporni doktorat, nakon što je prva takva odluka ukinuta jer je Upravni sud pronašao procesni nedostatak.