Kako je zakon „kaznio“ Rome koji sakupljaju sekundarne sirovine

Vesti 14. jun 202419:21 45 komentara

Najmanje 44.000 ljudi ostalo je bez prava na novčanu socijalnu pomoć od kako je na snazi Zakon o socijalnoj karti.

Najugroženiji građani naše zemlje koji preživljavaju uz novčanu socijalnu pomoć već dve godine imaju opravdan razlog da strepe zbog Informacionog sistema Socijalna karta, koji se „oslanja“ na, javnosti i dalje nepoznati, algoritam.

Najviše su pogođeni sakupljači sekundarnih sirovina, jer je prema tom algoritmu njihova „zarada“ bila veća od socijalne pomoći.

Zakon o socijalnoj karti koji je počeo da se primjenjuje pre dve godine praktično je i jedan registar primanja iz socijalne zaštite dečjih i boračko-invalidskih primanja. Naime, praktično po tom zakonu će se kontrolisati najsiromašniji građani Srbije. Postoji algoritam koji upoređuje sve ono što tokom meseca neko od njih ostvari kada je reč o novcu i onda te podatke šalje službama gde oni primaju pomoć. I na osnovu toga se odlučuje da li oni mogu i dalje biti korisnici ili mogu biti odbijeni.

Ono što u ovom trenutku niko ne zna je kako taj algoritam funkcioniše. Zna se da obrađuje čak 130 podataka o ličnosti, pa mnogi kažu da to možda i krši Ustav i zakono. Ali najviše su stradali sakupljači sekundarnih sirovina, jer u tom prvom naletu primene tog zakona više stotina njih je ostalo bez socijalne pomoći.

Zoran Petrović, jedan od predstavnika Romskog udruženja, tvrdi da je više od stotinu porodica romskih koji se bave sakupljanjem sekundarne sirovine, ostali su bez bilo kojih primanja. Kaže, oko 50%  njih je odmah otišlo u zemlje Zapadne Evrope i bili su tražioci azila.

„Mislim da taj zakon ništa nije doneo dobro romskoj zajednici. Ono što je dobro jeste da su možda i država i institucije uvidele da je to možda pogrešan zakon prema pripadnicima ranjivih kategorija građana, prema Romima. I onda su te ljude vraćali da budu korisnici materijalne pomoći“, dodao je.

Naime. sakupljači sekundarnih sirovina, kada dolaze kod otkupljivača, moraju da ostave svoj JMBG, odnosno osnovne podatke, i onda oni ulaze u registar i na osnovu toga se zna koliko su oni novca tog meseca dobili. I ako premaše taj prag, koji je u ovom trenutku 12.000 dinara, oni automatski više nisu korisnici socijalne pomoći.

„Oni kada prodaju sekundarne sirovine moraju sa svojom ličnom kartom da to daju vlasniku firme koji to otkupljuje. Kasnije se to valjda registruje u ministarstvu u Beogradu, gde jednostavno oni vide da su oni prešli taj limit i automatski toj porodici mora da se ukine socijalna pomoć što dovodi do velikih problema, ne samo materijalnih nego oni ostaju i bez zdravstvenog osiguranja, ostaju bez sredstava za život“, naglašava Petrović.

Kažu da su kao nevladna organizacija uputili apel drugim nevladnim organizacijama, drugim institucijama koje se bave građanskim pravom da se taj zakon ukine.

On ističe da ovi ljudi ne mogu da žive od socijalne pomoći. „Socijalna pomoć im pokriva možda 20-30% sredstava koja su im neophodna za život“, naglašava sagovornik N1.

„Čak su i deca koja su prodavala, sakupila papir, njihova porodica kasnije bi ostala bez tih primanja. Znači bilo koji član porodice ako otkupi na svoje ime, porodica će biti kažnjena na taj način i ostaće bez ovih primanja, bez socijalne pomoći što za njih znači jednostavno da nemaju opstanak i moraju da beže odavde“, navodi Petrović

Rekao je da njihovom udruženje ima izvanrednu saradnju sa Centrom za socijalni rad, da sarađuju, razgovaraju, i da gledaju kako to da se reši to.

Kaže da su u saradnji sa udruženjem A11 iz Beograda ovo pitanje otišlo na Ustavni sud Republike Srbije. Sad čeka se odgovor pa ćemo videti šta ćemo dalje, kaže Petrović.

Kako je saznao naš reporter u Centru za socijalni rad u Kraljevu, 2022.  godine, na samom startu primene ovog zakona, više od stotinu korisnika je ostalo bez socijalne pomoći.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare