Većinu dece više zanima kada i kako će moći da provedu slobodno vreme sa drugarima nego škola i domaći zadatak.
Pošto smo svi nekada bili deca, naravno da ih bar delimično možemo razumeti. Bilo nam je teško i da sedimo u školi i slušamo stvari koje nas u detinjstvu nisu najviše zanimale. A uz to je i domaći zadatak trebalo pisati kod kuće.
Deca su naše najveće bogatstvo i zato je neophodno uz njih tokom ovih izazova, pomoći im i motivisati ih. Učenje je ulaganje u njihovu budućnost, a odgovornost i dosledno izvršavanje postavljenih zadataka će im pomoći da laganije pređu u odraslo doba.
Pokušajte da otkrijete zašto dete ima averziju prema učenju
Deca su prirodno sklona da budu radoznala i da uče, obično o stvarima za koje su već suštinski zainteresovana. Ako dete ima averziju prema učenju u školi, verovatno postoji valjan razlog za to, a to nije nužno lenjost.
Pročitajte još:
Važno je da odvojite vreme za razgovor sa njim. Oni možda nisu zaista zainteresovani za određeni predmet ili mogu imati problema da razumeju šta uče u školi. To može dovesti do toga da dete slabo pamti naučeno ili da dolazi do nedostatka njegovog samopouzdanja.
Ponekad uzrok mogu biti i emocionalni problemi ili spoljni uznemirujući faktori koji ometaju njegov fokus. Zbog toga je važno da roditelji razgovaraju sa detetom o njegovim mislima i osećanjima na miran i opušten način.
Pustite dete da priča o tome zašto ne uživa u učenju i budite strpljivi. Pomozite mu da procesuira negativna osećanja i predstavite mu neki drugačiji, pozitivniji pristup učenju.
Izbor škole
Izbor škole za dete najčešće je uslovljen raznim faktorima, a među njima su, osim želje, i realna dostupnost detetu na osnovu njegovog uspeha. Na opredeljenje koju školu upisati mogu da utiču i finansijski troškovi, lokacija. Stoga je razumljivo da promena škole koju dete pohađa nije lak proces.
Međutim, škola može biti jedan od razloga zašto vaše dete ima averziju prema učenju. Možda se ne slaže sa vršnjacima, možda ne dobija potrebnu pažnju ili mu metode učenja ne odgovaraju.
Redovno razgovarajte sa detetom o tome kako se oseća u školi i o kvalitetu njegovih odnosa sa drugovima i nastavnicima.
Neka vaše dete organizuje svoje vreme za učenje
Naravno, dete treba da bude vođeno, kontrolisano i podsticano prilikom učenja.
Međutim, previše kontrole može imati suprotan efekat. Sa previše rigidnim rasporedom, dete može početi da se oseća zarobljeno i ograničeno, a motivacija za učenje opada.
Pokušajte da svom detetu date da ima sopstveni raspored učenja. Ljudi su motivisaniji kada mogu da nauče kada i šta im najviše odgovara.
Možete ga motivisati odgovarajućom i ohrabrujućom nagradom, ako samostalno obavi školske obaveze u dogovorenom roku. Time će steći veštine organizacije i odgovornosti.
Učite sa svojim detetom
Ako ova metoda nije uspešna i dete neće da uči, možete pokušati da učite sa njim. Provešćete korisno i dragoceno vreme zajedno, a istovremeno ćete svojim prisustvom ohrabriti i motivisati dete za dalje učenje.
Zajedničko učenje možete obogatiti igrom ili kviz-pitanjima, pomoću kojih ćete proveriti stečeno znanje. Na ovaj način podstičete kod svog deteta radoznalost i zdravu konkurenciju.
Kvalitet učenja treba da ima prednost nad ocenama
Učenje za znanje nije uvek isto što i učenje za dobre ocene. Ako dete uči samo za dobre ocene, ponekad posle testa brzo zaboravi gradivo koje je naučilo. Kvalitetno učenje sa akcentom na stečeno znanje ostaje sa nama praktično zauvek.
Stoga učenje kroz razumevanje gradiva je najvažnije. Neka deca ne podnose dobro pritisak da dobijaju samo dobre ocene, koji im prave nastavnici ili roditelji.
Zbog toga je preporučljivo osloboditi ih ovog pritiska. Nagradite ih na osnovu kvalitetno stečenog znanja, bez obzira na ocenu koju su dobili. Ohrabrite ih da vam objasne gradivo koje su naučili i na taj način i od vas će nešto novo da nauče.
Nagradite njihov trud
Svi mi lakše radimo svoj posao ako znamo da drugi to cene i primećuju. Prečesto nagrađivanje se naravno ne preporučuje, jer smanjuje njegovo značenje i efekat, ali potvrđivanje dobro obavljenog posla za dete može biti ogromna motivacija za budućnost.
Ako je dete odgovorno pristupilo učenju i pokazalo trud i inicijativu, bez obzira na krajnji rezultat, pokušajte da ga nagradite nečim što mu mnogo znači.
Ovo će mu dati do znanja da cenite i primećujete njegove napore i da ih ne uzimate zdravo za gotovo. To će ubrzati njegov napredak i dati mu podsticaj da nastavi da uči, jer će se osećati cenjeno i imaće više samopouzdanja.
U svakom slučaju, treba biti svestan da su disciplina i odgovornost teški i za odrasle, a kamoli za decu. Najviše ih možemo naučiti tako što ćemo biti najbolji primer za njih sopstvenim postupcima i prateći ono što od njih tražimo.
Motivisanje deteta je kontinuiran proces koji zahteva mnogo razgovora, prisustva i pažnje roditelja. Proces koji se poboljšava pokušajima i greškama koje svi pravimo iznova.
To zahteva dosta komunikacije sa detetom i slušanja njegovih osećanja, misli i problema. Stojeći uz njega tokom ovih razvojnih godina, učeći ga odgovornosti i nezavisnosti, najbolje ćete ga pripremiti za izazove života odrasle osobe.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare