Kako se broje učesnici na protestu i kome verovati: Koliko ljudi stane u kvadratni metar?

Na protestu u Beogradu 16. januara učestvovalo je 3.100 ljudi, a svakog učesnika ponaosob izbrojao je Arhiv javnih skupova.
"Mi ovde svaku glavu koju identifikujemo označimo, kliknemo na nju i onda brojač poveća za jedan. Sad mi tu celu sliku istačkamo, svaku glavu obeležimo i program sam to sabere", kaže Aleksandar Gubaš iz Arhiva.

Broji se u trenutku kada je protest najmasovniji, na osnovu fotografija i snimaka iz više izvora.

"Ukoliko imamo par hiljada ljudi, nama ne treba više od sat vremena da to prebrojimo, a ako je u pitanju više desetina hiljada ljudi, onda nam je potrebno mnogo više sati i ti rezultati moraju da se sačekaju", navodi Vladimir Nikolić, takođe iz Arhiva.

Debele zimske jakne, ljudi sa psima, ovaj ili onaj ugao snimka, razmak između ljudi i ostali skeptični komentari. Nema to uopšte veze kada se gleda odozgo.

"Znate ono kada je Kneza Miloša ili neka ulica pod nagibom i kad vi vidite onako tepih ljudi, imate doživljaj da su to mase i mase, ali, prava stvar je ptičija perspektiva", ukazuje Dušan Čavić iz iste institucije.

Drugačija je perspektiva kada su ljudi stalno u pokretu.

"Stanete na neko odabrano mesto i izmerite štopericom koliko je šetnja trajala. Sledeći parametar je koliko ljudi u svakom minutu prošlo na mestu posmatranja", pojašnjava Nikolić.

A kada svi stoje na jednom mestu, bitno je znati kako se ljudi raspoređuju u prostoru kao što je plato ispred Skupštine Srbije.

"To je bilo jedino moguće uraditi na ovaj način, da prebrojite u jednom ovom polju koliko ima ljudi, to je 100 kvadrata. Onda dobijete gustinu, koncentraciju ljudi po kvadratnom metru. Kada to izbrojite na celom ovom prostoru, možete da dođete do prosečnog koeficijenta gustine koji važi za čitavu površinu protesta i to je ono što smo mi kroz dugogodišnji rad uspeli da definišemo i to je negde najveći legat našeg rada. Došli smo do realne gustine ljudi po kvadratnom metru, a to je u većini slučajeva ispod dva čoveka", navodi Nikolić.

Da grešku svedu na minimum, testirali su različite metode i programe za automatsko brojanje.

"Ako se nekome vidi samo rame, softver to neće prepoznati kao čoveka. Ako se vidi podignuta ruka nekog pozadi sa mobilnim telefonom, ne vidi se taj neko a vidimo ruku, znamo da je ima iza neko, dodaje Gubaš.

Zaključak je bio da sami to bolje rade od bilo koje mašine.

"Sigurno se desi da mi neku fleku obeležimo kao glavu koja nije glava. Recimo, kad je ovako drvo tu ne vidite baš jasno šta je tu. Evo ovo je mobilni telefon, a ovo je verovatno kapa. Znači, obeležićemo. Ali, u nekim mračnim situacijama i nižim rezolucijama nije to baš sasvim lako prepoznati i tu nastaju neke greške, ali to nije više od 2-3 odsto", dodaje Gubaš.

Broje li bolje od predsednika?

Vučić je procenio na protestu Srbija protiv nasilja 8. maja prošle godine da je u šetnji bilo maksimalno 9.000 ljudi, dok je 1. jula kazao da "treba poštovati tih 4.000 ljudi". Takođe je ocenio da se na protestu 24. decembra "skupilo maksimalno 2.490 ljudi".

"U nekim slučajevina naravno u pitanju je potreba da se manipuliše događajem, da se manipuliše brojkama. Kad pominjete predsednika i partiju na vlasti, možemo da pretpostavimo da su njihovi motivi loši i da je u pitanju manipulacija", ocenjuje Nikolić.

Oduzima predsednik bolje nego što sabira, pa kada on saopšti broj učesnika nekog protesta, zapitate se da li vas oči varaju.

"Brojke su bitne da bismo znali pravo stanje stvari. Psihologija gomile je takva da kada predsednik kaže bilo je 2.187 učesnika, znam u glavu - to izgleda moćnije nego kada dobijete procenu Arhiva javnih skupova da ih je bilo 7.100. On tačno zna. Ali, to je ono što doživljavamo više od 30 godina - zaluđivanje naroda kvazi informacijama", navodi Čavić.

"Kad smo mi počeli ozbiljno da se bavimo brojevima brukali su se svi. Ne samo režim, ne samo predsednik, čak ne samo kod nas u Srbiji", kaže Nikolić.

Vi birate kome verujete.

N1: Je l' biste mogli da tvrdite da Arhiv ima najbolje podatke o broju učesnika skupova?

"To svakako jer smo mi jedini koji brojimo. Svi drugi koji su do sada davali procene, davali su procene čisto na temelju neke odokativne procene", odgovara Gubaš.

A podaci koje prikupljaju biće uskoro javno dostupni. Predstavljanje prvog digitalnog arhiva javnih skupova planiraju za početak marta.