(VIDEO) Pitali smo lingviste kako se pravilno kaže televizija, kontinent, Jugoslavija, vatrogasaca...

A šta kažu akcenatska pravila i da li smo u pravu kada verujemo svom jezičkom osećaju, pitali smo Miljanu Čopa, istraživača saradnika na Dijalektološkom odseku Instituta za srpski jezik SANU.

Akcenatska norma stara skoro dva veka

„Svaki moderni jezik ima svoj standard. Postoje pravila kako se neki jezik koristi i poštovanje tih pravila predstavlja uzor, a za osobu koja poštuje jezičke norme kaže se da ima visoku jezičku kulturu. Standardni jezik se, za razliku od dijalekta, koji nam je svima maternji, uči u školi i koristi se u zvaničnim situacijama, a trebalo bi da je zastupljen i u medijima“, napominje sagovornica N1.

Kada je o akcentima reč, zahvaljujući Vuku Karadžiću, a zatim i Đuri Daničiću, naša norma nastala je pre gotovo dva veka.

„Nažalost, norma otada nije dovoljno pratila promene u jeziku, posebno kod novih i pozajmljenih reči. Tako, veliki broj govornika srpskog jezika, pa i onih obrazovanih, koji žive u velikim gradovima i u urbanim sredinama, akcenat u rečima poput asistent, dirigent, kontinent, parlament, Jugoslavija, retrovizor, televizija, administrator, inicijator, akumulator, retrovizor, radijator, vatrogasaca, policajaca itd. smatra neobičnim i karikiranim, iako je ovakvo naglašavanje, iz ugla norme, pravilno, jer silaznom akcentu nije mesto na poslednjem, niti na unutrašnjem slogu“, naglašava Čopa.

Kako dalje navodi, ovakvo akcentovanje najčešće nije blisko mnogim govornicima srpskog jezika, te ga, dodaje, doživljavaju neprirodnim, nazivajući ga „RTS-ovskim”, „čudnim”, „smešnim”, akcentom koji „para uši”, koji se „nigde drugde ne može čuti” i slično.

Jaz između tradicionalne norme i jezika u upotrebi

„Ovakav će način akcentovanja često izazivati negativne reakcije slušalaca sa stavom da je to svojevrsni jezički elitizam, iako, zapravo, to nije. Koji su uzroci tih problema, kao i pitanje da li se može prevazići jaz između tradicionalne norme i jezika u upotrebi i dalje muči mnoge domaće lingviste. Zato smo u okviru projekta Javni diskurs u Republici Srbiji, koji podržava Fond za nauku, istraživali da li lokalni mediji poštuju akcenatska pravila. Na prijatno iznenađenje istraživača, pokazalo se da se svi spikeri, bez izuzetka, veoma trude da poštuju pravila akcentovanja i vode računa o jezičkoj kulturi, bez obzira što su to mediji iz vrlo raznolikih dijalekatskih sredina“, podvlači naša sagovornica.

Čopa ističe da su mišljenja lingvista po pitanju norme i jezika u upotrebi – podeljena.

„U nauci postoje različita mišljenja o propisanoj normi, pa, dok s jedne strane istraživači smatraju da normu ne treba dirati, drugi se zalažu za njeno osavremenjavanje i uvođenje dubletnih oblika za prethodno navedene primere. Svakako, dok je propisana norma takva kakva jeste, na nama je da težimo tome da je se u što većoj meri pridržavamo, koliko god ona ‘parala uši‘ time što na nekim mestima možda nije bliska jezičkom osećaju savremenih govornika“, zaključuje sagovornica N1.