Kako slavimo Dan oslobođenja Beograda: "Antifašistička tradicija u funkciji podaništva režima u Kremlju"

Od 12. do 20. oktobra trajale su ulične borbe u jugoslovenskoj prestonici. S jedne strane nacisti, a sa druge partizani, predvođeni generalom Pekom Dapčevićem i sovjetska Crvena armija. Okupator je na kraju slomljen, a Beograd oslobođen.

Ovaj praznik slavljen je decenijama kao jedan od najznačajnijih u beogradskoj istoriji, sve do devedesetih kada je počeo proces istorijskog revizionizma. Nakon 5. oktobra nije se ni slavio, sve dok Rusi nisu kupili NIS, pa je naredne, 2009. godine tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev odlučio da dođe u Srbiju baš 20. oktobra.

Tada je, kaže istoričar Milivoj Bešlin, ovaj slobodarski praznik zbog ekonomskog i političkog interesa počeo da se pretvara u slavljenje ruskog režima.

"Domaće antifašističke vrednosti i naša antifašistička tradicija su potpuno stavljene u funkciju podaništva režima u Kremlju", kaže istoričar Milivoj Bešlin.

Vrhunac podaništva desio se 2014. godine, kada je, zbog obaveza ruskog predsednika Vladimira Putina, proslava Dana oslobođenja Beograda održana 16, umesto 20. oktobra.

"Onda je čitava manifestacija bila podređena njemu, pa je i Dan oslobođenja Beograda tada jedini put bio pomeren da bi se njemu izašlo u susret. To je suštinski dokaz da su te antifašističke vrednosti uvek stavljane u funkciju nekakvih dnevno-političkih upotreba i zloupotreba", navodi Bešlin.

Danas, Srbija trpi zbog sankcija Rusiji, a obeležavanja Dana oslobođenja sve su skromnija, a izaslanici iz Rusije sve niže rangirani. Od antifašizma u Beogradu ostali su vitraži u Starom dvoru, s kojih partizani gledaju ministra za međunarodne odnose grada Moskve i predsednika beogradske skupštine. I oni, malo o pobedi, a malo o ekonomskoj saradnji.

"Simbolično, pre osamdeset i jednu godinu, borci Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije zajedno su oslobodili ovaj grad od okupatora i danas, evo, simbolično potpisujemo novi desetogodišnji sporazum sa gradom Moskvom o saradnji grada Beograda i Moskve", izjavio je ranije danas predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević.

Koliko je Srbija zaista predana antifašističkoj tradiciji, kaže istoričar Bešlin, najbolje pokazuje izjava predsednika Srbije, koji je u više navrata studentske i građanske proteste opisivao kao "nešto najstrašnije što se desilo od 1945."

"Četrdeset peta je svakako jedna od najznačajnijih godina i u Srbiji, odnosno Jugoslaviji i u svetu, jer je tad pobeđen fašizam. Ako neko kaže da je za njega 1945. simbol, kako je Vučić rekao, najstrašnije godine, onda je to direktna destrukcija antifašističkih vrednosti i onda je zaista pravo pitanje - a šta ste onda tačno tražili u Moskvi na obeležavanju godišnjice pobede nad fašizmom", kaže Bešlin.

U Beogradu se, pod okriljem Dana oslobođenja, ove godine održavaju Dani Moskve u Beogradu. Svega će biti, jedino gradonačelnika neće, pa se postavlja pitanje da li je Aleksandar Šapić i dalje zauzet prekrajanjem istorije?