Dom zdravlja Zvezdara raspisao je krajem 2023. godine interni konkurs za dodelu specijalizacija lekarima koji su u radnom odnosu u toj ustanovi. Specijalizacije su dodeljene 2024. godine, a među onima koji su upućeni na dalje usavršavanje o trošku države su lekari odbornici SNS, koji već imaju specijalizaciju. Ova odluka doneta je suprotno mišljenju Gradskog zavoda za javno zdravlje i potpisana tek iz drugog pokušaja, kada se Zlatibor Lončar vratio na čelo Ministarstva zdravlja.
Stručni savet Doma zdravlja Zvezdara, čiji član je bio i jedan od kandidata za specijalizaciju – dr Nikola Šutonja, početkom januara 2024. godine odlučivao je o dodeli specijalizacija. Za internu medicinu prijavilo se pet kandidata, za ORL četiri, a za opštu medicinu dva.
Prilikom odlučivanja o kandidatima jedna doktorka je bila uzdržana, postavljajući pitanje da li specijalizaciju mogu da dobiju oni koji su već bili na specijalizaciji, piše u Zapisniku sa sednice Stručnog saveta od 11. 1. 2024. godine, u koji je portal N1 imao uvid.
Nekoliko dana kasnije, direktorka Doma zdravlja Aleksandra Ružičić donosi rešenje da se na specijalizaciju iz interne medicine upute trojica lekara od ukupno pet kandidata. Interesantno je da su dvojica od njih već specijalisti opšte medicine, u tom trenutku imaju više od 40 godina, a uskoro će postati i odbornici SNS u Skupštini opštine Zvezdara, koje predvodi dotadašnja ministarka, a potom direktorka „Torlaka“, prof. dr. Darija Kisić.
Kandidati su prethodno bodovani, a trojica izabranih lekara su dobila najviše ocene za zalaganje na radu. A kao zalaganje na radu uziman je u obzir broj kartona i broj pregleda mesečno, kao i angažovanje u kovid bolnicama i rad na preventivnim pregledima stanovnika Zvezdare. Upravo dvojica lekara, odbornika SNS, bila su aktivna prilikom obavljanja preventivnih pregleda, kako u Domu zdravlja, tako i u takozvanim „Kućicama zdravlja“, koje su bile postavljene na teritoriji opštine Zvezdara.
Doktorke koje su ostale bez specijalizacije iz interne medicine imale su podjednako dobre bodove kada se radi o oceni sa fakulteta, a bile su bolje od ostalih kada je u pitanju dužina studiranja. Dužina radnog staža spustila ih je na rang listi, u koju je N1 imao uvid.
Kada se sve sabere, matematika je bila na strani dvojice specijalista opšte medicine, a treći kandidat imao je isto bodova kao i jedna koleginica, ali je prevagu odnelo to što je bio najangažovaniji tokom kovida, piše u dokumentu u koji je N1 imao uvid.
O ovakvoj odluci Doma zdravlja izjašnjavao se Gradski zavod za javno zdravlje – Beograd, na čije mišljenje se pozvala tadašnja ministarka zdravlja Danica Grujičić koja je odbila da potpiše rešenje kojim se dvojica lekara specijalista, inače bliskih SNS, upućuju na još jednu specijalizaciju o trošku države.
„Ministarstvo zdravlje je odlučivalo o davanju saglasnosti na rešenje v.d. direktora Doma zdravlja Zvezdara, te je uvidom u spise predmeta, odnosno mišljenje Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd utvrđeno da su dr Nikola Šutonja i dr Milan Dimitrijević već specijalisti opšte medicine te shodno gore navedenom zdravstvena ustanova može ih uputiti na dalje stručno usavršavanje u užoj specijalnosti“, navodi se u dokumentu koji je potpisala Danica Grujičić, a u koji je N1 imao uvid.
Međutim, usledili su izbori i promena ministara u Nemanjinoj, pa se u svoju staru fotelju na čelu Ministarstva zdravlja vratio Zlatibor Lončar, koji je pomenute lekare ipak poslao na još jednu specijalizaciju o trošku države. Naime, Vlada je formirana 2. maja 2024. godine, a već krajem meseca obojica lekara su dobila saglasnost Ministarstva da se upute na specijalizaciju.
Kako smo nezvanično saznali, dve doktorke koje su se žalile na konkurs dale su otkaz i otišle iz Doma zdravlja Zvezdara.
Kako N1 saznaje, u Domu zdravlja Zvezdara, pri dodeli specijalizacija, desile su se i druge nelogičnosti. Tako je 2024. godine specijalizacija iz ORL dodeljena doktorki za koju niko nije znao da je zaposlena u Domu zdravlja. Potom je krajem 2024. godine raspisan novi konkurs za specijalizaciju iz oftalmologije, a ponovo je izabrana lekarka koju niko ne poznaje, kažu naši sagovornici. Nijedne od dve doktorke nema ni na jednom spisku lekara na sajtu Doma zdravlja Zvezdara.
Kako se dodeljuju specijalizacije?
Zdravstvene ustanove raspisuju interne konkurse kako bi među zaposlenima pronašle kandidate radi upućivanja na određenu specijalizaciju. Konkursi se objavljuju prema planu i odobrenju nadležnog instituta za javno zdravlje.
Direktor donosi rešenje o upućivanju kandidata, a konačnu reč u vidu saglasnosti daje ministar zdravlja. Specijalizacije se finansiraju iz sredstava Republičkog fonda za zadravstveno osiguranje (RFZO), odnosno o trošku svih građana.
N1 se povodom spornih specijalizacija u Domu zdravlja Zvezdara obratio nadležnima, to jest samom Domu zdravlja i Ministarstvu zdravlja, ali odgovor nismo dobili.
Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je za N1 naveo da oni daju mišljenja o opravdanosti upućivanja na specijalizacije, na zahteve zdravstvenih ustanova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova u Beogradu.
“Mišljenja se sačinjavaju na osnovu broja lekara određene specijalnosti, njihovog obima rada i opterećenosti, starosne strukture, propisanih kadrovskih normativa u toj oblasti, kao i broja lekara koji su započeli datu specijalizaciju. Mišljenje Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd je deo dokumentacije koje zdravstvene ustanove prilažu Ministarstvu zdravlja, uz svaki pojedinačni zahtev i na osnovu koje Ministarstvo zdravlja Republike Srbije odobrava specijalizacije”, naveli su u odgovoru N1.
Gradski zavod je u 2024. godini, na zahteve zdravstvenih ustanova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova u Beogradu, dao 437 mišljenja o opravdanosti upućivanja na specijalizacije. Međutim, koliko je lekara zaista poslato na specijalizaciju Zavod ne zna i uputili su nad da odgovore potražimo u Ministarstvu zdravlja.
Kako su naveli iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, najbrojniji su bili zahtevi za specijalizacije interne medicine (89 zahteva), anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije (61), radiologije (38), pedijatrije (30) i ginekologije i akušerstva (29 zahteva).
Najmanje zahteva, po jedan, bilo je za specijalizacije nuklearne medicine, kardiohirurgije, socijalne medicine i radijacione onkologije.
Prošle godine su ukupno tri zdravstvene ustanove iz Beograda od Gradskog zavoda tražile mišljenje za sedam zahteva za specijalizacije za lekrare koji već imaju završenu jednu specijalizaciju.
“Za specijaliste opšte hirurgije tražene su specijalizacije vaskularne hirurgije i plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, a za specijaliste opšte medicine specijalizacije interne medicine. Na navedene zahteve, kada lekar ima već završenu jednu specijalizaciju, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, u svom mišljenju preporučuje zdravstvenoj ustanovi koja je uputila zahtev, da na traženu specijalizaciju uputi lekara koji je bez završene specijalizacije. Za rad na PET aparatima, koji u Beogradu postoje samo u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije upućeni su zahtevi za specijalizaciju radiologije za lekare specijaliste nuklearne medicine, s obzirom da rad na navedenom aparatu zahteva specifične veštine i znanja iz obe specijalnosti”, naveo je Gradski zavod za javno zdravlje u svom odgovoru.
Šta kaže Sindikat lekara i farmaceuta?
Predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije dr Gorica Đokić rekla je za N1 da je sindikat upoznat sa ovim slučajem i da je iz tog razloga napravio elaborat o smanjenju subjektivnosti u kriterijumima za dodelu specijalizacije. Kako kaže, Ministarstvo zdravlja se saglasilo sa tim elaboratom i on će biti upućen zdravstvenim ustanovama u vidu preporuke za postupanje u budućim slučajevima.
Dr Đokić objašnjava da se pravilnici o dodeli specijalizacija razlikuju od ustanove do ustanove, a da izrađeni elaborat nudi jedinstvene kriterijume po kojma bi se ubuduće vodilo prilikom izbora kandidata.
Kada je u pitanju upućivanje na specijalizaciju lekara koji su već specijalisti, ona se slaže da je to upitno sa etičkog stanovišta, ali da zakon ne kaže ni da je dozvoljeno, ni da je zabranjeno, pa su zdravstvene ustanove to tumačile kako je kojoj odgovaralo.
Napominje da je situacija komplikovanija u ustanovama primarne zdravstvene zaštite, dok je u sekundarnim i tercijarnim dodela specijalizacija dosta transparentnija.
Ono što je, međutim, sktriktno propisano kada je u pitanju dodela specijalizacije u domovima zdravlja, to je da lekar koji se upućuje na usavršavanje mora biti stalno zaposlen u ustanovi koja raspisuje konkurs, kazala je predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare