Kako vlast beži od izbora: Sada "ne vide osnov", a prave se slepi i na to šta su radili od 2012.

Bilo je prethodnih godina verovatno "mnogo osnova" za vanredne izbore, ako je suditi po tvrdnjama predstavnika izvršne vlasti.

U poslednjih nekoliko godina skoro svake godine smo izlazili na izbore, neki su bili redovni, neki ponovljeni, a dva puta smo imali vanredne izbore.

Pričaju sada predstavnici vlasti kako je većina stabilna, te nema potrebe za izborima, ali imao je SNS većinu u Skupštini i ranijih godina, pa se na kraju išlo na vanredne izbore i to kada se oni vremenski "našteluju" po volji jednog čoveka i neformalnog predsednika SNS-a - Aleksandra Vučića.

Vlast se pravi "slepa" na krizu u Srbiji, a puna im usta "obojene" revolucije

Pominjala se Srbija poslednjih meseci širom sveta. Protesti i odavanje pošte stradalima u Novom Sadu, koji su usledili nakon što se urušila nadstrešnica dva puta otvarane i sveže rekonstruisane Železničke stanice, evoluirali su u masovni studentski i građanski bunt.

Slike masovnih skupova u Beogradu, posebno na Slaviji u decembru i martu, obišle su svet, a time se i pažnja Evrope i međunarodne zajednice pojačala. Blokade fakulteta koje traju već šest meseci, masovni protesti u velikom broju mesta i gotovo svakodnevni skupovi širom Srbije dovoljni su pokazatelji jedne velike krize u Srbiji. Međutim, srpska vlast se pravi "slepa" i tvrdi kako krize ni nema.

Nejasno je onda zašto se sa druge strane predstavnici vlasti svaki dan obračunavaju sa studentima i građanima putem prorežimskih tabloida, ali i svakodnevno govore o "obojenoj" revoluciji i "blokaderima", ako već krize u Srbiji "nema".

Još početkom maja, ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da "nema razloga da se održe vanredni izbori u zemlji ako postoji stabilna parlamentarna većina".

Ponovio je isto i 25. maja, tvrdeći da "ne postoji ni ustavni, ni politički, ni bilo kakav racionalan razlog za raspisivanje vanrednih izbora".

I ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović izjavila je 24. maja da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti i da ne treba da ih bude.

"Izbora biti neće. Mislim da im je čovek (predsednik države Aleksandar Vučić) kog su donedavno zvali nenadležnim to vrlo transparentno rekao, pošto je u ovom slučaju vrlo nadležan. I mislim da ne treba da ih bude", rekla je tada Paunović.

Ona je navela da bi pre svega morala da "postoji politička kriza, koja trenutno ne postoji, jer je skupštinska većina više nego stabilna i skoro dvotrećinska".

Koliko vlast beži od izbora, govori i to da je stranka (SNS) koja se uvek hvalila kako je "uvek spremna za izbore, kad god oni bilI", odnosno njen formalni predsednik Miloš Vučević najavljuje kako će vanredni izbori verovatno biti sledeće godine.

"Mislim da vanrednih izbora neće biti ove godine već sledeće. Bliže sam toj opciji, ali ne mogu da isključim ni opciju da će se održati ove godine... Kad god da budu, mi ćemo biti spremni", rekao je Vučević.

Valja podsetiti i na obećanje naprednjačkog ministra i predsednika Izvršnog odbora SNS-a Darka Glišića iz jula 2024. godine kada je govoreći o Vladi Srbije poručio da ta stranka "ne želi mimo volje građana da drži mandat".

"Nikada ne možete da isključite da ako neko baci tu rukavicu i kaže da su se promenile okolnosti i da građani misle drugačije - mi ne želimo da mimo volje građana držimo taj mandat. Što se nas tiče, plan jeste pun mandat, ali videćemo. Ako okolnosti budu takve da moramo još koji put da pobedimo - pobedićemo ubedljivo", rekao je tada Glišić o vanrednim izborima.

I usledilo je bacanje rukavice - studenti u blokadi zatražili su vanredne izbore nakon što ova vlast i dalje nije ispunila njihove zahteve. Međutim, vlast sada to pokušava sve da prolongira uplašena od gubitka vlasti.

Vanredni izbori postali "nova normalnost" tokom vladavine SNS

"Prilično je smešno kad su SNS i njeni političari sada protiv vanrednih izbora. Pa oni su ti koji su redovno pokretali vanredne izbore kada su oni bili nepotrebni, onda kada su znali da će pobediti. I sad će biti smešno ako odbiju, jer je jedini razlog zašto su protiv to što su videli istraživanja javnog mnenja koja pokazuju da većina građana podržava studente i glasaće za neku političku opciju koju će studenti izbaciti", ocenio je nedavno profesor Univerziteta u Gracu i politikolog Florijan Biber za N1.

Od dolaska SNS-a na vlast u Srbiji 2012. godine vanredne parlamentarne izbore imali smo četiri puta. Samo u poslednjih pet godina, imali smo vanredne izbore 2022. i 2023. godine. Postali su "nova normalnost" tokom vlasti SNS-a. Inače, od obnove višestranačja u Srbiji, pre 35 godina, do danas bilo je ukupno osam vanrednih izbora. Dakle, od togbroja polovina je upravo tokom vladavine SNS-a.

SNS je vanredne izbore tokom svih ovih godina pravdao istom potrebom da se "proveri volja birača" i "dobije politički legitimitet".

Prvi vanredni parlamentarni izbori u Srbiji održani su 2014. godine i to samo dve godine nakon dolaska SNS-a na vlast. Iako su imali stabilnu parlamentarnu većinu, ali su se naprednjaci i socijalisti odlučili za vanredne izbore pod izgovorom potrebe za snažnijim legitimitetom. Nakon tih izbora premijer je postao Aleksandar Vučić, a vladajuća koalicija je ostala gotovo nepromenjena.

Već 2016. godine, ta stabilna parlamentarna većina i Aleksandar Vučić pod istim izgovorom odlučuju se za nove parlamentarne izbore.

Treći vanredni parlamentarni izbori održani su 2022. godine i to posle dve godine gotovo "jednopartijske" Skupštine, što bi se reklo, nikad stabilnije skupštinske većine naprednjaka i socijalista. Ovog puta kao razloge su naveli viši stepen demokratičnosti i smanjivanje tenzija u društvu.

Već naredne 2023. godine, stigli su nam novi vanredni parlamentarni izbori. Ovi izbori su usledili nakon višemesečnih protesta "Srbija protiv nasilja" koji su usedili nakon strašnih masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i u selima kod Smedereva i Mladenovca - Malo Orašje i Dubona. Ovi izbori raspisani su pod istom pričom, kao i izbori 2022. godine - veći stepen demokratičnosti i smanjivanje tenzija u društvu.

Argument o stabilnosti vladajuće većine pada u vodu

Izlazila je vladajuća većina na vanredne izbore i kad je imala i više od 200 poslanika i to od mogućih 250. Te priča o navodnoj nestabilnosti vladajuće skupštinske većine kao izgovoru za izbore već u startu pada u vodu.

Prema podacima CRTE, parlamentarna većina je u trenutku raspisivanja izbora i 2016. i 2022. godine bila iznad 200 poslanika od 250, odnosno 230 (2022) i 203 (2016). Samo je 2023. bila 151 (dok je za parlamentarnu većinu potrebno 126 poslanika), a 2014. 129 poslanika.

Kriza u Srbiji je dovoljan osnov za vanredne izbore

Dakle, da rezimiramo još jednom - vladajuća koalicija ne vidi krizu. Pravi se da ne vidi blokade fakulteta koje traju već šest meseci, gotovo svakodnevne proteste i 16 minuta tišine, kao ni bunt i talas protesta koji je zahvatio čitavu Srbiju. Prema podacima Arhiva javnih skupova početkom marta, protesti su organizovani u 400 naselja u Srbiji. Ako to nije dovoljni pokazatelj jedne duboke krize u nekoj zemlji, onda će neko morati da nam objasni šta jeste.

Ako izuzmemo, 2023. godinu koju su obeležili masovni protesti, vlast bi trebalo da nam objasni koja kriza, nestabilnost skupštinske većine ili masovni protesti su doveli do vanrednih izbora 2014. godine, 2016. i 2022.

Te kada se sve ovo pogleda, svi izgovori vlasti kako bi izbegli vanredne parlamentarne izbore, a koje su tražili studenti u blokadi padaju u vodu. Iz priloženog nam je jasno da krize u Srbiji ima, da je parlamentarna većina stabilna kao i kada su bili prethodni vanredni parlamentarni izbori. Razloga za vanredne izbore ima i to je svima više nego jasno kada pogleda dubinu krize u Srbiji, kao i njen intenzitet, masovnost i dugotrajnost.