Kakva je veza između rata u Ukrajini i klimatskih promena

Lazard za Novi magazin ističe da je predsednik Rusije Vladimir Putin godinama odbacivao klimatske promene kao vid globalne pretnje za planetu.

"Kasnije menja svoj narativ i zasniva ga na stavu da moderna Rusija ne mora ništa da radi po pitanju klimatskih promena, zbog gasa koji imaju. Nakon toga opet menja narativ, a fokus je na stavu da su klimatske promene stvarne, da postoje, ali da će Rusija profitirati na tome", ukazuje ona.

U julu 2021. Ukrajina je potpisala sporazum sa EU koji se tiče retkih sirovina.

"Da bi smo se uspešno borili protiv klimatskih promena i smanjili zagađenost fosilnim gorivima, neophodno je da se preusmerimo ka mineralima i retkim sirovinama, kao što su litijum, nikl… U tom smislu Ukrajina je jedna od najboljih zemalja na evropskom kontinentu, koja je bogata nalazištima retkih sirovina, izuzetnog kvaliteta", kaže ona.

Prema njenim rečima, interesantno je da se najveća količina tih retkih sirovina nalazi upravo u istočnom delu Ukrajine koje Rusija pokušava da anektira.

"To otvara jedan novi ugao gledanja na trenutni rat u Ukrajini, jer vidimo i to da suštinski Rusija želi da 'osvoji' te retke sirovine", zaključuje Lazard.

Inače, njeno istraživanje je fokusirano na geopolitiku klime, tranziciju izazvanu klimatskim promenama i rizike konflikta i slabosti koje dovodi u vezi s klimatskim promenama i ugrožavanjem životne sredine.

"Građani Srbije kroz debatu da odluče o rudarenju litijuma"

"Problem u Srbiji nije toliko u rudarenju litijuma koliko u nepoverenju građana u vlast", kaže Lazard.

Odgovarajući na pitanje da li postoji bezbedna tehnologija rudarenja litijuma koja garantuje očuvanje životne sredine, imajući u vidu koliko je značajno pitanje rudarenja litijuma u Srbij, Lazard u intervjuu  ističe da je "rudarenje litijuma destruktivno".

"Ne postoji zaobilazan način. Pitanje je koliko je destruktivno? Koliko je invanzivno i kako utiče na prirodnu okolinu? Ovde postoje različite tehnologije. U slučaju Srbije postoje nalazišta litijuma u Jadru. U tim nalazištima, osim litijuma, pronađena je još jedna ruda, koja se sada naziva jadar, koja je takođe neophodna za eru dekarbonizacije. Veoma je retko naći nalazišta koja imaju taj kvalitet i u da se u njima nalaze različite, a retke sirovine", naglašava ona.

Prema njenim rečima, u Srbiji postoji velika koncentracija nalazišta litijuma, koja privlači brojne interese. Smatra da treba otvoriti debate u Srbiji o Rio Tintu u kojoj bi učestvovali svi - aktivisti i akteri iz celog sveta iz oblasti rudarstva ne bi li se na taj način razjasnile određene stvari.

"O svim problemima treba razgovarati otvoreno, transparentno, i na tehničkom nivou. Naravno, to podrazume i da postoji želja za debatom. U svakom slučaju, upravo kroz raspravu treba odlučiti da li rudnik treba otvoriti ili ne, da li će to raditi Rio Tinto ili neka druga kompanija…, ističe Lazard.

Problem u Srbiji, ocenjuje ona, nije toliko u rudarenju litijuma, koliko o nepoverenju građana u vlast, dodavši da postoje "brojne dezinformacije, nepoverenje, manipulacije, polarizacije i politizacije debate".

"Kada ljudi kažu da ne veruju da će kompanija poput Rio Tinta doneti benefit Srbiji već da će pre doprineti političkom establišmentu i korupciji na račun građana Srbije, na to bih odgovorila: u redu, ako je to tako, zašto ne iskoristiti dolazak Rio Tinta da se fokus stavi na to šta je neophodno da se tehnički i legalno napravi sistem zakonskih, pravnih teža i ravnoteža kako bi se osigurala transparentnost i ekonomska dobrobit za sve građane“, navodi ona.

Ceo intervju možete pročitati na portalu Novog magazina.