Kakve je rezultate postigla kineska delegacija u Parizu: Ide li EU ka trgovinskom ratu sa Kinom

Kineski predsednik u Parizu je razgovarao sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen. Za Sija, odnosi sa EU su priortitet kineske spoljne politike, dok Makron ističe da je dijalog Evrope i Kine potrebniji nego ikad.

Ova poseta, koja je prva u nizu na evropskoj turneji Sija, prema oceni analitičara, najbitnija je i najteža poseta za kineskog predsednika, a politikolog Dragoslav Rašeta iz ''Novog trećeg puta'' za N1 ističe da se vidi da rezultati kineske delegacije nisu postignuti.
"Mislim da je Si došao sa nekim starim argumentima, dakle sa verbalnim ustupcima, ali bez ikakve političke volje i namere da se kineska politika prema Evropskoj uniji menja. Ali unutar same EU, sada, naročito pred izbore, došlo je do određenih promena, kako se gleda Kina. Više u smislu da to nije samo ekonomski partner, mogući ekonomski rival, već se, možda, radi čak i o formulaciji nekog geopolitičkog neprijatelja, naročito sa problemima koji se tiču preplavljivanja evropskog tržišta, naročito, nemačkog i francuskog, jeftinim automobilima, koji bi pretili da ugroze ovu stratešku granu EU", kaže Rašeta.

Iako cela Evropa nije jednoglasna u ovakvom odnosu prema Kini, prema rečima Rašete, postoji više elemenata koji Evropu odvlače od Kine.

"Prvenstveno, veći deo Evrope i EU, naročito Istočna Evropa, odvlače, sve veća uloga Kine, što se tiče naružavanju Rusije. Kad je krenuo rat u Ukrajini, Kina se držala više po strani, uglavnom je snabdevala Rusiju, višenamenskim sredstvima, poput mikročipova, koje mogu da se koriste i za laptopove, ali mogu i za rakete. Međutim od prošle godine, ona više pomaže Rusiji kada je u pitanju direktno vojno naoružanje. U poslednjih šest meseci, naročito, vidimo da je Evropa shvatila da je, za bezbednost kontinenta, neophodna pobeda Ukrajine, odnosno, poraz Rusije, i samim tim, postoji jedna distanca koja se formira od Kine, naročito što vidimo da je kineska ekonomija previše rigidna da bi dopustila neke ustupke EU", objašnjava Rašeta.

Koliko smo daleko od trgovinskog rata?

Rašeta kaže i da je Evropa zbog rigidnosti stava Kine spremna da uđe u trgovinski rat.

"U ovom mesecu Evropa je radila na procedurama razvijanjem arsenala koji bi mogao se suprostaviti Kini. On je ranije služio više za odvraćanje u smislu da signalizira Kini ukoliko se politika ne promeni, ukoliko nastavi Kina da vodi politiku koja je protivna evropskim interesima, mi ćemo se možda usuditi da upotrebimo ova sredstva koja smo upravo razvili. Međutim, sada Evropa, ja mislim, jasnije dosta signalizira. Naročito Brisel, i postoji razlog zašto Si već godinama izbegava, i kineske diplomate izbjegavaju da se sastanu direktno sa Evropskom Unijom. Bilaterlno Kina ima veliku prednost kao velika država i velika sila u odnosu na manje evropske države, što Francuska i Nemačka sada jesu, više nisu velike sile u trenutnom globalnom kontekstu. Dakle, EU, signalizira da je voljna da ne trepne, neće trepnuti u ovom susretu, i ukoliko se bude išlo u tom pravcu, spremna je da uđe u trgovinski rat. Mislim da je rok za uvođenje tarifa, odnosno carina što se tiče električnih automobila, 4. jul, i gotovo je izvesno da će to biti sprovedeno", kaže Rašeta.

Da Evropa ide ka tome stav je i novinara Željka Pantelića.

"Jednostavno, to se u svetu sada zove balkanizacija ili deglobalizacija sveta. Zbog toga što mi smo mogli da budemo globalni svet dok smo imali svi iste ekonomske principe i dok smo se svi zalagali za tržišnu ekonomiju. Pošto su Kina i Rusija promenile priču i sada su to klasične države koje forsiraju tu takozvanu etatističku ekonomiju, odnosno programiranu ekonomiju koja je podržana od strane države, nepoštujući pravila tržišne ekonomije i tržišnih principa jednostavno dolazi do razdvajanja ta dva sistema. Naravno, to nije proces koji će biti brz, to će biti dug i bolan proces, ali za sada ne postoji ništa što nas upućuje da bi taj proces mogao da bude zaustavljen i samo je pitanje vremena kada ćemo se ponovo naći u nekim novim blokovskim podelama", kaže Pantelić.

"Srbija poligon za širenje antinato i antizapadnih poruka"

Kada je u pitanju poseta Beogradu, sagovornici N1 ističu da Srbija može biti iskorišćena za slanje antinato i antizapadnih poruka i da, kada je u pitanju ekonomija, Srbija teško može da izvuče bilo kakve koncesije koje bi izravnale šanse da profitira i koliko može kineska ekonomija.

"Srbija ima funkciju da se prikaže, odnosno da se iskoristi, da se pošalje jedna snažna antinato poruka. To je velika opasnost za Beograd kada su u pitanju pozicije naše zemlje u Evropi i zapadnom svetu. Kini je vrlo bitno da raširi antinato narativ za njene unutrašnje probleme, odnosno za njene probleme na njenom kontinentu, jer se boji stvaranja takozvanog Azijskog NATO pakta. I zbog toga Kina veoma ima negativan stav prema Severno-Atlantskoj alijansi jer se u njenom okruženju stvara ono što se stvorilo u prethodnih nekoliko decenija oko Rusije. Međutim, umesto da se zapitaju zbog čega su sve komšije Kine protiv nje i boje se Kine, oni za to optužuju Amerikance i Zapad, upravo kao što radi i Rusija", kaže Pantelić.
Sličnog stava je i Rašeta, koji ističe da su Srbija i Kina partneri po rastućoj antizapadnoj retorici koja postoji u vlasti.

"Sa te strane Srbija u Kini vidi nekoga ko može finansirati određeni ekonomski razvoj, kad je u pitanju infrastruktura što predstavlja stožer legitimiteta trenutne koalicije u prethodnih desetak, petnaest godina i naravno tu se traži nekakva alternativa Zapadu, odnosno udaljavanje od Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Videli smo da se retorika Srbije, naročito što se tiče vrednosti, pomerila ka istoku nego što je ranije bilo u pitanju", kaže Rašeta.

Dodaje i da, kada je u pitanju ekonomija, Srbija sa ekonomijom od 80 milijardi u odnosu na Kinu, koja ima 1.800 milijardi, teško da može da izvuče bilo kakve koncesije koje bi izravnale šanse da profitira koliko može kineska ekonomija.

Svoju ovogodišnju evropsku turneju Si će okončati posetom Budimpešti, što je, kako ocenjuju sagovornici N1, nastojanje da se pokaže da Kina ima prijatelja u EU.

"Dolazak u Mađarsku je neka vrsta izražavanja želje Sija da pokaže da u EU Kina i dalje ima velike prijatelje i da taj blok u EU nije tako jedinstven jer podsetimo da će u Mađarskoj biti otvorena i fabrika za proizvodnju kineskih električnih automobila. Zatim tu su i razni drugi aranžmani", smatra Pantelić.

"Si na poklon Mađarskoj donosi fabriku, jednu od najvećih fabrika električnih automobila, baterija, 16 različitih ugovora... SI želi da signalizira da on ima partnera u Evropskoj Uniji, koji mogu da koče određenu agendu Evropske unije", kaže Rašeta.