Kalemegdan: Preživeti vekove, ali ne i deceniju

Vesti 21. feb 202214:406 komentara
gondola, Kalemegdan, pobednik, lepo vreme, vreme
Izvor: N1/arhiva

Ako u nečemu Srbija ne manjka, to je upravo istorija i dobra koja su nam iza brojnih osvajača i ratova ostala.

Kalemegdan, svakako najveća kulturno-istorijska celina na ovim prostorima, svoje poreklo vodi još od neolita. Smenjivali su se Rimljani, Turci, Ugari. Svaki osvajač sa sobom je donosio i odnosio deo ovog mesta.

Ipak, nijedan “osvajač” nije toliko odneo, a tako malo dao, kao aktuelna vlast poslednje decenije, piše Danas.

Od rušenja trošnog objekta starog skoro čitav vek, izgradnje kafe-galerije, seče stabala, planova za gondolu, sve do izgradnje kompleksa “K district” na teritoriji zaštićenog kalemegdanskog Donjeg grada – tako danas izgleda odnos aktuelne strukture vlasti prema nesumnjivo najznačajnijem podsetniku na sve nedaće koje je ovaj prostor vekovima unazad uspevao da preživi.

Rušenje objekta starog skoro vek, seča stabala i priprema za gondolu

O slučaju izgradnje kalemegdanske kafane u parku Kalemegdan, koji ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Srbiju, BIRN je pisao u serijalu tekstova od jeseni 2017. godine.

U septembru 2017. godine u parku Kalemegdan do temelja je srušen trošni objekat star skoro čitav vek, koji je javno preduzeće Beogradska tvrđava dalo u zakup ugostiteljskim preduzećima kako bi ga rekonstruisali za „kulturno-umetničke i ugostiteljske namene’’.

Gradilište na Savskom šetalištu u parku Veliki Kalemegdan, gde je planirana izgradnja kafeterije, našlo se u žiži javnosti nakon seče drveća u parkovima Ušće i Kalemegdan, zbog buduće izgradnje gondole koja treba da poveže dve obale Save u Beogradu.

Kako su se tada u medijima pojavile informacije, žičara bi radila sa 30 do 35 kabina i kapacitetom od 3.000 osoba na sat.

Projekat je predviđao izgradnju dve masivne betonske zgrade na oba kraja žičare veličine oko 1.000 m2 i 800 m2, kao i šest monumentalnih stubova visine do 42 m i širine 10 m koji bi nosili žičaru.

Najavljeno je da visina planiranih ulaganja iznosi petnaest miliona evra iz budžeta Grada Beograda i Republike Srbije. Upravni sud poništio je građevinsku dozvolu za žičaru na Kalemegdanu, ali je pitanje o 626 miliona dinara koje je grad uplatio izvođaču radova na ime avansa do danas ostalo bez odgovora.

Ipak, beogradska vlast nije odustala od izgradnje žičare na Kalemegdanu, iako je taj projekat zaustavljen oštrim reakcijama stručne i šire javnosti, a zatim i sudskom odlukom.

Da se gondola, koja je ocenjena kao izuzetno štetan ali i zakonski problematičan projekat, ipak planira i dalje, pokazuju stavke u nacrtu budžetu grada za narednu godinu, ali i izmene različitih urbanističkih planskih dokumenata, upozoravaju upućeni, o čemu je Danas pisao krajem prošle godine.

Izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa K distrikt, na teritoriji zaštićenog prostora Kalemegdana, kako je pisao list Danas ranije, načinjena je nepovratna šteta najznačajnijem kulturno-istorijskom spomeniku u zemlji i trajno stavljena tačka na bilo kakvu buduću revitalizaciju ili istraživanja arheoloških ostataka Donjeg grada Kalemegdanske tvrđave.

Nije baš sve tako crno

JKP „Zelenilo-Beograd“, je u septembru 2020. godine na zelenoj površini ispred paviljona Cvijete Zuzorić na Kalemegdanu zasadilo egzotičnu vrstu drveća za ovo podneblje – palme.

Zasađeno je šest stabala vrste Trachycarpus fortunei, a sadnice su donete iz Španije.

Na iznenađenje mnogih građana Beograda, a uprkos niskim temperaturama koje su prošle godine zatekle Beograd, palme ispred Paviljona „Cvijeta Zuzorić“ su opstale.

Kao jedna od retko dobrih stvari koju je ova vlast uradila, svakako treba pomenuti i da je na Kalemegdan krajem 2020. godine postavljen Spomenik slepom gusaru, koji je napravljen pre više od 100 godina kao deo Spomenika Karađorđu.

Budući da je Spomenik slepom gusaru jedan, a različitih investicionih planova na ovom području nekoliko, vreme će pokazati da li će novi milenijum ipak uspeti da slomi ono što vojske i osvajači prethodnih vekova nisu.

Komentari

Vaš komentar