Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je da je ona cilj tužbe osmoro zaposlenih u FHP protiv tog Fonda, kao i da se sačuvaju plate "koje je nekima od podnosilaca tužbe povećala bivša direktorka".

„U tužbi protiv FHP, cilj je Nataša Kandić. I u javnosti viču ona je zlostavljačica“, napisala je Kandić na društvenoj mreži Iks (Tviter).

„Podnošenje tužbe protiv FHP je pokušaj da se pokriju nezakonite odluke UO i bivše direktorke FHP-a, posebno poverljive izjave, da baza podataka i projekat Kosovska knjiga pamćenja budu van kontrole osnivačice Nataše Kandić, FHPK i nove uprave FHP. Podnošenje tužbe protiv FHP-a je pokušaj da se sačuvaju plate koje je nekima od podnosilaca tužbe bivša direktorka povećala za 50 odsto, i da FHP krene s nekom drugom politikom prema prošlosti“, piše Nataša Kandić.

Podsećamo, Sindikat radnika i radnica zadužbina, fondacija i udruženja građana (ZFUD) saopštio je da je osmoro zaposlenih Fondacije Fond za humanitarno pravo podnelo zajedničku tužbu protiv poslodavca zbog zlostavljanja na radu, a svi podnosioci se žale na postupanje Nataše Kandić, osnivačice FHP.

„Ćute da su u janauru i februaru njih sedam sa još sedam i osoba koja nije radila u FHP-u, po ličnom pozivu direktorke Ivane Žanić, bez znanja ostalih zaposlenih, dali „poverljive izjave“ protiv NK. Na osnovu tih izjava, uz obećanje Ivane Žanić da ih neće videti Nataša Kandić, Upravni odbor je 26.2.2023. usvojio „specijalni izveštaj“ sa zaključkom: Nataša Kandić je dementna, izgubila je poverenje žrtava na Kosovu, čita novine na poslu, kasni sa projektima i zlostavlja zaposlene“, navodi dalje Kandić na društvenoj mreži.

Kako dalje tvrdi, nakon sednice UO, direktorka FHP-a je APR-u podnela izmene Statuta, overene faksimilom predsednika UO.

„Izmenama je pravo osnivačice FHP-a na odlučivanje o korišćenju baze podataka o ratim zločinima, koji su zajedno stvarali FHP i FHPK, preneto na direktora FHP-a. Nakon sednice UO, 26.2.2023, direktorka FHP-a je APR-u podnela izmene Statuta, overene faksimilom predsednika UO. Izmenama je pravo osnivačice FHP-a na odlučivanje o korišćenju baze podataka o ratim zločinima, koji su zajedno stvarali FHP i FHPK, preneto na direktora FHP-a. Izmenama Statuta, FHPK je mogao koristiti podatke o ratnim žrtvama na Kosovu samo ako to odobri direktor FHP-a. Izmenama Statuta, osnivačici FHP-a je oduzeto pravo da daje saglasnost na izbor direktora FHP-a“, dodala je.

Kako dodaje, poverljive izjave odabranih radnika FHP-a protiv nje, još joj nisu date na uvid.

„Podnosioci tužbe prtiv FHP-a za navodno zlostavljanje prećutkuju da je Ivana Žanić napustila FHP 12. maja, navodno zbog teške bolesti. 15.maja je počela da radi u finskoj ambasadi. Članica UO FHP Florens Artman, u svojstvu uzbunjivačice, 5. maja je obelodanila da su bivša direktorka Ivana Žanić i predsednik UO Iavor Rangelov manipulisali informacijama, i da o odlukama nije glasao UO. Nakon prijave uzbunjivačice, 5.maja i podrške drugog člana UO, Tihomira Loze, preostali članovi, predsednik Rangelov i još tri člana, dali su ostavke. Predsednik UO je priznao da UO nije glasao za Izmene Statuta“, dodala je.

Prvotužilac: Tužba za mobing nema veze sa zaradama

Istraživač i analitičar u „Fondu za humanitarno pravo“ Bojan Đokić, prvotužilac u tužbi protiv Nataše Kandić, u odgovoru njoj koji je dostavio redakciji N1, kaže da tužba za mobing nema veze sa zaradama niti sa menjanjem istorijske prošlosti, kako je ona tvitovala.

„Istina je da su tužioci dva puta pokušavali da svoja prava reše unutar organizacije, ali bezuspešno. Prvi put tokom januara i februara ove godine izjašnjavanjem skoro dve trećine zaposlenih pred Upravnim odborom (UO), a potom i majskim prijavama upućenim poslodavcu radi zaštite od zlostavljanja na radu protiv Nataše Kandić. I nije istina da je bivša direktorka Ivana Žanić nagovorila radnike da se obrate UO, nego je istina da sam se ja prvi obratio UO pismom i ukazao na brojne probleme u organizaciji. Uključujući i mobing. Pre nekoliko dana sam se ponovo obratio novom UO, a umesto odgovora dobio sam preteći mejl izvršnog direktora Nenada Golčevskog. U organizaciji za ljudska prava je zabranjeno obratiti se drugostepenom organu. Zamislite“, napisao je Đokić u odgovoru,

Dodao je da „kako je organizacija ignorisala, nezakonito postupala po majskim prijavama i štitila osnivačicu, tužiocima je jedino još preostalo da zatraže zaštitu na sudu“.

„Tužioci su zatražili od suda i da se Nataša Kandić udalji iz organizacije do okončanja sudskog postupka, jer od njenog povratka u organizaciju stvari su se dodatno pogoršale, pa organizacija podseća na ‘bolesnika u nevladinom sektoru’. U prethodnom periodu Fond više liči na gladijatorsku školu nego na nevladinu organizaciju. Organizacija se ruinira, a pritisak na tužioce i dalje zlostavljanje se pojačavaju. Neki tužioci su kažnjeni prebacivanjem na druge projekte, a osumnjičena zlostavljačica vraćena ili će biti vraćena na isti. Niko ne zna šta Nataša Kandić trenutno radi i da li je koordinatorka projekta. Lično sam odbio aneks Ugovora o radu i ne pristajem na dalje kršenje mojih prava. Nije mi do toga da sačuvam platu, kako to osnivačica iznosi u tviter postovima. Čista zamena teza“, poručio je on.

Navodi i da „sa druge strane, Evropska komisija koja finansira trogodišnji REKOM projekat u vrednosti od oko 960.000 evra se još ne oglašava. Kao prvotužilac nisam uspeo da dobijem pisani odgovor od Evropske komisije da li oni kao finansijeri podržavaju mobing“.

„Tako smo došli u paradoksalnu situaciju. Organizacija koja navodno brani ljudska prava ista krši unutar organizacije. Organizacija koja svake godine podseća države i društva u regionu na, uistinu, gajenje kulture nekažnjivosti ništa ne čini da udalji osobu koju zaposleni sumnjiče za mobing. Pri tom, Nataša se poziva na podršku Tihomira Loze, predsednika UO, koji je ubeđivao zaposlene da će se problem rešiti na zakonit način, kao i člana istog, Florens Hartman, koja je sve vreme ‘zbunjena’, a koja je osuđena pred Haškim tribunalom, a član je UO organizacije koja insistira na poštovanju presuda Haškog tribunala. Sramotno“, ističe Đokić.

Navodi da „tužba predstavlja poslednji pokušaj da zaposleni zaštite svoja prava, a istovremeno je i najkrhkija borba društva“.

„Tumarajući po tmini zaboravili smo da mobing u jednoj organizaciji predstavlja isto ono što i kiselina u očima. Nataša Kandić će na sudu biti obavezna da usaglasi svoje reči i svoja dela“, zaključio je.