Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) nazvala je sramotnim optužbe Saveta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu (KMDLNj) na igumana manastira Visoki Dečani Savu Janjića i posvedočila da je upravo on krajem devedesetih godina lično pokušavao da spreči nasilje nad Albancima.

„U junu 1999. u Dečanima sam čula da je Sava Janjić bio na ulicama kada su kroz grad prolazile vojska i policija iz Đakovice, da spreči nasilje prema albanskim civilima. Sramota je šta piše KMDLNJ“, navela je Kandić na svom Tviteru nakon napada KMDLNJ na arhimandrita Savu Janjića.

U junu 1999. u Dečanima sam čula da je Sava Janjić bio na ulicama kada su kroz grad prolazile vojska i policija iz Đakovice, da spreči nasilje prema albanskim civilima. Sramota je šta piše KMDLNJ.

— Natasa Kandic (@natasakandic) April 12, 2021

Savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu (KMDLNj) objavio je u nedelju optužbe na račun manastira Visoki Dečani da je manastir bio pretvoren u vojnu bazu i da su u njemu držani Albanci kao taoci tokom rata 1999, dok se „delilo oružje mobilisanim Srbima“, istovremeno zatraživši istragu protiv igumana Save Janjića za „moguće kršenje Zakona rata i humanitarnog prava“, naveo je portal Kossev.

Optužbe Saveta usledile su nakon veti da je je manastir Visoki Dečani uvršten na listu sedam najugroženijih kulturnih spomenika u Evropi.

Portal Koossev podseća da su u Savetu naveli „iste tvrdnje da manastir nije ugrožen kao što su to još 18. marta u zajedničkom pismu Evropa Nostri učinili kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani“.

U odbranu igumana i manasitra stao je i civilni sektor iz srpske zajednice na Kosovu, koji je takođe osudio napad Saveta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu (KMDLNJ) na igumana manastira Visoki Dečani, uz sličnu poruku.

„Pomoć i zaštita koju su dobile albanske izbeglice u manastiru Visoki Dečani tokom 1999. godine predstavljaju jedinstveni primer ljudskosti u bezumlju rata“, navele su srpske civilne organizacije sa Kosova u saopštenju, koje prenosi portal Kossev.

Istovremeno je ukazano da se Savet i u prošlosti isticao u „širenju lažnih vesti i međuetničke mržnje, pre svega usmerene prema srpskoj zajednici na Kosovu“.

Porral Kossev podseća da je i zapadna štampa tokom sukoba na Kosovu i u prvim poratnim godinama obilovala izveštajima o manastiru kao „utočištu albanskih civila i snažnom protivniku Miloševićevog režima“, a „posebno su u tim izvaštajima isticali tadašnjeg protosinđela Savu, današnjeg igumana“.