Kapor o NIS-u: Nacionalizacija preostaje kao jedino rešenje, mada će se verovatno nazvati drugačije

Prema oceni Kapora, Srbija se nalazi upravo tamo gde pripada vrednosno i politički, dovodeći u rizik da se obustavi platni promet sa međunarodnim institucijama.

„Mi imamo geostrategijski sukob i Srbija se fakat svrstala na rusku stranu, koliko god to neko tvrdio da nije. Da li je zbog ideologije ili zbog interesa, straha, ili može sve to zajedno, to je sad manje bitno. Dakle, cela Evropa je odlučila da ekonomski bude u problemu, osim možda Mađarske i Slovačke. Srbija, koja nije članica EU i NATO saveza, ima mnogo manju pregovaračku moć nego te dve države i Srbije se ponaša onako kako sam i očekivalo. Dakle, oslanja se, ne sme da protivreči Ruskoj federaciji, dovodeći u rizik da čak se obustavi platni promet sa međunarodnim institucijama“, navodi on.

Uprkos tome, u trenutnoj situaciji vidi šansu za napredak.

„Koliko god to grubo zvučalo, ovo jeste prilika da se određeni segmenti u okviru Naftne industrije Srbije, koji nisu bili profitabilni, prevuku na možda neki profitabilni sektor. Govorim konkretno o Petrohemiji, koja, nažalost, nije bila konkurentna, koja se održavala veštački, prvo iz budžeta Republike Srbije, a onda, dogovorom između ruske strane i Srbije, NIS je preuzeo i održavao“, rekao je Kapor u gostovanju za N1.

Navodi i da u Srbiji ne bi trebalo da bude nestašica benzina.

„Na stranu cena, već imamo komercijalne učesnike na tržištu koji već uveliko grade skladišta i po svemu sudeći će obezbediti dovoljno količina naftnih derivata. Mislite da neće biti nestašica? On je rekao makar do nekog vremena. Opet treba imati u vidu da NIS ima pod svojom kontrolom oko 400 benzinskih stanica - oko 130 direktno u svom vlasništvu ostale su franšize, ali svejedno može da izazove to da građani moraju da obave duže putovanje da bi imali naftnih derivata. Ako se liberalizuje tržište, što jeste kao što vidimo, učesnici će preuzeti neke od tih udela. To, naravno, zavisi od vladine politike“, kaže stručnjak za energetiku.

Kada je u pitanju izlaz iz krize prouzrokovane sankcijama NIS-u, Kapor ističe da nacionalizacija preostaje kao jedino rešenje.

„Mada će on to vratno na kraju nazvati drugačijim terminom - eksproprijacija ili nacionalizacija, ne konfiskacija, mada i to nije nemoguće. Ali, ako ulazimo u ovaj period od 50 dana, ja teško mogu zamisliti scenarije ovih sekundarnih sankcija, da se nastavi platni promet u nedogled. Iako sam video da je NIS stavio menice u Erste banku. Dakle, međunarodne institucije još uvek funkcionišu ovde sa NIS-om, što jeste znak da možda neposredna opasnost još uvek nije prisutna. Tako da treba pratimo te aktivnosti stranih banaka u Srbiji sa NIS-om“, kaže on.

Ukoliko bismo predupredili uvođenje sekundarnih sankcija, kako navodi, onda se automatski ulazi u stečaj - uvodi se prinudna uprava, Srbija preuzima kontrolu i onda sve teče dalje po zakonu. To bi prema njegovom mišljenju, bilo racionalno da se desi već sutra.

„U suprotnom smo u riziku, ne samo dobijanja sekundarnih sankcija, nego i u reputacionim riziku“, objašnjava on.