„Kasno Marko na Kosovo stiže“: Slađana Prica o sednici u SE i reakcijama Srbije

Vesti 16. apr 202413:10 33 komentara

"Kasno Marko na Kosovo stiže", kaže Slađana Prica, nekadašnja ambasadorka u Savetu Evrope, govoreći o današnjoj sednici PS Saveta Evrope i zahtevu za prijem Kosova. Ocenjuje da Srbija nije vodila aktivnu nego reaktivnu politiku i podseća da Kosovo ne kuca na ta vrata od pre neki dan.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (SE) raspravljaće danas u Strazburu o preporuci za prijem Kosova u članstvo te panevropske organizacije.

Prica kaže da današnji dan ne bi nazvala ovo Danom D i podseća da Kosovo ne kuca na ta vrata od pre neki dan.

„Procedura traje mnogo duže. Kosovo odavno ima status specijalnog gosta u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Taj status specijalnog gosta je delegaciji Kosova davao pravo, odlukom predsedavajućeg, da se obraćaju, ne i da glasaju i da odlučuju, ali oni su jako aktivni bili, jako dobri lobisti… Albanija je pre tri godine uvela jedan vrlo bitan non-pejper, vrlo argumentovan, obrazložen u prilog članstva Kosova u ovoj organizaciji. Mi smo na to takođe odgovorili samo jednim non-pejperom. O tome u našoj javnosti nikada nije bilo reči. Treće, Kosovo je već, da ne kažem na mala vrata, nego u skladu sa svim pravilima i procedurama, postalo država članica nekoliko značajnih parcijalnih sporazuma. Jedan od njih je Venecijanska komisija, u kojoj smo i mi i dalje članica. Drugi je, na primer, parcijalni sporazum kojim je formirana Evropska banka za razvoj. Pa nismo napustili ni Evropsku banku za razvoj“, navodi sagovornica N1.

Pročitajte još:

Pita zašto se nikada u poslednjih deset godina u ovoj zemlji nije razgovaralo o svim tim koracima i težnjama Kosova i međunarodne zajednice i onih koji ga podržavaju – ne samo što priznaju, nego i podržavaju članstvo Kosova u toj organizaciji.

Kaže da Srbija nije vodila aktivnu nego reaktivnu politiku. „Drugo, bojim se da će ovaj izraz malo da iznenadi gledaoce, ali kasno Marko na Kosovo stiže. Znate, ja naravno cenim odluku da se formira radno telo. Ne znam ko su članovi, osim predsedavajućeg ili predsednika ministra spoljnih poslova, prosto po funkciji, Petkovića iz Kancelarije za Kosovo, Tanje Mišević, dve ambasadorke aktuelne Grubješićke i Đurovićke prethodno. Nadam se, pretpostavljam da su uključeni eksperti. Znate mi imamo diplomatiju, imamo Ministarstvo spoljnih poslova, karijerne diplomate su i stručnjaci. Mi imamo stručnjake za međunarodno i javno pravo. Da li su i u koje meri uključeni i na koji način, to nije poznato nikome. Naravno obraćanje predsednika jedne države svojim kolegama je bitno, ali znate predsednici država ne odlučuju. Ne odlučuju ni nacionalne delegacije u Parlamentarnoj skupštini po zemljama. Odlučuju političke partije tih zemalja koje čine stalne delegacije u Parlamentarnoj skupštini“,  navodi.

Prilika propuštena 2022.

Kaže da naša nacionalna politika, naši nacionalni interesi i spoljna politika ne bi trebalo da budu u raskoraku, mada smo često  u situaciji da nam nije baš sasvim sve jasno s tim u vezi. „Ovih dana govori se pre svega o ovom izveštaju, o zasedanju političkog komiteta, o zasedanju Parlamentarne skupštine i sve je to na liniji našeg principijelnog stava o čuvanju teritorijalnog integritete i suvereniteta. Ali nemojte isključiti i Briselski sporazum iz 2013. i Ohridski sporazum, aneks iz 2023. godine. Činjenica da je Kosovo još 2020. podnelo prvi zahtev, 2022. zvanično uputilo pismo Komitetu ministara – tada je propuštena prilika možda da se nešto uradi ili da se bar sarađuje na rešavanju tog pitanja, već je Komitet ministara jednostavno otvorio proceduru, prosledio PS“, dodaje.

Kako kaže, u članu 4 Ohridskog sporazuma jasno stoji da se nećemo protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. „Ja kao karijerni diplomata sa 40 godina iskustva sam bila zaprepašćena. Kao crvena linija je postavljena – članstvo u Ujedinjenim nacijama… I tu sam bila zaprepašćena jer nije bilo napomene da se to odnosi na specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija poput UNESCO-a. Kosovo je članica već nekih bitnih međunarodnih organizacija i tela, MMF-a, Svetske banke, pokušava uporno da dobije članstvo u INTERPOL-u, UNESCO-u. Znači, mi smo s jedne strane ne potpisujući, ali prihvatajući  – sami sebi praktično napravili ozbiljnu prepreku – prihvatajući takvu jednu odrednicu – nećemo se protiviti članstvu u međunarodnim organizacijama“, navodi.

Prica priznaje da se na otpriznavanju dosta uradilo i da se dosta radi, ali dodaje da je činjenica da većina država članica Saveta Evrope priznaje Kosovo, da 12-13 zemalja ne priznaje Kosovo, da su one sve pozitivnog mišljenja kada je u pitanju članstvo…

„Praktično vi sada ne možete s jedne strane da insistirate samo na ispunjenju jednog dela obaveze, koje Kosovo i prištinske vlasti definitivno ne poštuju – ne ispunjavaju, niti mislim da su spremni, niti da će u budućnosti to činiti…  Činjenica da je postignut neki pomak konačnim rešenjem pitanja upisa manastira Dečani i imovine u katastar kao pravo svojine, ali šta je sa drugim ključnim uslovima koje je i sam izvestilac Dora Bakojanu postavila“, pita.

Podseća da je to pitanje osnivanja Zajednice srpskih opština ili opština sa srpskom većinom, ali isto tako i zakon o eksproprijaciji.

„Nešto što ću dodati, bitno mi je da kažem, konačni izveštaj Dore Bakojanu koji će danas biti predočen, formalno, zvanično uveden s njene strane…  Ona nije slučajno izabrana, ona je ozbiljan političar, bivši ministar spoljnih poslova, dolazi iz zemlje koja nije priznala Kosovo itd. Ona je izabrana kao glavni izvestilac od strane Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a ne samo političkog komiteta. Taj izveštaj je ogroman, ima 20 i nešto strana. Ja hoću da vratim priču na dva bitna momenta koja su prethodila u proceduri tom njenom izveštaju koji sadrži i izveštaj tzv. eminentnih pravnika koji su boravili na Kosovu, obavljali razgovore, bavili se zakonodavstvom i koji su pozitivno procenili zakonodavstvo pa i praksu i pomake, napredak Kosova u pravcu zadovoljenja standarda uslova poštovanja vladavine prava itd. Taj pravni izveštaj smo mi potpuno prenebregnuli, a on je u dobroj meri kao i mišljenje eminentnih pravnika sadržan u konačnom izveštaju koji ima preko 20 strana. U tom izveštaju pravnog komiteta se vrlo jasno određuju nekoliko pravaca. Kosovo se navodi sa zvezdicom, a biću slobodna da citiram, da u prvom spominjanju Application by Kosovo for membership of the Council of Europe znači aplikacija ili zahtev Kosova za prijem članstva – kroz čitav ovaj tekst svaka referenca na Kosovo, bilo da se odnose na teritoriju, institucije, stanovništvo mora biti shvaćena u punoj saglasnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i bez ikakvog prejudiciranja konačnog statusa Kosova. Ni Savet Evrope, niti brojne druge organizacije nemaju mehanizam za utvrđivanje državnosti. Ono što su eminentni pravnici utvrdili, to je da Kosovo ima prerogative države, teritoriju, kompaktno naseljeno stanovništvo, jezik, kulturu, veru to se zna još iz teorije države i prava“, navodi.

Odgovarajući i na pitanje zašto su požurili baš 2022. da podnesu konačni zahtev, kaže da su dva razloga – prvo geopolitička situacija. „Drugo, oni su imali većinu u Komitetu ministara i ranije, ali nisu mogli da obezbede sa sigurnošću punu većinu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope s obzirom na to da je Ruska federacija bila brojna i Azerbejdžan koji je takođe u neizvesnom statusu kada se radi o učešću u Parlamentarnoj skupštini. Ruske federacije nema, njihovih poslanika nema. Oni sada mogu da ostvare većinu“, navodi gošća N1.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare