Profesorka: Došli smo do tačke - ili oni ili mi, država koja ratuje protiv svog univerziteta osuđena je na propast

Podsetimo, Pobunjeni univerzitet pozvao je uprave svih fakulteta u sastavu državnih univerziteta u zemlji da danas obustave nastavu i pruže punu podršku Dijani Hrki koja 11. dan štrajkuje glađu kod Skupštine Srbije.

"Došli smo do toga da samopovređivanje i ugrožavanje sopstvenog života postaje jedini način da se dobije pravda", rekla je u emisiji Studio Live Katarina Popović, profesorka Filozofskog fakulteta UB i članica Pobunjenog univerziteta.

Današnji protest nije bio poziv Dijani Hrki da prestane sa štrajkom - jer to je lična odluka - već krik jednog društva za pravdom, navela je Popovićeva.

"Gubitak deteta jeste lična rana roditelja, ali kada za to nema odgovornosti, kada krivica ne dobije svoje adrese, a odgovori ne dobiju svoje ime, to postaje rana celog društva. Ovo je naš zajednički krik za pravdu", istakla je profesorka.

Popovićeva kaže da broj profesora koji su se direktno odazvali nije mera podrške i saosećanja sa Dijanom Hrkom.

"Prošlo je vreme da brojimo se i prebrojavamo. Tu smo, taj krik se čuje. To nije mera saosećanja, niti toga koliko nepravde osećamo i koliko represije trpimo", rekla je.

Na pitanje kako smo došli do toga da jedan tako ekstremni čin bude jedini način da se dobije pravda, odgovara da je to zato što je Srbija postala zemlja u kojoj su "umrli i pravda, i ljudskost".

"Smrt pravde i ljudskosti pod ovim režimom"

Podsetila je na porodicu Milivojević iz Lučana.

"Ona scena, kada ljudi zvižde porodici koja je izgubila sina - ostaja jedna od najtamnijih mrlja u srpskoj istoriji. Takvo je i puštanje muzike Dijani Hrki. Gospodin Milomir Jaćimović i njegov sin koji štrajkuju glađu... Mi koji volimo da se pozivamo na tradiciju, istoriju, na porodične vrednosti, dozvolili smo sebi tako nešto. To je jedna ogromna sramota. To je smrt pravde i smrt ljudskosti u Srbiji pod ovim režimom", rekla je.

Studenti su nas, dodaje, podsetili 1. novembra na tužnu scenu iz filma "Sabirni centar" (Goran Marković).

"Mislim da svi mi, na čelu sa Dijanom Hrkom, gospodinom Jaćimovićem i svima onima koji su zbog korupcije izgubili svoje voljene, kao da stojimo u onom Sabirnom centru, ni živi, ni mrtvi, i onako bledi čekamo trenutak da se raspišu izbori", rekla je ona.

Istakla je da smo kao društvo izgubili poverenje jedni u drugi - kompromitovane su i lekarske uniforme, profesorske toge, stručnost...

"Najdragocenije što nam je studenski pokret vratio jesu solidarnost i poverenje. Ali moramo biti potpuno iskreni: ovaj režim 13 godina ne vežba ništa drugo, osim kako da ostane na vlasti. Tako da sam sigurna da mnogo scena koje vidimo i koje možda pripisujemo mentalitetu, nisu ništa drugo do dobro organizovani pokušaji vlasti da opstruira svaki naš pokušaj otpora", navela je.

"Borba se promenila"

Univerziteti su u novoj fazi borbe i u njoj se još uvek traže - gledišta su različita, kao i strategije, navodi profesorka Popović.

"Neki će možda proceniti da je dobro ponovo ući u blokadu, neki neće. Ta vrsta pluralizma je očekivana i ja bih pojedinačnim fakultetima to prepustila. Ipak, sasvim je jasno da se krećemo ka nekim novim modelima borbe i da ne treba uopšte da nas brine to što nas nema svake nedelje po pola miliona na ulicama", kazala je.

Diplome "diplomiranim Srbima"

Upitana strahuje li da li će se Filozofskom fakultetu u Beogradu desiti ono što se dešava u Nišu (gde je najavljeno osnivanje Fakulteta srpskih studija odvajanjem departmana za istoriju, srbistiku i ruski jezik i književnost sa matičnog Filozofskog), profesorka kaže da je to sasvim moguće.

"Ta odluka je nezakonita, neakademska, besmislena, potpuno se suprotstavlja autonomiji Univerziteta. Država koja se bori protiv svog Univerziteta je osuđena na propast, samo je pitanje trenutka. Para-demagoška, para-patriotska oblanda u koju to uvijaju (deliće diplome diplomiranim Srbima), sa stanovišta nauke i zdravog razuma je smešna. Ali od ovog režima me ni to ne bi začudilo", kaže.

"Bez izbora, nema nam spasa"

Dok se Univerzitet i dalje bori demokratskim, legalnim, legitimnim sredstvima, režim ne bira, podvukla je.

"Mislim da smo došli do tačke da će ovo biti ili mi, ili oni. Bez izbora na kojima ćemo ovaj represivni, zločinački, nedemokratski režim smeniti, došli smo do te tačke da bez toga, mislim, nama spasa nema", kazala je.

Ipak, čak i ako izbori ne budu u kratkom roku, u tome ne vidi problem.

"Ja vas uveravam da su studenti to shvatili vrlo ozbiljno. Od trenutka kada su formulisali svoj zahtev za izborima, oni se vrlo ozbiljno pripremaju za to. To je novi teren, ali jako brzo uče. Osećamo i vidimo da ova zemlja ključa. I da li će to trajati još pola godine ili godinu, nevažno je. Mi znamo šta će biti krajnji ishod, a to je apsolutna pobeda i skidanje ovog režima", zaključila je ona.