Keković: Od početka pandemije propuštena prilika da se dopre do pojedinca

Prema njegovim rečima, imamo svojevrsnu krizu, "ali ta kriza ima korene".

"A s druge strane proizvodi i posledice, mislim da uzroke ne možemo tražiti od juče. Pandemija traje više od godinu dana i treba se osvrnuti na sve ono što je dovodilo do kontradiktornih informacija u prošlosti, do nepoverenja", kaže.

Kazao je da je "još jedna u nizu podela u javnosti na antivaksere i provaksere".

"Mladi su s početka imali informaciju da su najotporniji i najzaštićeniji. Moj utisak je da smo precenili značaj i domet svih tih mera, i kada je u pitanju zatvaranje nacionalnih granica, i ograničavanje nekih običčnih životnih aktivnosti, pre svega imajući u vidu činjenicu da horizontalna transmisija virusa je takva da niti jedan zdravstveni sistem, niti jedna javna služba ili delatnosti ne može pokriti sve kontakte i sprečiti širenje zaraze", kaže on.

Mišljenja je da jučerašnja žurka u Studentskom gradu nema mnogo veze s antivakserima, "koliko s potrebom mladih ljudi da se relaksiraju, pošto ova situacija predugo traje".

"Sve što se do sada dešavalo kao neka vanredna ili krizna situacija imala je neko vreme organičeno u smislu nastanka i prestanka, ali kriza nema jasan početak i jasan kraj. Čini mi se da smo se mi prevarili u toj proceni, ovde je reč o pojavi koja ima produženo dejstvo i mladim ljudima je potrebna neka vrsta ventila", kaže on.

Istakao je da neke strože mere "mogu da proizvedu bunt, naročito kod mladih ljudi".

"Znamo da batina uvek ima dva kraja. Nadam se da će neke mere relaksacije u tom smislu opustiti ljude da malo više se bave nekim otvorenim aktivnostima, na otvorenom prostoru, ali mislim da je ovde ključ kako kontrolisati te aktivnosti. Mislim da smo izgubili predstavu o značaju pojedinca, mislim da smo od početka pandemije propustili priliku da dopremo do pojedinca, da kažemo odgovornost je tvoja prema tebi", kaže.

Istakao je da "ne možete sprečiti slobodu govora, slobodu izražavanja", ali da tu dolazimo do priče "večiti balans između slboode i bezbednosti".

"Vi ste imali i PCR testove, prošle godine brojni medicinski tekstovi, naslovi su bili vrlo kontradiktorni u smislu pouzdanosti PCR testova, sada se ta cela debata prelila nja vakcine, brojna pitanja su otvorena, koja su stvorila nepoverenje prema onima koji forsiraju celu kampanju vakcinacije, samim tim mladi ljudi su laka meta, laka žrtva antivakserskog lobija", misli on.

Čini mu se, kaže, da ljudi gledaju na društvene mreže kao na izvor problema, a ne rešenja.

"Ne koriste se društvene mreže i svi komunikološki organizmi da se pošalje prava poruka u pravo vreme. Čini mi se da smo mi počeli da tražimo te antivaksere, nismo se potrudili da kažemo zašto je to tako, na koji način te ljude ubediti da svojim ponašanjem doprinesu stavljanju ove epidemije pod kontrolu", kaže on.

Mišljenja je da lekari treba da rade svoj deo posla, medicinski eksperti svoj, sociolozi, komunikolozi, bezbednjaci svoj...

"Generalno čini mi se da se desila kriza autoriteta, kriza liderstva", kaže on.

Smatra da su nam u ovoj krizi pored medicinskih eksperata potrebi i komunikolozi, psiholozi, sociolozi...

"To su neke struke koje mislim da bi trebalo da budu ofanzivnije prema javnosti, i da s emnogo češće javljaju u medijima. Kako se kriza širila i napredovala, onda psotoji potreba da u krizni tim ulaze ljudi raznih profila, čini mi se da ova podela na medicinski i politički deo uliva dodatno nepoverenje kod građana. Krizni štab i sva ostala nacionalna koordinaciona tela moraju da govore istim jezikom", kaže.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.