Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava smatra da se Srbija približava teokratiji i da apel da se ukine veronauka u školama nije apel protiv crkve, vere i vernika već za sekularnost. Smatra da religije, i to sve, treba da se izučavaju u školama, ali na drugačiji način. Ocenuje da postoji veliki pritisak crkve na državu, navodeći da ona mora da nađe mehanizam da joj se odupre. "SPC je danas velika prepreka evropskim integracijama, velika prepreka rešavanju odnosa sa susedima, meša se u ljudska prava, tera državu da se ta prava ograničavaju", naglasila je u Danu uživo.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji uputio je apel kojim se zahteva da se poštuje Ustav i principi sekularnosti i ukine veronauka u državnim školama, kako bi se obezbedile pretpostavke za pravnu državu i njeno članstvo u EU.
Upitana zašto se sada zahteva to, s obzirom na to da je prošlo skoro 20 godina od kako je veronauku u škole uvela Vlada Zorana Đinđića, Kisićeva navodi da se stvari u vreme krize zahuktavaju i da je „mešanje crkve u poslove države sve očitije i sve snažnije“.
Povezano:
Zahtev se odnosi na ukidanje veronauke, kaže ona, jer su mladi najugroženiji. „Može se jasno osetiti taj veliki pritisak klera i pritisak crkve na mlade ljude i oni često izgovaraju ono što im kler i veroučitelji sugerišu. A onda kad sa njima razgovarate, vidite da to nije u skladu sa njihovim ličnim osećanjima“, navela je.
Kako dodaje, „bez obzira kojoj konfesiji pripadali, oni su protiv abortusa, veoma loše govore protiv LGBT zajednice, ali na kraju razgovora, kad dublje uđete u ta pitanja dešava se čak da promene mišljenje“.
Plaše se da izgovore da su ateisti, tvrdi Kisićeva.
Na konstataciju da je veronauka izborni predmet, ona navodi da to jeste stvar izbora, ali da postoji „pritisak da se ide na veronauku“.
Postojao je trend da se broj učenika na veronauci smanjuje, prema nekim ranijim izveštajima i da sve više ide na građansko obrazovanje, ali očito da je crkva počela da vrši još jače pritiske u tom smisli, kaže ona.
Kisić navodi da se sada po broju potpisa peticije vidi koliko ljude tišti taj problem i taj pritisak klera.
„Ovo nije apel protiv crkve, ovo nije apel protiv vere i vernika, ovo je apel za odvajanje crkve i države, jer to je jedna tekovina prosvetiteljstva i modernosti i danas ne postoji nijedna evropska zemlja koja je teokratija, a mi se približavamo teokratiji. Jer je taj upliv crkve toliko dubok u politički život. Sasvim je prirodno da crkva teži da se meša u politiku, ali država mora da uspostavi mehanizme da to spreči“, navodi ona.
Smatra da su država i crkva četiri decenije vrlo dobri saveznici sa nekim povremenim, upravo političkim sukobima. „Do koje mere državi i vladajućoj garnituri odgovara ovakva crkva, ne mogu tačno da kažem, ali ono što vidim jeste savez između države i crkve. Jer ako se gledaju postupci, ponašanje i praksa – šta i kako ova država radi, onda je očito da radi po onome kako crkva hoće“, navodi Kisićeva, konstatujući da se tako krši Ustav, jer je Srbija sekularna država.
Navodi da Vlada nema šta da pita crkvu oko političkih pitanja. Ipak, kako navodi, to je praksa 40 godina, a pritisak crkve je, prema njenom mišljenju, jako veliki. Smatra da ova vlast „mora da se odupre uticaju i pritisku crkve“, a da je u tom procesu Ustav jedan od vrlo značajnih mehanizama.
Kisić navodi i da postoje dva načina da se pristupi verskom učenju u školama. „Jedan pristup je da se vera uči kao doktrina, po pravilima crkve i tome po meni nije mesto u školi. Tome je mesto u crkvi, crkva to može da organizuje, ima infrastrutkuru i resurse… To mogu da rade porodice, roditelji… Ja mislim da je važno da se u školi izučava religija ali na jedan kuilturološki način i to ne samo jedna, već sve svetske religije, jer su one važna kulturološka referenca. Mora da se zna ko je predaje, to moraju da budu obrazovani ljudi koji imaju stručna zunanja – sociolozi, kulturolozi. Jer da bismo razumeli tradiciju, umetnost, kulturu i literaturu – važno je da imamo ta znanja o religijama“, ističe ona.
Sagovornica N1 kaže da nije problem dijalog sa crkvom, da crkva mora biti uključena u razne dijaloge i da u samoj crkvi mora da postoji dijalog, ali ona vidi uticaj kroz „moć crkve na donošenje političkih odluka“.
„SPC je danas velika prepreka evropskim integracijama, velika prepreka rešavanju odnosa sa susedima, meša se u ljudska prava, tera državu da se ta prava ograničavaju… Država nema nikakvu kontrolu u institucijama za koje je ona odgovorna, znači crkva tu može da radi šta hoće, nema nikakve autonomije tih institucija u odnosu na crkvu. Od 2000-ih crkva je uvedena u institucije, to ne postoji u sekularnim državama. Uvedena je u vojsku i jako je bliska vojsci. Ona je u Radiodifuznom savetu, ona je u dijalogu o Kosovu, u različitim institucijama je“, nabraja.
Kisićeva primećuje da se patrijarh Porfirije dok je bio mitropolit u Zagrebu ponašao drugačije, ali, kako navodi, to je u vezi sa nekim opštim političkim ciljevima SPC.
„SPC je institucija koja nastoji da poveže sve Srbe u regionu, s tim što ona pretenduje na te teritorije koje smatra srpskim i smatra da to treba da bude jedinstvena zemlja. U Hrvatskoj je situacija drugačija, prvo, jer su hrvatski Srbi postali dosta autonomni u odnosu na zvanični Beograd. I drugo, srpske elite i crkve smatraju da su izgubili trajno teritoriju u Hrvatskoj, to jeste nepravda za njih, ali prihvataju da su to izgubljene teritorije, a i Hrvatska je članica EU i tu je mešetarenje i mešanje mnogo teže nego u nekim drugim zemljama u regionu“, zaključila je Izabela Kisić.
Komentari ()
Vidi sve komentare