Ministarka za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević izjavila je da Srbija uspešnije od mnogih zemalja gradi kolektivni imunitet, ali da epidemiloški pokazatelji i dalje upozoravaju na neophodan oprez.

„Ima razloga za optimizam, ali još nismo dovoljno jaki kao populacija da sprečimo širenje bolesti, što pokazuju i podaci da je kod svakog petog testiranog potvrđeno prisustvo virusa. Zato i dalje moramo činiti sve da sprečimo infekciju i polako gradimo kolektivni imunitet“, rekla je Kisić Tepavčević na Radio-televiziji Srbije i dodala da „ne smemo da se opustimo“.

Ona je podsetila da je više od 537.000 građana primilo prvu dozu, a revakcinisano je više od 21.000 i ocenila i da je po tome Srbija uspešnija od mnogih.

Mi gradimo kolektivni imunitet dosta uspešno, „uspešnije nego većina zemalja u svetu“, ali to ne treba da nas učini slabim i da se se opustimo“, rekla je Kisić Tepavčević.

I kada bude popuštanja mera, kad god da se to desi, ne znači da virus nije tu. Imamo svakog dana i dalje oko 2.000 novoobolelih. Fokus na sprečavanju širenja infekcije treba da ostane i kada kada budu jednocifreni brojevi jer moramo biti svesni da je virus među nama, naglasila je Kisić Tepavčević.

Socijalne karte za bržu i pravedniju raspodelu pomoći

Ministarka za rad je rekla i da će Zakon o socijalnim kartama, koji će se danas naći pred poslanicima u Skupštini Srbije, omogućiti bržu i pravedniju raspodelu socijalne pomoći onima kojima je najpotrebnija.

Kisić Tepavčević kazala je da tim zakonom, čija bi primena trebalo da počne 1. marta 2022. godine, neće biti formiran registar svih građana već samo onih koji već koriste socijalnu zaštitu, zatim onih čiji su zahtevi u proceduri i osoba čiji je zahtev odbijen.

„Primena tog zakona omogući će nam da se svi podaci o korisnicima socijalne zaštite nađu na jednom mestu. To će biti umrežavanje sa svim eksternim izvorima podataka – Centralnim registrom stanovništva, bazom MUP-a, PIO fonda, Nacionalne službe za zapošljavanje i Poreske uprave“, napomenula je ona.

Kako je kazala Kisić Tepavčević, uz inicijalni zahtev i matični broj, moći će da se stvori uvid da li osoba koja podnosi zahtev ima prava na odredjena primanja.

Ona je dodala da će formiranjem registra socijalnih karata biti moguć uvid u tačan broj korisnika socijalne pomoći, jer pojedini korisnici dobijaju pomoć po različitim osnovama i nema preciznog podatka već samo procene.