Marija Srdić je tribinu započela pitanjem: „Kome smeta Jelena Kleut?“. Kako je istakla to pitanje su postavili i njeni studenti.

„Ona je nekako postala lajt motiv događaja koji su se valjali i fakultetom na kome je radila, ali i Novim Sadom poslednjih meseci. Jelena Kleut je ugledna, ali istovremeno omiljena profesorka, istraživačica koja gotovo dve decenije vezuje svoj rad za Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Do 21. januara bila profesorka, predavala, bavila se naučnim i stručnim radom, medijima, komunikacijama i kulturom. Radila je na odseku za Medijske studije, i strašno mi je što izgovaram u prošlom vremenu ovu rečenicu“, istakla je Marija Srdić.

Dodala je da se Jelena Kleut bavi medijskom pismenošću, analizom diskursa, odgovornošću novinarstva i kritičkim čitanjem savremenih medijskih sadržaja.

„Bavi se pitanjima poput: kako učenici i studenti čitaju vesti, da li razlikuju činjenice od mišljenja, kako razvijaju kritičko mišljenje u digitalnom okruženju. Ono što je čini posebnom je spoj akademske preciznosti i društvenog angažmana. Kao akademska radnica nije ostala samo u okvirima svog fakulteta, niti u okvirima teorije, već učestvuje u javnim debatama, piše i govori o stanju medijima o Srbiji, insistira na kritičkom mišljenju“, rekla je u predstavljanju svoje gošće Srdić.

Kleut pokreće tužbu zbog diskriminacije

Podsetila je da je Kleut pokrenula postupak pred Upravnim sudom zbog načina na koji nije izabrana u zvanje redovnog profesora.

Jelena Kleut je napomenula da je službenica u Nacionalnoj službi za zapošljavanje sa zgražavanjem konstatovala da je ona jedina nezaposlena doktorka političkih nauka koju imaju na evidenciji.

„Ono što će možda najbolje oslikati suštinu onoga što mi se događa, jeste postupak koji pripremam zajedno sa advokatom Veljkom Milićem, a to je tužba za diskriminaciju, zato što su na istoj sednici Senata (Univerziteta u Novom Sadu) izabrane koleginice kojima nije traženo ono što i meni, a i na kasnijim sednicama (Senata UNS) se to isto dogodilo. Meni se čini da je ovo zapravo primer neravnopravnog tretmana zbog političkog opredeljenja“, objasnila je Kleut.

"Moj slučaj je upozorenje svima, koje interesna mreža uzme na zub"

Profesorka je ukazala na slučaj vanrednog profesora psihologije na Filozofskom fakultetu dr Vladimira Mihića, na čiji je reizbor u zvanje podneo prigovor dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Patrik Drid.

"Tu smo mi videli dekana Drida koji kaže da mu se nije svideo Mihićev tvit. Moguće je da mu se isto tako nije svidelo ono što sam ja rekla. I onda vi vidite sistem u kojem ukoliko imate dovoljno ljudi koji su interesno uvezani unutar klijentelističkih mreža, ljudi koji su zastrašeni gubitkom posla, lečenjem članova porodice i drugih stvari, vi onda možete da uradite šta god hoćete. Dakle na univerzitetu sede i Patrik Drid i rektor (UNS Dejan) Madić i niz drugih ljudi čije karijere su zapravo nastale na projektima, koje bogato finansira ova vlast, na nekakvim udruženjima, kojima se daje fizički, medijski i svakakav drugi prostor. Oni su zapravo deo te mreže u svim sektorima društva. Moj slučaj, može da bude neki vid upozorenja šta sve još može da se desi ljudima na univerzitetu koje će ova interesna mreža da uzme na zub", upozorila je Jelena Kleut.

"Alanović plagira Vučića"

Aktivistkinja pokreta Bravo se potom osvrnula na gostovanje dekana Filozofskog fakulteta Milivoja Alanovića u ponedeljak na televiziji N1 i navela da je dekan ocenio „da postoji velika opasnost da Filozofski fakultet bude lansirna rampa za politički projekat“.

"Milivoj Alanović je plagijator. To je čovek koji je zapravo pokušavao na počecima blokada da pronađe nekako svoje ja u odnosu prema studentima, kolegama itd. Tražio je i tražio, a onda je shvatio da ne može to da pronađe, i pogledao je najveće zlo koje ova zemlja ima. Tako da on zapravo plagira (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića. Dakle nije problem politizacija tog univerziteta kada predsednica Studenskog parlamenta bude nositeljka jedne izborne liste, nije problem politizacije univerziteta, onda kada neki deo univerzitetske zajednice potpisuje liste podrške Aleksandru Vučiću, nije politizacija kada (Boris) Stojkovski i (Bojan) Tubić - kao dvojica profesora - sede u svim komisijama u Pokrajini. Dakle, ništa od toga nije politizacija, ali sve drugo što se njemu ne dopada, to je odjednom sada nekakva zla politizacija. Dakle, to je identično onome što radi Aleksandar Vučić koji govori: ‚Ej, sad oni hoće da se bave politikom’. Dakle, nije pitanje polemisanja oko toga da li ima ili nema politike na univerzitetu, nego se radi o tome da vi sada imate ljude koji su taj univerzitet rešili da očiste od svih drugih ljudi, koji ne misle isto kao oni. Oni hoće jedan partijski čist univerzitet", konstatovala je Kleut.

Podvukla je da ceo Filozofski fakultet zna da se u njenom slučaju radi o „kafkijanskom procesu“ i da su od nje za izbor u zvanje redovnog profesora „tražili ono, što nikom nije traženo“.

Marija Srdić je potom zaključila da je slučaj profesorke Jelene Kleut izazvao pobunu kod akademske zajednice i kod studenata.

Kleut je istakla da joj puno znači podrška profesora i kolega.

"Zaista se osećam onako okupana tom ljubavljom i podrškom i mislim da su studenti uradili odista apsolutno sve što su mogli. Oni su, javno, jako zabrinuti šta će se dešavati dalje sa drugim profesorima i to ćemo zajedno pratiti. Reagovala je i jedna mnogo šira zajednica što više odslikava prirodu mog angažmana i sa novinarskim udruženjima, i sa udruženjima civilnog društva i sa različitim međunarodnim organizacijama sa kojima sam sarađivala. Ljudi su osećali potrebu, makar simbolički, da u tom javnom prostoru kažu šta misle, verujući u moje kompetencije, sposobnosti, verujući da ja zaslužujem tu poziciju koja mi je nasilno oduzeta", kazala je Kleut.

"Solidarnosti ima mnogo više, ali to još uvek nije dovoljno"

Profesorka je naglasila da u našem društvu još uvek nema dovoljno solidarnosti, ali da je ima mnogo više, nego ranije.

"Veliki deo ljudi solidarnost manifestuje objavama (na društvenim mrežama), što je lepo i treba to ljudi da rade, ali u mnogim situacijama nam zaista treba solidarnost koja je fizička prisutnost i ona je mnogo puta, i u Novom Sadu ako se prisetimo, recimo blokade suda, bila važna. Tako da je bilo važno, ne samo nešto podeliti, nego ustati ujutru i biti na blokadi suda. Mi unutar novosadskog univerziteta smo jedna mala zajednica, ali smo se povezali sa takvim zajednicama na svim drugim univerzitetima. Povezali smo se i sa ljudima izvan univerziteta, pa i tu razmenjujemo informacije. Ta solidarnost je veća nego što je bila, ali i dalje mislim da nije dovoljna", mišljenja je Kleut.

Srdić je istakla da su studenti probudili solidarnost u različitim delovima pobunjenog društva, i da je to bio „neverovatan poduhvat“.

"Studenti imaju veću podršku od one koju je imao Otpor"

Zamolila je Jelenu Kleut da uporedi borbu organizacije „Otpor“ krajem devedesetih godina prošlog veka, sa današnjom, studentskom.

"U javnom prostoru vidimo puno sličnosti, međutim mislim da kada se zađe malo dublje da postoje i mnoge razlike. Ja, kad god ljudi ovde krenu da govore, kako je sada jako mali broj ljudi uključen u ovu pobunu, prisećam se novosadskog Otpora, gde je na onom nekom vrhuncu nas tu bilo dvadesetak u kancelariji. Dakle, ne treba vam jako puno ljudi da nešto postignete, ali vam je potrebno puno ljudi u celoj zemlji i potrebno je da ti ljudi budu dobro organizovani i da znaju šta hoće. U tom smislu, deluje mi da je podrška koju danas studenti imaju, mnogo veća podrška nego onu koju je ‚Otpor‘ imao u tim danima i mesecima pred izbore", odgovorila je Jelena Kleut.

"Obrušavanje demokratije u Srbiji počelo je i pre pada nadstrešnice"

Napomenula je da „obrušavanje demokratije“ nije počelo sa padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

"Nadstrišnica je ogolila sve ono što smo mi imali i ranije, u smislu korupcije, netransparentnosti i zarobljenih institucija. Na sve to su organizacije civilnog društva, opozicione stranke ukazivale godinama", ukazala je Kleut.

Medijska scena u Srbiji polarizovana, stanje alarmantno, Vučić ravna teren pred izbore

Srdić i Kleut su se na tribini „Sloboda uživo“ dotakle i medijske situacije u Srbiji.

Aktivistikinja pokreta Bravo! konstatovala je da je primetna „snažna polarizacija“ medijske scene.

"Stanje je alarmantno. Mislim da zapravo ravnajući teren pred izbore, (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić razume da su mediji vrlo važan deo te jednačine. Mi već sada imamo zaista razrovanu medijsku scenu. Imamo lokalne medije koje rade pod neverovatnim pritisima, sa jako malo sredstava. Evo, pre neki dan smo imali i gašenje Kanala 9, jednu od lokalnih televizija. Ja mislim da je svaki lokalni medij u ovoj zemlji zaista pred gašenjem. Samo ljudi i dalje rade svoj posao, i nadaju se da će naplata nekih tužbi doći kasnije i imaju uz sebe novinare koji su mnogo više entuzijasti i volonteri, nego profesionalci koji su pošteno plaćeni za svoj rad", smatra Kleut.

"United Media smeta Vučiću na putu ka izborima"

Osvrnula se i na situaciju u kojoj su se našli mediji United Media.

"Imate United mediju sa setom medija u njihovom portfoliju koji su u odnosu na lokalne medije, grupacija koja je relativno snažna i za koju je (predsedniku Srbije Aleksandru) Vučiću jasno da mu jako smeta na tom putu ka izborima. Oni su sada zaista u vrlo lošoj situaciji i mislim da ćemo gledati jednu vrstu sporog gašenja tih medija, kada kažem gašenja, zapravo ne formalno ukidanja, nego menjanja ljudi, menjanja programa, menjanja uređivačke politike. Ne deluje mi da će se desiti veliko otpuštanje svih novinara, urednika i članova produkcije, nego mi deluje da će se kroz nekakve disciplinske mere ti ljudi odstranjivati. Sada ćemo videti koliko su te redakcije solidarne i koliko smo i mi kao njihovi čitaoci i gledaoci solidarni sa njima", konstatovala je Kleut.

Upozorila je bi uništavanjem medija grupe United media „nastao brisani prostor“ u kojem bi u Srbiji ostali jedino režimski mediji.

Marija Srdić ju je zatim upitala: da li onlajn mediji, portali, društvene mreže mogu da budu adekvatno sredstvo informisanja za građane Srbije?Kleut je odgovorila da za mlađu publiku i za one, koji žive u urbanim sredinama društvene mreže i onlajn mediji mogu donekle da zamene tradicionalne medije, ali da se televizija, kao najglavnije sredstvo informisanja kod starijih građana i stanovnika ruralnih sredina, ne može zameniti.

„Ljudi koji su navikli da su im večernje vesti (na televiziji) glavni izvor informisanja, ljudi koji koriste društvene mreže, ali se slabo u njima snalaze, navikli su da se orijentišu ka televiziji i plašim se da će ti ljudi ostati onda bez nekog izvora informisanja“, zaključila je Kleut.

U  serijalu tribina "Sloboda uživo" građanski pokret Bravo!, kroz razgovore "jedan na jedan" predstavlja autore, književnike, muzičare, likovne umetnike, istraživače, naučnike i članove akademske zajednice, novinare i publiciste, njihova akutelna dela, kao i njihov javni društveni angažman.