Klimatolog Đurđević: Ova klima će nam u budućnosti izgledati prijatno, toplotne talase očekujemo na svake dve do tri godine

Klimatolog Đurđević kaže za N1 da toplotni talasi više nisu izuzetak, već posledica klimatskih promena.

"Na fakultetu smo radili posebnu analizu koliko su klimatske promene doprinele toplotnom talasu krajem juna. Pokazali smo da je verovatnoća za toplotni talas koji se desio krajem juna danas 55 puta veća nego što je bila pre 60 godina. Zapravo, takve toplotne talase možemo da očekujemo na svake dve do tri godine“, rekao je Đurđević.

Prema njegovim rečima, toplotni talasi ovog intenziteta nekada bi bili mnogo ređa pojava.

"Ovakvi toplotni talasi su posledica klimatskih promena. Da se klima nije promenila, morali bismo da čekamo decenijama da se pojavi neki toplotni talas ovog intenziteta“, ocenio je Đurđević.

U narednih 30 godina dramatičnije promene - Zemlja će se zagrejati za još jedan stepen

Klimatolog upozorava da se planeta već zagrejala za oko 1,3 stepena, a da se u narednim decenijama očekuje dodatno zagrevanje.

"Očekujemo da se u narednih 20 do 30 godina planeta zagreje za još jedan stepen. Trenutno je toplija za 1,3 stepena. To zagrevanje je trajalo od sredine 19. veka - oko 150 godina planeta se zagrevala zato što su ljudi promenili hemijski sastav atmosfere, dodavali ugljen-dioksid koji nastaje sagorevanjem uglja, nafte i gasa. Imali smo relativno lagano zagrevanje do 1,3 stepena, koje je ubrzano u poslednjih 20 godina. U narednih 30 godina možemo da očekujemo još jedan stepen, što znači da će se ono što smo gledali poslednjih 150 godina desiti za 30. Promene će biti dramatičnije“, rekao je.

Dodaje da bi klima koju danas doživljavamo kao ekstremnu za desetak godina mogla da deluje blaže u odnosu na ono što dolazi.

"Za desetak godina ova klima će nam izgledati kao prijatna. Sve ovo što danas živimo možemo da pomnožimo sa dva i videćemo kako će izgledati klima u narednih 20 godina“, upozorio je Đurđević.

Kako država odgovara na klimatske promene?

Na pitanje o tome kako država odgovara na klimatske promene u odnosu na druge evropske zemlje, Đurđević kaže da postoje dokumenta koja predviđaju prilagođavanje, ali da se u praksi malo toga sprovodi.

"Postavlja se, na primer, pitanje da li ljudi koji rade na otvorenom treba da rade pri ovako visokim temperaturama. Ali to zahteva saradnju mnogih sektora i saradnju sa naukom, koja je jedan od ključnih elemenata, jer morate da implementirate znanja koja u prošlosti nikada nisu bila primenjena“, objasnio je.

Kako dodaje, najveći problem je razlika između planova na papiru i onoga što se zaista dešava na terenu.

"Kod nas postoje neke naznake, napisana su neka dokumenta, ali kada pogledamo šta se dešava na terenu, vidimo da se malo toga zapravo primenjuje. Posebno kada je država u dubokoj krizi, teško je očekivati saradnju koja je adekvatna“, rekao je Đurđević.

Izgradnja nuklearne elektrane (ne)adekvatan projekat?

Đurđević se osvrnuo i na pitanje vodostaja Dunava i planova za izgradnju nuklearne elektrane, ukazujući da klimatske promene moraju biti uzete u obzir pri velikim infrastrukturnim projektima.

"Kod nas se govori o izgradnji nuklearne elektrane, a imamo vrlo malo opcija gde bi ozbiljna nuklearna elektrana mogla da se izgradi. To je potencijalno u blizini Dunava, jer su potrebne velike količine vode. Ali i na samom Dunavu ima vrlo malo lokacija gde bi mogla da se izgradi nuklearna elektrana. Zato se postavlja pitanje koliko će ovakve situacije u budućnosti biti učestale i da li će lokacije koje su danas pogodne biti adekvatne i u budućoj klimi za jedan tako važan infrastrukturni projekat, od kojeg bi zavisio čitav energetski sistem“, zaključio je Đurđević.