Klimatolog: Trebalo bi uspostaviti sistem za najavu upozorenja na nepogode

"Ono što se tiče ovakvih nepogoda jeste da meteorolozi mogu da znaju za dva, tri dana šire područje gde će se nepogoda dogoditi. Nažalost samo dva sata unapred možemo da znamo tačnu lokaciju gde će biti ti najjači udari koji ostavljaju najgore posledice, gde će biti vetrovi, grad", objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević.

Klimatolog ističe da je neophodno da građani češće i više prate sajt RHMZ-a gde se mogu videti najave i upozorenja. Međutim, smatra klimatolog, trebalo bi da postoje praktičniji načini za informisanje.

"Trebalo bi u našoj zemlji uspostaviti neki sistem za najavu upozorenja. Takvi sistemi već postoje i obično se baziraju na mobilnoj telefoniji. Najčešće to nisu ni SMS poruke, nego se radi o sistemskim porukama. Telefon se blokira na neko vreme i vi preko ekrana imate informacije gde se očekuje nevreme u narednih sat vremena kao i preporuke gde da se sklonite. To može da nam pomogne da izbegnemo ljudske žrtve, trpimo manje štete. U budućnosti će biti više ovakvih nepogoda", objašnjava Đurđević.

Termin superćelijske oluje meteorolozima nije nepoznat, ističe klimatolog.

"Superćelijske oluje su samo jedna od vrsta raznih vremenskih nepogoda. Imamo klasifikaciju vremenskih nepogoda od najslabijih jednoćelijskih, pa do velikih oluja. Superćelijske oluje mogu da izazovu tornado i nisu nešto što je neuobičajno u Evropi", smatra Đurđević.

Sagovornik ističe da je karakteristično za ovu oluju što je bila više dana zaredom, kao i da smo imali veliku površinu koja je bila pogođena ovom nepogodom što je zapravo neuobičajno za superćelijsku oluju.

"To možemo da povežemo sa klimatskim promenama i globalnim zagrevanjem. Mi danas zbog klimatskih promena živimo u rizičnoj atmnosferi u kojoj oluje mogu da budu intezivnije nego pre. To je ta veze između klimatskih promena i inteziteta oluja", zaključuje on.