Ko bajagi javna rasprava o proširenju Beograda na vodi: "Ovako se ne planira nijedan grad"

Nedavno otkazna sednica - javna rasprava povodom širenja projekta "Beograd na vodi" za dodatnih oko 330 hektara, čime bi se gotovo utrostručio početni plan za ovaj nepopularan projekat glavnog grada zakazana je ovog puta elektronski/onlajn.

Juna ove godine, nakon što je prvi put zakazana, pa otkazana sednica, prikupljeno je više od 10.000 primedbi Beograđana, združenom akcijom zborova, aktivističkih i opozicionih organizacija.

Sagovornici N1 ocenjuju da je razlog zakazivanja sednice na ovakav način zloupotreba, kako bi se građani što više onemogućili ili obeshrabrili da učestvuju.

"Ovako zakazivanje sednica se poklapa sa povećanom zainteresovanošću građana za učešćem u planiranju, a da je prva takva, održana baš u vezi sa EXPO 2027", navodi za N1 Marija Penezić iz kolektiva "Ministarstvo prostora".

Ona ističe da su sednice diskriminušuće za sve koji ne koriste ovu vrstu tehnologije ili je nemaju.

"Građanima je dopušteno da govore samo jednom i isključivo o sadržaju primedbe koju su poslali, ali ne i o primedbama drugih građana ili svojim dodatnim koje su u međuvremenu sastavili", kaže Penezić.

Građani ili "nemi posmatrači"

Sanja Solarević, odbornica Zeleno-levog fronta (ZLF) u opštini Savski venac, kaže da građani koji su podneli primedbe, čime su stekli pravo da dobiju reč na javnoj raspravi, ukoliko se ne prijave Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije moći će samo da prate prenos javne rasprave na sajtu Agencije i da budu "nemi posmatrači".

"U toku onlajn javne rasprave mogu da isključe građane na jedan klik, bilo namerno, bilo "slučajno". Osim toga, sednica je zakazana u radno vreme u delu godine kada je namanje ljudi u gradu. Pravilnikom je predviđeno da javna rasprava može da se održi i više puta kada ima puno primedbi što je ovde slučaj. Umesto da javna rasprava bude organizovana uživo u prostorijama koje su većeg kapaciteta i da traje više dana učešće građana se svodi na minimum da bi se što pre završio javni uvid i ovaj protivzakoniti plan poslao na usvajanje”, smatra Solarević.

Građani se interesuju, ali vlast sužava prostor za učešće

Govoreći o Pravilniku Mirko Popović, programski direktor RERI ističe da je predviđena onlajn sednica, ali da iako živimo u informatičkom društvi ne postoji mogućnost dostavljanja primedbi elektoronskim putem, kao i da zakonodavac nije izmenio ni odredbe koje se odnose na javnu prezentaciju u okviru javnog uvida.

On konstatuje da povećano interesovanje građana za učešće javnim poslovima prati intenzivna zakonodavna aktivnost vlasti u cilju sužavanja prostora za učešće javnosti, pre svega Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja.

U prilog tome Popović podseća da je Pravilnik izmenjen 30. maja ove godine, neposredno pre održavanja javne sednice Komisije za fazu izradnje Nacionalnog stadiona.

"Tih dana Agencija za prostorno planiranje je toliko požurila da primeni novi Pravilnik, i onemogući javnosti da uživo učestvuje na sednici komisije, da se pozvala na podazkonski akt koji još nije stupio na snagu", ističe Popović.

On ukazuje i na to da je sam pojam elektronske javne sednice nejasan i nije objašnjen u Pravilniku, što otvara prostor za zloupotrebe.

“Nadležni organ koji vodi sednicu može da isključi učesnika sednice po svojoj volji, ili da se pravda tehničkim problemima. Tokom pandemije COVID-19 često smo svedočili zloupotrebi elektronskih sednica i uverili se da službenici javne uprave ne umeju da koriste IT alate, da ne znaju da upravljaju elektronskim sednicama, da često nemaju odgovarajuće tehničke uslove da održavaju takve sednice. Na kraju, posedovanje kompjutera ili pristup internetu ne sme da bude preduslov da bi neko učestvovao u javnim poslovima - to pravo mora biti garantovano svima”, ocenuje Popović.

"Ovako se ne planira nijedan grad"

Govoreći o predlogu širenja na četiri opštine arhitekta Bojan Kovačević je nedavno za N1 rekao "trudiću se da budem suptilan, ali ovakve granice plana nisam viđao u životu, i da ne budem posprdan u nekim segmentima mi deluje da je ginekolog njih radio, a ne neki ozbiljan urbanista".

On je kao veliki nedostatak naveo, pored ostalog, i procenu rizika koja bi objasnila da li bi nadograđeni Beograd na vodi mogao da sklizne u vodu.

"Za prostor koji je proširen sa 100 na 300 hektara teško da bilo kom laiku možete da objasnite zašto se to zovu izmene i dopune", naveo je početkom juna arhitekta Kovačević.

Govoreći o ideji da se sruše sve hale Beogradskog sajma osim hale 1 Solarević kaže da je to neprihvatljivo jer su i Hala 2 i 3 podjednako građevinski i arhitektonski vredne kao Hala 1 koja je trenutno jedina zaštićena. Dodaje da bi u slučaju realizacije plana i ona bila ugrožena, jer je planirana izgradnja stambenih kula visine od 75 do 120 metara Ii to na području gde je mala nosivost tla koje ne može da primi opterećenje objekata ovako velikog gabarita.

"Ovde je i visok nivo podzemnih voda što može da dovede do naglog sleganja tla prilikom izgradnje kula i da ugrozi stabilnost postojećih objekata”, ocenjuje Solarević.

Jovan Cvijetinović, prostorni planer i savetnik za javne politike RERI navodi da prostorni planovi područja posebne namene (PPPPN), kao vrsta planske dokumentacije za koju je nadležna Vlada Republike Srbije, od 2014. godine donosili su se za prostore rudarskih aktivnosti, vodoakumulacija, zaštićenih područja i drugih namena koje su se opravdano nazivale posebnim.

"Međutim, pred početak realizacije predmetnog projekta, izmenom zakona je dodata tačka da se ova vrsta planske dokumentacije donosi i za projekte za koje Vlada utvrdi da su značaja za Srbiju. Deset godina kasnije, ovaj instrument planiranja možemo videti na svakom koraku, čime vlast zauzima javne prostore i privatnu imovinu na atraktivnim lokacijama: PPPPN za Nacionalni stadion i Expo, Industrijsko-tehnološki park "Mihajlo Pupin", izgradnju stambenog kompleksa u Zemun polju…", kaže Cvijetinović za N1.

Penezić upozorava da mi već sada imamo ozbiljnu površinu centra grada koja je isplanirana na ovaj način, gde se izbegavala planska regulativa, menjali se zakoni i isključivala javnost.

"Ovo nije urbanističko planiranje i ovako se ne planira nijedan grad. Trenutno, plan Beograd na vodi nikako ne uzima u obzir potrebe njegovih građana, niti kontekst u kom se nalazi, niti planove višeg reda koje bi morao da poštuje".

Kao primer navode da zona Savskog amfiteatra godinama unazad jedno od najvećih toplotnih ostrva u gradu, a ovaj plan predviđa dalju gustu izgradnju i smanjenje zelenih površina.

"Još jedan primer je planiranje guste stambene gradnje, dok nacrt GUP-a konstatuje kako se u Beogradu očekuje pad stanovništva u narednim godinama. Mi ovim planom gubimo javne prostore, oni prelaze većinski u privatno vlasnoštvo, što je najopasnije za građane jednog grada, jer je tada najvažniji profit", upozorava Penezić.