Ko je bio Miladin Kovačević: Matematičar na čelu RZS

Vesti 25. maj 202412:22 18 komentara
Preminuo Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku
Rade Prelić/Tanjug

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević preminuo je danas u 72. godini.

Miladin Kovačević rođen je 1952. u Gacku (BiH). Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu – Odsek za matematiku, opšti smer i matematičke strukture – 1976. godine. Magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu 1978. Doktorsku disertaciju je odbranio 1984. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Kako se navodi na sajtu Narodne banke Srbije, Kovačević je radio u Institutu za statistiku Saveznog zavoda za statistiku (SZS) u bivšoj Jugoslaviji od 1977. do 1986. Rukovodio je pripremama i sprovođenjem popisa stanovništva (1991), od 1986. do 1991, kao pomoćnik direktora SZS.

POVEZANE VESTI

U 1993. godini postavljen je za direktora Instituta za nacionalne račune, standarde, registre i statističku analizu (ranijeg Instituta za statistiku) pri SZS. Kao direktor Instituta pred kraj 1993. i na početku 1994. godine bio je angažovan na poslovima pripreme ekonomske politike i odgovarajućeg programa monetarne rekonstrukcije i ekonomske stabilizacije pri nekadašnjoj saveznoj vladi, čime je uveden na područje makroekonomskih računa.

Glavni je koautor udžbenika „Teorija uzorka i planiranje eksperimenata“ za odgovarajući predmet na redovnim studijama Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je štampan i prihvaćen 1991. godine.

Godine 1995. izabran je za vanrednog profesora na Ekonomskom fakultetu za predmet Teorija uzorka i planiranje eksperimenata.

Godine 2001, na predlog Ekonomskog fakulteta, izabran je za naučnog savetnika Ministarstva za nauku Republike Srbije. Bio je, takođe, angažovan (1991) u Komisiji za sticanje doktorata od strane Ekonomskog fakulteta u Zagrebu.

U 1994. godini započeo je saradnju sa Ekonomskim institutom i Institutom ekonomskih nauka u Beogradu. Bio je angažovan na području makroekonomskih analiza i metodologije makroekonomskih analiza i istraživanja ekonomskih kretanja i ekonomskih politika.

U 2003. godini postavljen je za zamenika direktora Republičkog zavoda za statistiku Srbije sa zadatkom usklađivanja i unapređenja statističkog sistema. Od 2001. angažovan je na saradnji s Kancelarijom i misijama Međunarodnog monetarnog fonda. U jednom mandatu (od maja 2004. godine) bio je član Saveta Narodne banke Srbije. Bio je član Međunarodnog statističkog instituta (ISI) i Naučnog društva ekonomista Srbije (NDE).

Od 2015. godine je na čelu RGZ-a.

U neakademskoj sferi osnovna preokupacija su mu bile međunarodne privredne arbitraže. U oktobru 2010. godine postavljen je na funkciju predsednika Upravnog odbora Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, koju je vršio do kraja te godine.

Dobio je zahvalnicu nekadašnjeg SZS 1984. godine za samo pet godina radnog staža u ovoj stručnoj ustanovi, kao najznačajnije priznanje te ustanove za doprinos razvoju statističkog sistema u bivšoj Jugoslaviji. U 2011. godini, povodom obeležavanja 138 godina izučavanja matematike kod nas, dobio je najviše priznanje (zahvalnicu) Matematičkog fakulteta u Beogradu za doprinos njegovom razvoju.

Napad ispred RIK-a

Kovačević je bio na meti kritika javnosti zbog svojih stavova i izjava u vezi sa izborima u decembru 2023. godine.

Početkom januara ove godine, komentarišući tvrdnje opozicije da su brojni birači prijavljeni na adrese vodovoda, bolnica, trafo-stanica i sličnih objekata, izjavio „da je sve u redu ako te osobe imaju ličnu kartu na toj adresi“.

„Mogao bi da bude incident da su ti ljudi pogrešno upisani (u birački spisak) ako nemaju ličnu kartu na toj adresi. Ako imaju ličnu kartu – to je sve u redu“, rekao je Kovačević za Radio-televiziju Vojvodine.

U aprilu ove godine izjavio je i da nisu tačne „spekulacije“ u medijima da u Srbiji ima 1,1 milion, a u Beogradu 230.000 nepostojećih birača, koje su iznete na osnovu poređenja broja popisanih stanovnika, i broja upisanih u birački spisak.

Kovačević je tada u pisanoj izjavi naveo da se radi „o dva suštinski različita podataka“, zato što birački spisak obuhvata sve one koji imaju biračko pravo u Srbiji, odnosno sve državljane starije od 18 godina, uključujući i one koji imaju prebivalište u Srbiji, a boravište u inostranstvu – bez obzira na to da li su prisutni u državi.

U isto vreme on je potvrdio da se „spekuliše o znatno više od milion lica koji žive u inostranstvu i koja nisu obuhvaćena popisom 2022. godine jer nisu prisutni, ali jesu u biračkom spisku, jer imaju neotuđivo biračko pravo“, bez obzira da li jesu ili nisu prisutni u zemlji.

„Ne postoji kvalitetan podatak o tome koliko državljana Srbije živi van zemlje, jer ne postoji običaj ili striktna obaveza prijavljivanja promene adrese pri iseljavanju iz zemlje. Pritom, poznat je fenomen da državljani Srbije i posle desetina godina provedenih u inostranstvu u svojim dokumentima imaju adrese upisane u Srbiji na kojima ne stanuju. Tako se prave velike razlike između ‘de jure’ i ‘de facto’ činjenica o biračima“, kazao je Kovačević.

Kovačević je 18. decembra prošle godine, dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, bio napadnut ispred zgrade Skupštine Srbije u Ulici kralja Milana, gde su održavane sednice Republičke izborne komisije, a opozicija protestovala zbog izbornih nepravilnosti.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare