Ko je bio nacista Rajnhard Hajdrih čiju uniformu promoviše Olivera Zekić?

Vesti 06. dec 202318:22 58 komentara
Wikipedia

Na koji način je fotografija Olivere Zekić u nacističkoj uniformi Rajnharda Hajdriha zaista prešla sve moguće granice? Saznali smo do sada kroz medije ponešto o njemu, ali ne dovoljno. Dete koje je sviralo violinu i slušalo Riharda Vagnera, postalo je jedno od najodlikovanijih lica zla nacističke Nemačke.

U Drugom svetskom ratu iniciranom suludom imperijalističkom politikom nacističke Nemačke poginulo je preko 75 miliona ljudi; u regionu bivše Jugoslavije više od milion ljudi. Među njima najviše je poginulo Srba (po procenama od 310.000 – 500.000+ ljudi). U okviru Holokausta ubijeno je šest miliona Jevreja, 4,5 miliona Sovjeta, skoro dva miliona Poljaka.

Mali uvod za jednog od idejnih tvoraca najvećeg pomora čovečanstva, Rajnharda Hajdriha, koji je uz Himlera, igrao ključnu ulogu u organizovanju Holokausta tokom prvih godina Drugog svetskog rata, a čiju uniformu je iskoristila predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić za kako je navela „provokaciju“.

Njeno obrazloženje i je dalje benigno u odnosu na lik i delo osobe sa kojom se povezala.

„Kao što znate ja volim da provociram. Mogla sam da okačim i neke Koraksove i Petričićeve karikature koje su mnogo gore. To je fotomontaža sa Tvitera i ja sam je okačila“, izjavila je Zekićeva u pisanom odgovoru za RSE, pominjući imena dvojice poznatih karikaturista iz Srbije.

RSE: Fotomontaža koju je čelnica spskog REM-a Olivera Zekić, postavila na svom Telegram profilu, kombinujući svoje lice sa arhivskom fotografijom uniforme nacističkog komandanta Rajnharda Hajdriha

Uvreda za puna groblja širom Srbije, deo naše istorije, koja je u ovom slučaju, koji nije bio toliko čest, bila pobednička. Da li možete da zamislite da se neko iz državnog aparata u Rusiji, Francuskoj, Engleskoj našali na ovakav i sličan način? Naravno da ne, jer se radi o narodima koji poštujući svoju tradiciju, nasleđe, i mrtve, poštujući tako i sebe.

Za sve one koji su možda označeni kao previše uštogljeni i bez smisla za humor, evo prilike za introspekciju.

Vagnerove kompozicije kao uvod u pakao

Na početku je sve delovalo gotovo naivno. Hajndrihov otac Bruno, operski pevač podizao je svoje dete uz kompozicije Riharda Vagnera, „Tristan i Izolda“, „Leteći Holanđanin“, „Prsten Nibelunga“ kao da su u glavi malog dečaka bile šum, a ne savršene melodije. Njegovo puno ime je Rajnhard Tristan Eugen Hajdrih. Rajnhard je heroj iz opere „Amen“, dok je Tristanu očigledno „kumovao“ čuveni kompozitor iz Lajpciga.

Rajnhardu stran nije bio ni oltar, pa je svake nedelje sa svojom strogom majkom prisustvovao večernjim molitvama i misama katoličke manjine u Haleu.

Naučio je sa šest godina da svira klavir i violinu. Kamo sreće da mu je to ostala pasija, i da je nastavio da vodi očev muzički konzervatorijum u Haleu.

Ali, nije da mu ni otac u kasnijim životnim odlukama nije odmogao. Bruno je bio nacionalista, odan Kajzeru, i nije se libio da svoje patriotske ideje podeli sa Rajnhardom i još dvoje dece. Njihova porodica je povezivana sa jevrejskim korenima, i uprkos negiranju odnosi prema jevrejskoj zajednici bili su srdačni, i mnogi jevrejski đaci su bili članovi njegove muzičke akademije.

U međuvremenu dogodio se Prvi svetski rat, Versajski sporazum, hiperinflacija u Nemačkoj, pa je samo nekolicina ljudi u Haleu svojoj deci mogla da obezbedi časove kod Bruna.

Meteorski vojni uspeh Hajdriha „Jevrejina“

Godine 1922. mladi Hajdrih odlazi u nemačku mornaricu u Kil. Kadeti ga zovu Jevrejin. Da bi se odbranio od optužbi govorio je svojim kolegama da se pridružio mnogobrojnim antisemitskim i nacionalnim organizacijama, a paralelno sa tim traje njegov vrtoglavi uspon kroz vojne činove, gde 1928. postaje poručnik.

Pročitajte još:

Prvog jula 1930. postaje deo Nacističke partije u Hamburgu. Nekoliko nedelja kasnije postaje deo SS trupa, kao kontraobaveštajac. Uz posredovanje svoje žene Line, uspeva da se sastane sa Hajnrihom Himlerom, tada jednim od najmoćnijih ljudi u nacističkoj Nemačkoj, glavnim arhitektom Holokausta.

Himler je toliko bio zadivljen Hajdrihovom vizijom razvoja SS obaveštajne službe da ga je odmah angažovao, pa je tako postao šef nove službe bezbednosti sa sedištem u Minhenu (Braon kuća), ujedno i major (SS-Sturmbannführer ).

Godine 1932. Hajdrihova kontraobaveštajna služba izrasla je u efikasnu mašinu terora i zastrašivanja. Godinu dana kasnije Hitler dolazi na vlast,a Herman Gering osniva Gestapo i sve ingerencije predaje Himleru, koji 1934. palicu predaje Hajdrihu.

Pod njegovom palicom Gestapo je radio kao sat – nemilosrdno i beskompromisno. Postao je instrument straha sa autoritetom da hapsi građane zbog sumnje da bi mogli da počine krivično delo, a definicija krivičnog dela je bila po njihovom nahođenju.

Hajdrih je stigao da se obučava i za pilota 1935. godine, a obuku je pohađao je u školi letenja u Verneuhenu 1939. Himler je u početku branio Hajdrihu da leti u borbenim misijama, ali je kasnije popustio, dozvolivši mu da se pridruži operativnim misijama u Norveškoj, gde je bio stacioniran.

Godine 1936, stigao je i da se bavi organizacijom Olimpijskih igara u Berlinu.

„Noć i magla“, pa teror nad Poljacima

Do kraja 1940. nemačka armija izvršila je invaziju na veći deo Zapadne Evrope. Sledeće godine, Hajdrihova služba dobila je ingerencije za sprovođenje dekreta o noći i magli (Nacht und Nebel). Prema uredbi, „osobe koje ugrožavaju nemačku bezbednost” trebalo je da budu hapšene na maksimalno diskretan način: „pod okriljem noći i magle”.

Hajdrih je stvorio jedinicu Gestapoa „Zentralstelle IIP Polen“ kako bi koordinisao etničko čišćenje Poljaka u „Operaciji Tanenberg“. Među 100.000 ljudi ubijenih u operacijama Intelligenzaktion od 1939–1940., ubijeno je otprilike 61.000 Poljaka, mahom učitelja, sveštenika, bivših oficira.

Hajdrih je 27. septembra 1941. imenovan za zamenika zaštitnika Rajha u okviru protektorata Češke i Moravske, u kojem je započeo svoju vladavinu terorisanjem stanovništva: proglasio je vanredno stanje, a 142 osobe su pogubljene u roku od pet dana od njegovog dolaska u Prag. Prema Hajdrihovoj proceni, uhapšeno je oko 5.000 ljudi, a između 400 i 500 pogubljeno do februara 1942.

Hajdrih je bio deo sastanka „Konačnog rešenja“ u Pragu na kome se raspravljalo o deportovanju 50.000 Jevreja iz Protektorata Češke i Moravske u geta u Minsk i Rigu. Ovaj deo karijere obezbedio mu je i novi nadimak, te se „Praški kasapin“ pridružio „krvavoj zveri“, „dželatu“, „koljaču“.

Uloga u Holokaustu i „Kristalna noć“

Istoričari Hajdriha smatraju najsvirepijim pojedincem nacističke elite. Hitler ga je nazvao „čovekom gvozdenog srca“. Bio je jedan od glavnih arhitekata Holokausta tokom ranih ratnih godina, primao je direktno naređenja od Hitlera, Geringa i Himlera u svim pitanjima koja se odnose na deportaciju, zatvaranje i istrebljenje Jevreja. Hajdrih je bio jedan od organizatora „Kristalne noći“, pogroma nad Jevrejima širom Nemačke u noći između 9. i 10. novembra 1938.

Te noći lično on je poslao telegram različitim nemačkim jedinicama i koordinišući čitavu akciju, uključujući i davanje dozvole za paljenje i uništavanje jevrejskih preduzeća i sinagoga.

Spora, ali dostižna pravda

I U Londonu, čehoslovačka vlada u egzilu odlučila je da ubije Hajdriha. Jan Kubiš i Jozef Gabčik predvodili su tim izabran za misiju, obučen od strane britanskog izvršnog direktora za specijalne operacije. Decembra 1941. padobranom su se spustili u Protektorat, gde su se krili, pripremajući se za misiju.

Maja 1942. Hajdrih je planirao da se sastane sa Hitlerom u Berlinu. Nemački dokumenti sugerišu da je Hitler nameravao da ga prebaci u okupiranu Francusku gde je francuski Otpor jačao. Da bi stigao do odredišta, Hajdrih je morao da prođe deonicu gde se put Drezden-Prag spaja sa putem do mosta Troja. Raskrsnica u predgrađu Praga, Libenju, bila je pogodna za napad jer vozači moraju da uspore da bi došli do krivine. Dok je Hajdrihov auto usporavao, Gabčik je nanišanio Sten automatom, ali se on zaglavio i nije uspeo da puca.

Ni protivtenkovska granata ispaljena od strane Kubiša ga nije dokrajčila. Delovalo je da pravda ne postoji. Volšebno je uspeo je da pobegne, čak mu je jedna Čehinja pritekla u pomoć i smestila ga u bolnicu Bulovka u Pragu. Lično Himler je nadzirao oporavak, a dobio je i antibakterijski lek sulfonamid na insistiranje Hitlerovog doktora Teodora Morela. Trećeg juna 1942, pao je u komu, da bi dan kasnije preminuo od plućne embolije.

Apstrahujući sve žrtve za koje je bio odgovoran, mnogi će reći pravda je stigla prekasno.

Za svoja nepočinstva dobio je brojne nacističke i vojne nagrade kao testament jednog zla. Kako i ne bi? Nemački orden, Orden krvi, Zlatnu partijsku značku, Luftvafe pilotsku značku, bronzanu i srebrnu prednju leteću kopču Luftvafea za borbene misije i Gvozdeni krst prve i druge klase.

Sumnjamo da je ikome, osim Oliveri Zekić ova fotomontaža zanimljiva, provokativna i smešna.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare