Blokade i rektor Đokić ili loše ulaganje u nauku i nerealizovani projekti: Ko je kriv za lošiju poziciju UB na Šangajskoj listi?

“Gebelsova kampanja” - tako profesor Radojev objašnjava nastavak obračuna vlasti sa univerzitetima i rektorom Vladanom Đokićem. Ovaj put je za to poslužio pad UB na Šangajskoj listi koji je sada na poziciji od 501-600 najboljih univerziteta. Sagovornik N1 kaže da je to politički obračun zbog informacija u javnosti da bi rektor Đokić mogao da bude visokopozicioniran na listi studenata.

“Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Dejan Vuk Stanković, Đuro Macut… Protiv rektora i univerziteta se vodi Gebelsova kampanja. Svakog dana jedna do dve osobe izlazi u javnost sa istom tezom - da su blokade i studentska lista krivi za urušavanje visokog obrazovanja. Treba imati u vidu da oni kritikuju jedinog rektora koji jeste na Šangajskoj listi, ali se ne kritikuju svi ostali koji nisu. Država je uvek kriva za lošiju poziciju”, objašnjava novosadski profesor u razgovoru za portal N1.

Dodaje i da ministar prosvete, pozivajući se na zvanični izvor e-nauke, nema nijedan rad u međunarodnom časopisu sa impakt faktorom tj. faktorom uticajnosti citiranih naučnih radova, a kritikuje naučne i obrazovne doprinose državnih univerziteta.

Prorektor za nastavu UB Dejan Filipović kratko je za portal N1 prokomentarisao da “blokade i lista sigurno nisu doprineli padu Univerziteta na Šangajskoj listi".

Po kojim kriterijumima se vrednuje pozicija univerziteta na Šangajskoj listi

Za visoku poziciju na Šangajskoj listi, kaže Radojev, jedino je bitan napredak nauke, a vrednuje se nekoliko kriterijuma - nagrade koje dobijaju istraživači, broj naučnih radova i radovi sa međunarodnim učinkom, broj visoko citiranih radova, broj visoko citiranih istraživača i naučni učinak univerziteta.

Dalje objašnjava da država zanemaruje i nauku i obrazovanje, a posebno od trenutka kada su profesori i akademci pružili podršku studentima. Kao prvi primer pada kvaliteta nauke navodi spornu Uredbu “5:35” koja se odnosi na vrednovanje naučno-istraživačkog rada.

“Vlada je tu Uredbu dobila iz političkih razloga i ona je bila na snazi više od godinu dana. Dotad je broj nedeljnih radnih sati profesora i istraživača bio podeljen na - 20 sati za obrazovanje i 20 za naučni rad. Uredbom je određeno da se pet sati bave istraživačkim radom, dok je ostalo vreme posvećeno obrazovanju. Tako je određeno da će 12,5 odsto plate profesora zavisiti od naučnog rada. Dok su trajale blokade profesori su mogli da vrše naučni rad, a obrazovni nisu. Za to smo primali malu platu i finansijski smo sputavani. Nismo mogli da idemo ni na naučne konferencije, izlažemo ideje…”, ističe on dalje, objašnjavajući kakav je tretman države prema akademskoj zajednici.

Profesor na PMF-u u Novom Sadu dodaje da je sve to poruka vlasti da “profesori treba manje da se bave naukom”.

Još jedan problem vidi i u malom novcu koji se iz republičkog budžeta opredeljuje za unapređenje nauke.

Radojev ističe da poslednji podaci koje ima pokazuju da se za nauku odvaja samo 0,4 odsto BDP-a (362 miliona evra) što je, ukazuje, znatno manje od evropskog profeseka.

Dekan Hemijskog fakulteta UB Goran Roglić kaže za Betu da zemlje regiona ulažu više - 0,7 odsto u Hrvatskoj (650 miliona evra) i 0,92 odsto u Sloveniji (648 miliona evra). Ipak, prema podacima sa liste, UB je bolje kotiran od zemalja u regionu.

Dodao je da nisu ostvareni ni ciljevi koje je država sama utvrdila, "jedan odsto BDP-a iz budžeta do 2015, a potom 1,5 odsto ukupnih ulaganja, od čega 0,6 odsto budžetskih, do 2020. godine". 

Profesor Roglić je ocenio da pozicija na Šangajskoj listi ne zavisi samo od ulaganja već i od stabilnosti i autonomije univerziteta. 

Fond za nauku nije realizovao važan projekat

Ulaganja u nauku su mala, obrazlaže dalje naš sagovornik. Tu navodi primer Fonda za nauku (na čelu sa Darijom Kisić) koji je, dodaje i osnovan da bi pomogao unapređenje nauke, a koji još uvek nije počeo finansiranje projekata prema programu “Ideje 2024”.

“Fond raspisuje programe periodično. Samo dva programa su opšteg tipa, za istraživače svih oblasti. Veliki broj istraživačkih timova se prijavljuje, pa sam se tako prijavio i ja. Rok za finansiranje je nekoliko puta pomeran, a poslednji put u februaru 2025. Od tada do danas nemamo nikakvu informaciju šta se desilo sa projektom, a finansiranje kasni više od godinu dana”, ističe profesor.

Prema podacima sa sajta Fonda, projektima se ukupno dodeljuju 24.000.000 evra, a budžet pojedinačnog projekta može da bude do 300.000 evra, što znači da ukoliko bi bio opredeljen maksimalni novac za svaki projekat, trebalo bi da ih ima najmanje 80.

"Individualne subvencije male"

Pored navedenog, profesori-istraživači dobijaju oko 200 evra uz platu, a mogu i da se kod Ministarstva nauke prijave jednom godišnje za oko 600 evra granta za putovanja na naučne konferencije, međutim, dodaje profesor, to nije dovoljno.

“Samo prijava za učešće na naučnu konferenciju košta od 300 evra. To znači da 600 evra koje daje Ministarstvo ne može da pokrije osnovne troškove. To ograničava mogućnosti profesora da odlaze u inostranstvo, učestvuju na naučnim konferencijama, izlažu ideje i čuju ideje drugih istraživača”, istakao je naš sagovornik.

Naveo je i da će, ukoliko se nastavi sa pritiscima na akademsku zajednicu i otkazima profesorima, pominjući tu primer Jelene Kleut i Vladimira Mihića, dodatno doći do urušavanja nauke.