Ko od biznismena zida na Donjem Dorćolu, a ko tek planira u Višnjici?

Ko zida na Donjem Dorćolu: Linijski park „nanizao“ poznate biznismene

S početkom izgradnje Linijskog parka kod Marine Dorćol i istoimenog stambenog kompleksa praktično je počeo novi razvoj donjeg dela Starog grada. To se može videti i u CEOP-u, sistemu za izdavanje građevinskih dozvola, gde su još neki investitori poslednjih meseci aktivni. A među onima koji su pribavili zemljište, lako je prepoznati neka poznata imena domaćeg biznisa odnosno sveta nekretnina.

Kada se svemu doda i početak radova Delte na projektu Delta Land između Poenkareove ulice i Bulevara despota Stefana, deo grada oko Luke Beograd mogao bi da dobije potpuno novi izgled za pet do 10 godina.

Najveća promena u donjem delu Dorćola i Palilule pretrpeće ne samo objekti već i Dunavska ulica na koju izlaze parcele na kojima će se najviše graditi. Ta ulica biće pretvorena u bulevar sa po nekoliko traka u oba smera. I što je najvažnije, biće „ispravljena“. Naime, šikana koju Dunavska pravi od raskrsnice s Ulicom Žorža Klemansoa ka ulazu u Luku Beograd će nestati.

OTKRIVAMO Odbačen zahtev Infrastrukture za radove na Prokopu: Ni izvođač još nije izabran

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odbacilo je zahtev Infrastrukture železnice Srbije (IŽS) za odobrenje za izvođenje radova na rekonstrukciji peronskih greda na železničkoj stanici Beograd centar.

Zahtev je odbačen kao nepotpun. Uvidom u zahtev koje je podnelo ovo preduzeće, Ministarstvo je utvrdilo da nisu ispunjeni formalni uslovi.

„U spisku parcela zahteva, i u okviru tehničke dokumentacije koja je sastavni deo zahteva za izdavanje odobrenja za izvođenje radova, nije potrebno navoditi sve katastarske parcele kompleksa železničke stanice. Potrebno je navesti katastarske parcele na kojima se nalazi objekat“, navodi se u obrazloženju.

Takođe, Ministarstvo je ukazalo i da je potrebno priložiti izvod iz arhivskog projekta sa referisanjem na taj projekat. Odnosno snimak postojećeg stanja ako arhivski projekat ne postoji.

ISTRAŽUJEMO Pozamašan rast deviznih rezervi: Da li su i čiji krediti “naterali” NBS da reaguje

Neto devizne rezerve Srbije povećane su u julu za gotovo milijardu evra, tačnije 984,3 miliona, pohvalila se nedavno Narodna banka. I još važnije, sa tržišta je u istom mesecu povučeno 680 miliona evra kako bi se sprečilo jačanje dinara.

“Prilivi u devizne rezerve u julu ostvareni su po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu u iznosu od 680 miliona evra”, kažu u NBS.

Da je ovo preokret, svedoče intervencije u prethodnim mesecima. Naime, tokom prvih pet meseci ove godine, NBS je bila neto prodavac deviza. I to u iznosu od milijardu evra. A onda se u junu to promenilo. Počeli su „snažni pristisci na jačanje dinara“.

„Kupovine deviza koje je NBS realizovala u junu i u julu bile su više nego dovoljne da pokriju neto prodaju deviza NBS iz prvih pet meseci. Ono što je u prvih pet meseci uloženo u održavanje stabilnosti kursa, vraćeno je u devizne rezerve za svega mesec i po dana. NBS je u junu i julu kupila 1,13 milijardi evra, što je za 130 miliona više nego što je prodala od januara do juna“, odgovaraju na pitanja Forbes Srbija u Narodnoj banci Srbije.

Istraživali smo šta je NBS nateralo da reaguje sa namerom da spreči jačanje dinara. Čiji je novac stvorio višak likvidnosti na tržištu?

Slučaj Marokanaca u Kragujevcu: Da li veće angažovanje stranih radnika obara cenu rada

Godinu i po već domaći poslodavci mogu lakše da angažuju strane radnike. Tokom 2024. Srbija im je odobrila više od 70.000 radnih dozvola, a u prvoj polovini ove oko 50.000.

Zvanični podaci o broju nezaposlenih i prosečnoj plati ne ukazuju da je podrška iz inostranstva nešto poremetila. Reklo bi se da je sve u redu. Ipak, najava, koja je brzo delimično demantovana, da će umesto domaćih u hale Stelantisa ući 800 radnika iz Maroka i Nepala, malo je koga ostavila radvnodušnim.

Možda zato što će, ukoliko se ispostavi tačnom, to biti očigledan primer da stranci mogu da popune ne samo pozicije za koje nema kadra. Već i one koje bi prihvatili i domaći radnici – ali uz veće plate.

„Stalno se govori da dolazak stranih radnika ne utiče na zarade, mi mislimo da nije tako“, kaže Ranka Savić. „Nadležni tvrde da oni imaju iste plate, ali to nije tačno. To su radnici koji u domovini primaju najviše 200 dolara. Njima se obezbeđuje i smeštaj i oni žive dosta teško. Štede da bi poslali novac kući. Pristaju na nižu cenu rada od naših radnika. To nam otežava da se kroz kolektivne ugovore borimo za veće zarade“.

Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije, uticaj na zarade posmatra iz dva ugla.

„Uticaj na plate uvek postoji, ali zašto spuštati plate za pozicije za koje nema radnika“, odgovara Nenad Jevtović. „Nemaju uticaj na kretanje plata unutar države. Ako investitor nudi 70.000 ili 90.000 dinara zarade, on toliko daje. Ukoliko je plata veća, on će otići. Uz postojeći nivo plate ta firma će ostati da posluje u Srbiji“.

Šta će sve da se gradi na području Višnjice: Samo na jednoj lokaciji više od 280.000 kvadrata

U poslednje dve godine objavljeno je nekoliko dokumenata koji predviđaju izgradnju stambenih i poslovnih kompleksa na području Višnjice u Beogradu.

Jedan od prostora koji će biti popunjen novim zgradama za stanovanje i poslovanje deo je Višnjičkog venca. U pitanju je, kako se navodi u planovima, „neizgrađeno“ zemljište.

Prostor za buduću gradnju, kako se vidi, podeljen je na blokove 1,2 i 3. A za svaki od njih objavljeni su urbanistički projekti koji predviđaju različit broj stambeno-poslovnih zgrada. Samo na ovoj lokaciji razmatra se gradnja preko 280.000 kvadrata.

Nedavno je objavljen je i rani javni uvid u elaborat za potrebe izrade Plana detaljne regulacije blokova između ulica Nova 1, Nova 2, Nova 4 i javne zelene površine stambenog naselja „Višnjičko polje”.

Prema tom dokumentu u delu Višnjičkog polja, na prostoru od 8,7 hektara, planirano je izgradnja stambenog naselja, sa zgradama do četiri sprata.

Prema podacima u dokumentu, za sada se razmatra gradnja 1.072 stana.

Plan se radi na inicijativu preduzeća „Sunnyville doo Beograd„, koje je navedeno kao investitor. Ta firma je u vlasništvu Aleksandara Radovanca, koji u njoj imao udeo oko 84,36 odsto. Dok je ostatak 15,6 odsto u vlasništvu  BBSE Investments.

Gradnja se planira na prostoru nedaleko od naselja Sanivil.