„Kada imate problem s BIA, baš ste u problemu“: Ko potpisuje, a ko stvarno proteruje strance iz Srbije

Arien Stojanović Ivković je 8. aprila pozvana u policijsku stanicu kako bi joj bilo uručeno rešenje kojim joj se ukida privremeni boravak u Srbiji i izriče zabrana ulaska u zemlju na godinu dana. Ostavljeno joj je sedam dana da spakuje stvari, reorganizuje život i porodicu i napusti Srbiju.

Odluku je potpisao major policije Goran Mihailović, načelnik Odeljenja za kontrolu kretanja i boravka stranaca i operativne poslove u Upravi za strance, ali iz dokumenta u koji je N1 imao uvid stiče se utisak da iza odluke ne stoji on, niti odeljenje na čijem je čelu, već neimenovani „nadležni organ“.

„Dana 4.4.2025. godine Upravi za strance dostavljen je akt u kome se navodi da je organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije dostavio procenu da boravak državljanke Hrvatske Ivković Stojanović Arien na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik, te da je imenovanoj neophodno doneti Rešenje o prestanku prava na privremeni boravak uz zabranu ulaska na terotiriju Republike Srbije u trajanju od jedne godine“, piše u rešenju koje je hrvatska državljanka dobila.

Ko je nadležni organ za zaštitu bezbednosti, koji je doneo procenu o bezbednosnom riziku, nije navdeno.
Ni Zakon o strancima jasno ne imenuje ko odlučuje o sudbini stranaca u Srbiji. Naime, Član 9 stav 1 Zakona o strancima navodi da „u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca u vezi sa ulaskom i boravkom na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova pribavlja mišljenje državnog organa nadležnog za zaštitu bezbednosti Republike Srbije u pogledu procene da li ulazak ili boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik“.

U Stavu 2 istog člana Zakona se dodaje da „u cilju prevencije kriminala i unapređenja zaštite javne bezbednosti, procenu bezbednosnog rizika ulaska ili boravka stranaca na teritoriji Republike Srbije može dati i organizaciona jedinica MUP nadležna za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma“.

Kako je Arien Stojanović Ivković ranije rekla u razgovoru za N1, ona u Beogradu živi mirnim porodičnim životom i nema ni kaznu za parkiranje ili saobraćajni prekršaj. Pretpostavlja da je postala bezbednosni rizik zbog svoje podrške studentima i kritikovanja predsednika Aleksandra Vučića na društvenim mrežama, zbog njegovog ulaska u jedinicu intenzivne nege u kojoj su se lečili pacijenti povređeni u požaru u Kočanima.

Milan Dumanović, predsednik Novog policijskog sindikalnog saveza i bivši pripadnik Uprave kriminalističke policije, za N1 objašnjava da MUP formalno ukida dozvolu za boravak, a da to inicira BIA.

„Ne postoje drugi organi koji bi mogli da daju tu procenu. Vojno bezbednosna i Vojno obaveštajna agencija se bave vojskom i one to ne rade“, kaže Dumanović.

On ističe da je najveći problem to što ni u Zakonu nije definisano ko je organ koji daje procenu, pa samim tim ni u rešenju o pojedinačnom slučaju.

„To je najveći problem – ko je drugi organ zadužen za bezbednost? I MUP je taj organ, a u Zakonu o policiji piše da policija 'štiti i unapređuje bezbednost građana i imovine'. Zašto nije navedeno da je to BIA, kriju se iza tog termina "nadležni organ“, ukazao je sagovornik N1.

Da li MUP mora da posluša šta BIA kaže

Ukoliko MUP nije taj koji utvrđuje da neko predstavlja bezbednosni rizik, postavlja se pitanje mora li onda da prihvati „akt“ posebne organizacije i po njemu postupa. Dumanović kaže da načelnik koji odlučuje o konkretnom slučaju ima diskreciono pravo da postupi suprotno proceni BIA, ali da se u praksi to nikada nije desilo. Prema njegovim rečima, razlozi za nepostupanje po proceni BIA nisu nigde taksativno navedeni, ali da načelnici svoje diskreciono pravo ne koriste.

„Postoji uvreženo shvatanje, koje je pogrešno, da je BIA nadređena policiji i da je ona kapa bezbednosnog sistema Srbije. Načelnici bi mogli da odbiju to što im kažu iz BIA, ali to ne rade jer se na načelnička mesta i postavljaju ljudi koji neće odbijati da nešto potpišu“, kazao je naš sagovornik.

I kakva je onda šansa pojedinca koji se nađe na meti službe, koja se ne zove tako samo kolokvijalno, već koju ni Zakon o strancima ne imenuje konkretno.

„Kad imate problem sa BIA, onda ste baš u problemu“, napominje bivši operativac UKP, koji se i sam našao na meti BIA zbog svojih izjava u javnosti.

Naime, ne samo da pojedinac ne zna ko ga je procenjivao, već ne zna ni na osnovu čega je konkretna procena doneta. Obrazloženje rešenja navodi samo članove i stavove Zakona o strancima, a oni ne govore ništa o konkretnom slučaju.

„...kako je utvrđeno da postoje razlozi za odbijenje zahteva za privremeni boravak propisani članom 45. stav 1. tačkom 4… nadležni organ donosi Rešenje o prestanku prava na privremeni boravak sa zabranom ulaska na teritoriju Republike Srbije“, piše u obrazloženju Rešenja koje je dobila naša sagovornica.

Razlozi poznati samo "službi"

Navedeni član 45 Zakona o strancima u stavu 1. tačka 4. kaže da se zahtev za privremeni boravak odbija kada “to zahtevaju razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana “.

Kako je „nadležni organ“ došao do zaključka da hrvatska državljanka, po struci lekar, majka malog deteta i narodski rečeno „srpska snajka“ – bezbednosni rizik?

Odgovor se možda krije u Članu 9 Stav 1 Zakona o strancima u kojem se kaže da „neprihvatljiv bezbednosni rizik postoji ukoliko raspoloživi podaci i saznanja ukazuju da stranac zagovara, podstiče, pomaže, priprema ili preduzima aktivnosti kojima ugrožava ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, dobra zaštićena međunarodnim pravom i nacionalnu, regionalnu i globalnu bezbednost od značaja za Republiku Srbiju i pravni poredak”.

Kada se uzme u obzir narativ režima da je na delu pokušaj "obojene revolucije", koja se ogleda u studentskim protestima i blokadama fakulteta, kao i da je u pitanju projekat finansiran od spolja, a da iz Hrvatske „stalno dolaze ideje o rušenju i razaranju Srbije“ (A. Vučić, TV Pink, 18.3.2025, prim. aut), ne čudi da se hrvatska državljanka koja podržava studente uklopi u skicu osobe opasne po državu.

Međutim, u Rešenju koje je dobila to nigde ne piše. Dumanović kaže da MUP niti ima praksu, niti je u obavezi da navede razloge na osnovu kojih je procenjeno da neko predstavlja bezbednosni rizik. Tek kada slučaj dođe do suda, MUP mora da obrazloži na osnovu kojih činjenica je doneta konkretna procena.

Sagovornik N1 podseća na spisak nepoželjnih stranaca, koji je, po sopstvenom priznanju, sastavio tadašnji direktor BIA Aleksandar Vulin, za koji kaže da je pravljen na osnovu toga da li se Vulinu neko sviđao ili ne, bez navođenja konkretnih razloga.

Ima li pravde za proterane strance?

Državljanka Hrvatske kojoj je ukinuto pravo privremenog boravka u Srbiji, ima pravo žalbe u roku od 15 dana i to MUP-u Srbije, preko organa koji je doneo rešenje.

„U praksi to znači – kadija te tuži, kadija ti sudi“, kaže Dumanović, aludirajući kakav ishod bi ta žalba mogla da ima.

Zakon o upravnom postupku predviđa da se o žalbi odlučuje odmah, a najkasnije u roku od 60 dana, ako zakonom nije predviđen kraći rok.

Zakon o strancima predviđa da ukoliko žalba bude odbijena u drugostepenom postupku, strani državljanin može da pokrene upravni spor, s tim što njegovo pokretanje ne odlaže izvršenje rešenja drugostepenog organa.

Advokati sa kojima smo razgovarali kažu da celokupni postupak pred drugostepenim organom i kasnije Upravnim sudom može da potraje koliko i vremenski period na koji je izrečena zabrana ulaska u zemlju.

Napominju da čak i da sud donese pozitivnu odluku po stranog državljanina, to ne znači da će organ zadužen za procenu bezbednosnog rizika u novoj proceni doneti pozitivnu procenu na osnovu koje se odobrava boravak.

"Dok se služba ne reformiše mi ćemo imati ovakve probleme. Stave u svojoj fioci negde da je neko ekstremista i da radi na rušenju države i to je to", zaključuje Dumanović.