Kako N1 nezvanično saznaje, aktuelni gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić 2019. godine dostavio je kupoprodajni ugovor imovine u Italiji Agenciji za sprečavanje korupcije. Agencija sada treba da dopuni svoje saopštenje od prošle nedelje da li ima taj ugovor, da bi javnost u Srbiji mogla precizno da zna na koji način su uneti podaci u izveštaj, pa je greška Agencije ili Šapić zaista nije sve dostavio, poručuju iz Transparentnosti Srbija.
I dalje je na potezu Agencija za sprečavanje korupcije kao institucija od koje građani moraju saznati istinu šta to Šapić poseduje u Trstu i šta je prijavio. Samo ime Agencije pokazuje da je ona ta koja stoji prva na frontu u borbi protiv koruptivnih radnji.
„Zakon eksplicitno kaže – ako imovina nije prijavljena u nameri da se sakrije, onda je to i krivično delo koje se kažnjava od šest meseci do pet godina zatvora. Tu bi trebalo prvo Agencija pa i tužilaštvo da procene da li je bilo namera zataškavanja prikrivanja ili nije“, kaže advokat Rodoljub Šabić.
POVEZANE VESTI
Između Agencije i tužilaštva trebalo bi dakle da postoji saradnja i da se utvrdi da li je Šapić prikrio podatke o imovini još pre pet godina.
Kada se pogleda politički aspekt, Šapić je tada bio opozicija, a prema nezvaničnim informacijama, rate za imovinu u Trstu počinje da plaća još 2017. godine i navodno ceo kupoprodajni ugovor 2019. dostavlja Agenciji za sprečavanje korupcije.
„Sudeći prema onome što je objavljeno, moglo bi se zaključiti da je Aleksandar Šapić zaista prijavio imovinu u Trstu, ali onda se otvara pitanje veličine te nepokretnosti jer se u izveštaju sajta agencije navodi da je reč o jedinici od 150 kvadrata a novinari su pisali o znatno većoj kvadraturi, blizu 400 kvadrata“, izjavio je Nemanja nenadić iz Transparentnosti Srbija.
Ta kvadratura je navedena i u italijanskom katastru. Iz saopštenja Agencije, međutim, osim adrese u Trstu, nijedan drugi podatak ne poklapa se sa onim iz Italije. Ali, sa pravnog stanovišta, i da je Šapić prikrio imovinu, pitanje je da li sada može nešto da se dogodi osim moralne osude ili možda osećaja moralne odgovornosti.
„Postupak protiv nekog funkcionera po zakonu o sprečavanju korupcije ne može se voditi po isteku pet godina od događaja koji bi bio povod, ta će stvar što se Agencije tiče, najverovatnije otići u zastarelost“, naglašava Šabić.
Iako na svom sajtu navode da Agencija prepoznaje značaj i ulogu medija u sprečavanju korupcije…
„Agencija redovno pruža odgovore na pitanja iz svoje nadležnosti, a novinari ih mogu uputiti na posebnoj adresi“, poručuju iz agencije.
Na novinarska pitanja u petak nisu odgovarali. Agenciji smo zato poslali dodatna pitanja – da li poseduju ceo kupoprodajni ugovor za Šapićevu imovinu u Trstu, koja kvadratura je u tom ugovoru navedena i da li funkcioner mora prijaviti i garaže, šume, pašnjake i livade, odnosno sve što poseduje, ili samo stambene kvadrate.
„Postoji mnogo mogućnosti za neslaganja, i spolja gledano, mi ne možemo znati o čemu se radi, tako da bi Agencija ako je već izašla sa predhodnim saopštenjem da i dopunu i da pomogne javnosti da razume da li je gradonačelnik u potpunosti ispunio svoju zakonsku obavezu ili u nečemu i nije“, navodi Nenadić.
I dok čekamo dopunu neuobičajenog saopštenja, setimo se da se ništa nije dogodilo kada je slična situacija bila i sa bivšim gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim, ali ni sa tetkom iz Kanade aktuelnog direktora BIA Aleksanda Vulina, a nije loše znati i da direktor Agencije za sprečavanje korupcije ima najveću platu u Srbiji koja iznosi oko 400.000 dinara.
