Ko sluša naše razgovore: Da li se može prisluškivati ako je nekome „palo na pamet“ i „sviđa mu se“

Vesti 04. dec 202322:45 27 komentara

Bivši Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić i sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev ocenili su da je tužilaštvo trebalo da se odlasi u šlučaju tajnog prisluškivanja dvojice pripadnika civilnog društva kod kojih su na mobilnim telefonima pronađeni "tragovi neuspelog pokušaja napada".

„U Srbiji prvi put i zvanično otkrivena zloupotreba špijunskog softvera“ – ovako o vesti da su na mobilnim uređajima dvojice pripadnika civilnog društva pronađeni „tragovi neuspelog pokušaja napada“, pišu strani mediji. Decenijama unazad, u javnost dospevaju informacije o nelegalnom prisluškivanju ili praćenju “bezbednosno interesantnih osoba” u našoj zemlji.

O ovom slučaju, prva je izvestila SHARE fondacija kojoj su se aktivisti obratili.

Da se napad desio, saznali su od kompanije Apple koja im je poslala upozorenje da su “potencijalne mete državno sponzorisanih tehničkih napada”. SHARE fondacija je, dalje, od dve ekspertske organizacije, dobila zvaničnu potvrdu da su na njihovim telefonima „pronađeni tragovi neuspelog pokušaja napada“.

Komentarišući ovaj slučaj, Rodoljub Šabić, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja ističe da procesuiranje ovog slučaja zavisi od procene postupajućeg nadležnog tužioca.

N1

„Po mom dubokom uverenju tu postoje indicije, čak mislim i nekakve evidente sumnje da je počinjebno krivično delo. E sad da li je tužilac išta preduzeo, mislim da nije. I mislim da je malo verovatno“, ocenjuje Šabić.

Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu, kaže da postoje dve situacije u kojima neko može neovlašćeni da prisluškuje.

„S jedne strane to može i država da radi preko svojih legalnih sistema za prisluškivanje ali da to radi na nezakonit način. Odnosno da radi bez naredbe suda, bez zahteva tužioca prema sudu. Ili nažalost, danas su informacione tehnologije toliko razvijene da se mogu relativno lako na tržištu obezbediti sredstva za prisluškivanje pa vas neko može nezakonito prisluškivati“, objašnjava sudija Višeg suda u Beogradu.

N1

I u jednom i u drugom slučaju, kaže sudija, to je krivično delo.

„Ne sme niko neovlašćeno da vas prisluškuje jer je to vaše ustavno pravo da imate pravo na privatnost komunikacije i da samo neko izuzetno u zakonitom postupku može da vas prisluškuje. Zavisno od većeg broja detalja na koji način je obavljeno prisluškivanje, ko je obavio prisluškivanje, zavisi koliko bi tužilaštvu bilo potrebno vremena da prikupi informacije o tome da li ima dela ili ne“, naglašava sudija Trešnjev.

I u takvom slučaju, smatra Trešnjev, tužilaštvo bi moralo da reaguje.

„Da kaže barem jeste, postoji neki postupak, ispitujemo navode i da nakon što ih ispitaju to završi pokretanjem krivičnog postpuka ili odbacivanjem“, ističe sagovornik.

Milioni incidenata u bazama poverljivih podataka

Izveštaj o incidentima u informaciono-komunikacionim sistemima od posebnog značaja u 2022. godini. Taj izveštaj objavio je Nacionalni centar za prevenciju rizika u Informaciono-komunikacionim sistemima koji postoji i deluje u okviru RATEL-a, Republičke agencije za telekomunikacije.

U tom izveštaju stoji da je u bazama podataka u kojima se nalaze poverljive informacije o građanima, u 2022. godini bilo čak 10 miliona 808 hiljada 836 incidenata.

Od toga se 7 milliona i 700 hiljada odnosi na neovlašćeno prikupljanje podataka – takozvano skeniranje portova.

Dva i po miliona incidenata su bili pokušaji upada u informaciono komunikacione probleme, odnosno otkrivanja kredencijala.

Cifra od 10 miliona 808 hiljada 836 incidenata je zaista gromna i voleo bih da znam šta se iza nje krije, objašnjava advokat Šabić.

Podsetio je na proceduru u slučaju legalnog prisluškivanja. To bi, kako kaže, trebalo u normalnim uslovima da bude solidna garancija.

„Ako operativac koji obrađuje nekoga zbog sumnje na krivično delo posumnja da je potrebno presretati komunikaciju on to saopšta svom pretpostavljenom. Pretpostavljeni referiše tužiocu, tužioc potrđuje da je to tako, obraća se sudu i sud daje naredbu“, objašnjava Šabić.

Prema njegovim rečima, to bi trebalo da bude solidna garancija te ustavne odredbe koja jemči tajnost komunikacije.

Prisluškivanje političara i novinara

Brojni opozicioni političari su u poslednjih 10 godina tvrdili da im se telefoni prate, razgovori slušaju, poruke čitaju. Retko ko je imao čvrst dokaz kao Bojan Pajtić, bivši predsednik pokrajinske Vlade. U septembru 2015, transkript njegovog razgovora sa Lidijom Udovički objavljen je na internetu.

To je samo jedan od desetina slučajeva. Novinara Slavka Ćuruviju, utvrđeno je u sudskom postupku, neposredno pred atentat, prisluškivale i pratile državne službe. On je ubijen je u aprilu 1999. godine.

Vuk Drašković bio je prisluškivan pre atentata u Budvi u junu 2000. godine, kada je ranjen.

Najčudniji slučaj navodnog prisluškivanja, međutim, vezan je za samog predsednika Aleksandra Vučića.

On je u decembru 2020 izjavio da su njega i članove njegove porodice prisluškivale domaće službe.

Tabloidi su za prisluškivanje predsednika okrivili bivšeg ministra policije Nebojšu Stefanovića, to je tvrdila i bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović, do je Vučić je rekao da ne veruje da je Stefanović učestvovao u tome.

Stefanović je kasnije sklonjen sa svih javnih funkcija, ali nikakav sudski epilog, priča nije dobila.

Prisluškivanje predsednika i uznemiravanje javnosti

Bivši poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže, da se vrlo često informacije o tome plasiraju da bi se uznemirila javnost.

“Mi nemamo mehanizme kontrole. Uopšte, ne postoje. Danas BIA posebno raspolaže tehničko-tehnološkim resursima koji omogućavaju da pristupi u koju hoće bazu postpaka, a da sud to ne zna. Da li oni to rade i koliko često rade je pitanje spekulacija”, naglasio je Šabić.

Dve godine prošlo je od kako je javnosti poznato navodno prisluškivanje predsednika Srbije, ali bez sudskog epiloga.

„Priča o prisluškivanju predsednika trajala je skoro dve godine i duže. Ima dve godine kako je tadašnji ministar Vulin zvanično saopštio da su svi dokazi prikupljeni, da je to predati sudu, da je to sve jasno ko je kriv, ko je nelegalno prisluškivao predsednika. Mi posle dve godine nemamo optužnicu. Ne sudsku odluku, nemamo optužnicu. Što implicira da je optužnicu jako teško podići. Jer je sad, po svemu sudeći, bilo reči o komunikaciji koja je bila pokrivena naredbama suda, a to nije nelegalno prisluškivanje. To što nije dala rezultate, to je drugo“, objašnjava Šabić.

Kada i ko sme da prisluškuje

Sudija Višeg suda, Aleksandar Trešnjev, kaže da pre suda tužilaštvo treba da zna za prisluškivanje i da tužilac pokrene postupak pred sudom. Potrebna je stroga porcedura i stepen sumnje da bi se krenulo u prisluiškivanje, ističe on.

“Ne može se prisluškivati zato što je nekome palo na pamet i sviđa mu se da nekoga prisluškuje nego mora da postoji neki stepen sumnje da je takvo lice izvršilo krivično delo ili priprema izvršenje krivičnog dela i da bi otrkivanje takvog krivičnog dela bilo bitno otežano ukoliko se ne bi preduzela radnja prisluškivanje“, objašnjava Trešnjev.

Sagovornik navodi da bi dozvoli prisluškivanje potrebno je da postoji osnov sumnje za tačno određena krivična dela kao što su dela iznude, teroriram, pornografija nad decom, ubistva, razbojništva, organizovani kriminal. Samo u takvim slučajevima, smatra Trešnjev, može da se da naredba za prisluškivanje.

Zloupotrebe prisluškivanja

Javni tužilac Višeg javnog tužilaštva iz Niša, Aleksandar Radosavljević, ističe da zlopotrebu kao što je ta da sudova olako donose narebe o primeni posebnih dokaznih radnji, među kojima je radnja prisluškivanja.

“U praksi sam viđao slučajeve da se naredbe daju na osnovu navoda rekla – kazala. Nije sporno da se time može doći do nekih dokaza da je neko lice izvršilo krivično delo, ali je sporno sa aspekta zaštite ljudskih prava”, ističe tužilac Radosavljević.

Celu emisiju Newsnight pogledajte u videu. 

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare