Ko zapravo Srbima nameće stigmu "genocidnog naroda": Zašto vlast na sopstvene građane svaljuje krivicu i sramotu ratnog zločinca?

"Čitavo vreme Mladić, (Radovan) Karadžič, (Slobodan) Milošević, ovi danas, Vučić, pokušavali su da od svih naprave saučesnike, da svi Srbi budu saučesnici onoga što je Mladić uradio. Nismo svi saučesnici, nismo! Znamo ko je počinio genocid u Srebrenici, postoji presuda, postoji osuda. Zna se kako je to teklo, to su uradili oni, a ne srpski narod", rekao je urednik Vremena Filip Švarm.

U razgovoru za N1, on kaže da i pored svega što smo juče videli, vlast nije uspela da Srbe prikaže kao genocidan narod, ali je pokazala da je neosetljiva na žrtve, tugu i sramotu.

„Juče je režim osramotio Srbiju“, istakao je Švarm.

Dodaje da organizovanjem ovakve poluprivatne, poludržavne sahrane i rehabilitacijom Mladića vlast u stvari želi da rehabilituje sebe, svoj ratni put i ratno hušknje.

"Proradio radikalski zov"

Srpska napredna stranka je 2012. godine došla na vlast nudeći građanima, između ostalog, i evropsku budućnost. Iako od opozicije i dela javnosti kritikovan da je radikal preobučen u evropsko odelo, izgledalo je godinama da je Evropi od Vučića bilo dovoljno samo to odelo i da mu je ratna prošlost zaboravljena, ako ne i oproštena.

Upitan čemu potreba za sopstvenom rehabilitacijom, kada se činilo da je već sve odavno zaboravljeno i gurnuto pod tepih, Švarm kaže da oni (vlast SNS i bivši radikali) od sebe ne mogu pobeći.

"Preobuku se, ali ne mogu to, nisu to oni, vuče ih Šešeljev zov. Glumili su da su Evropljani, i sad se javio taj zov i vraćanje na fabričko podešavanje", rekao je Švarm.

"Štite sebe krijući se iza naroda"

Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je za N1 rekao da ga broj ljudi na sahrani Ratka Mladića ne čudi, jer se, kako ocenjuje, već duže od decenije "predano radi na sprovođenju u delo projekta da se odgovornost za ratne zločine sa pojedinca prebaci na celokupno stanovništvo".

I on podseća da ne treba zaboraviti da su ljudi koji danas vladaju Srbijom vladali i devedesetih godina prošlog veka, da su "duboka država i državne strukture" rehabilitovane posle 2012. godine i da svi oni štite sebe od krivične odgovornosti, krijući se iza celog naroda.

"Ti ljudi štite sebe od krivične odgovornosti tako što nam govore da svi u svetu govore da smo genocidan narod. To niko ne misli, a oni to govore da bi mi štiteći njih štitili sebe od jedne velike sramote", kazao je Cvijić.

Ističe da je u pitanju "perfidni politički projekat" kojeg se gnuša, a koji se sprovodi zahvaljujući propagandnoj mašineriji Aleksandra Vučića, koju ljudi "upijaju".

"Slika i prilika današnje Srbije"

Istoričar Milan St. Protić sahranu Ratka Mladića ocenjuje kao "sliku i priliku današnje Srbije".

"Ne radi se tu o pokojniku, radi se o nama. Mi nismo kadri, nismo sposobni, nismo zreli da sami sebe redefinišemo, da pronađemo svoj pravi identitet i zato idemo ne samo pogrešnim, nego i pogubnim putem. Ovo je samo jedna od manifestacija tog našeg pogubnog puta“, smatra St. Protić.

On ocenjuje da iza toga stoji ne samo nedovljna odlučnost vlasti da iskoristi ono što je imala, već i nedovoljna svest kod naroda o "istinskim intresima i istinskoj suštini naroda kome pripadaju".

"Novokomponovano, nametnuto, devedesetih godina kreirano srpstvo odvelo nas je ne samo na stranputicu, već i u nacionalnu sramotu", rekao je St. Protić za N1.

Upitan o prenosi takvih stavova s generacije na generaciju, on ukazuje na neznanje i nerazumevanje sopstvenosti s jedne strane i sistemsku indoktrinaciju – s druge.

"I kada uzmete ta dva elementa zajedno - dobijete to što smo videli juče", kazao je sagovornik N1.

Opelo Ratku Mladiću služio je patrijarh Porfirije s vladikama, a govoreći o ulozi Srpske pravoslavne crkve u samoj sahrani, St. Protić kaže da to više nije ni sprska, ni pravoslavna, ni crkva.

„To je neka drugačija institucija koja se bavi nekim drugačijim preokupacijama, a ne onim čime je bila obeležena SPC od Svetog Save do skora. Njome su zavladali ljudi koji nisu ni hrišćani, ni iskreni, ni okrenuti veri, nego ljudi kojima su politički poen, popularnost i razne druge privilegije koje uživaju mnogo bitniji od onoga što predstavljaju. Zbog toga padaju pred ispitom i pred bogom“, zaključio je St. Protić.

Ako smo se osramotili, kako da sramotu speremo?

Milan St. Protić smatra da se manipuliše "tim tananim osećanjem naroda, tom poremećenom našom kolektivnom psihom", a da je za izlečenje potrebno mnogo više strogosti prema sebi.

"To bi trebalo svi učesnici da učine, ali ja ne mogu da podučavam druge. Da li su spremni da pogledaju sebe u ogledalu? A niko tu nije bio nevin, što ne opravdava ni na koji način ono što je rađeno u srpsko ime, a nedozvoljivo je i neoprostivo", ukazao je.

Dodaje da smo možda mogli da prednjačimo u procesu sagledavanju sebe, ali da umesto toga prednjačimo u opravdavanju onoga što ne sme da bude opravdano.

Filip Švarm veruje da sramotu koju smo sami sebi naneli ne možemo ispraviti dok je ovaj režim na vlasti.

"Dok su na vlasti možemo biti sretni da ne bude gore, a neće biti bolje", poručio je Švarm.

On je upitao kako se posle svega osećaju građani Novog Pazara, kakvi će biti odnosi Srbije sa Bosnom i Hercegovinom i kakav će sada biti položaj Srba u BiH, Hrvatskoj ili na Kosovu.

"Jasna poruka nama Bošnjacima"

Kako se osećaju Bošnjaci u Srbiji posle jučerašnjeg dana opisala je novinarka Danasa Safeta Biševac. Ona je istakla da je doček tela, veličanje ratnog zločinca i sahrana koja je usledila "velika sramota za Srbiju i Srbe, ali i jasna poruka nama Bošnjacima".

"Ja sam Bošnjakinja, ali ja sam državljanka ove zemlje, ja živim u Beogradu, želim ovde da živim u miru, nikoga ne diram, ne želim da mene neko dira, ali kada ovo gledam, mene ovo jako pogađa. Ja bih upotrebila izraz koji je Mladić u svom komandovanju koristio - raspameti. Meni je žao, ali Srbija je danas potpuno raspamećena država. Pre svega zbog vlasti koja je uspela Srbima da nametne odgovornost za ratne zločine. Ova zemlja je raspamećena politikom Aleksandra Vučića", kaže ona.

O odnosima Srbije i BiH najbolje govori to što je ministar spoljnih poslova susedne zemlje Elmedin Konaković posle Mladićeve sahrane najavio da će odnosi dve države biti svedeni na minimum. Samo dan kasnije iz BiH su proterana dvojica službenika Ambasade Srbije.

Da je jedna sahrana uspela da kod nekih proizvede ono što nijedan sud nije presudio, što pomenuta Rezolucija o Srebrenici ni rečju nije spomenula, pokazuje i izjava Jadranke Kosor koja je zatražila suspenziju pregovora Srbije sa EU.

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, poručila je Kosor da se odgovornost ne može pripisivati svim građanima Srbije, kao i da je štetno kada Srbiji kolektivne etikete lepe pripadnici hrvatske političke elite.