Uloga zborova: "Šta god da se desi, treba zauvek da ostanemo neposlušni građani i korektiv vlasti"

Nataša Pantić iz Zbora Stari grad kaže da njihov zbor nema veze sa onim zborovima koji se pominju u zakonu, da su oni samoorganizovana grupa, koja je počela da se okuplja na poziv studenata, da je njihova borba nenasilna i da se finansiraju sami.

"Pozivali smo vlast, koja neprekidno krši zakon, da se uskladi sa zakonom. Ali od 28. juna shvatili smo da to ne može da donese rezultate, pa smo pokušali na neki način da iskažemo građansku neposlušnost kroz blokade ulica i drugo", navela je.

Pokušali su, kaže, da pokažu dvoličnost vlasti tako što su skup na Zelenom vencu prijavili policiji - prepisavši identičnu prijavu koja im je predata za Ćacilend. Njihova prijava je odbijena.

Ona i njeni saborci bi voleli da mogu reći da su zborovi preuzeli deo borbe od studenata, jer njima je sada počela nadoknada nastave i oni moraju na neki način da se uključe u tokove akademskog života.

"Šire grupe građana moraju da se uključe u ovu borbu da bi ona dala rezultate. Ona ovako može da traje u nedogled, a mi smo na neki način istrajni da ne posustanemo bez obzira na to što je iscrpljujuće i što traži puno vremena, i što na neki način ne pokazuje da donosi neke rezultate baš očigledno i jako brzo. Mi stvarno planiramo da ne odustanemo od borbe do samog kraja", rekla je.

Ako su i kraj ispunjenje studentskih zahteva i raspisivanje izbora, Pantićeva kaže da kraja zapravo neće biti.

"Borba za bolje, solidarnije društvo nikada ne treba da prestane i to je isto jedna od pouka koju imamo iz protesta 1990-ih. Mi smo se posle 5. oktobra malo opustili i pomislili smo da smo završili posao i da imamo uređenu državu, a u stvari to nije bio slučaj. Ono što će ostati tekovina posle svega ovoga je da će građani ostati organizovani i truditi se da se ovakve stvari nikada ne ponove. Da smo još onda kada je Savamala protivustavno porušena reagovali na ovaj način, možda bi se sprečilo sve ovo što je došlo posle i možda ne bismo imali, na kraju, ni žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu", kazala je.

Šta god se desi sa ovom vlašću i sa ovim režimom, građani na neki način zauvek treba da ostanu neposlušni i korektiv vlasti, poručuje.

"Mi nemamo ambicije da se takmičimo za osvajanje vlasti. Mi smo tu da na neki način ispravljamo ono što mislimo da nije dobro u radu ljudi koje smo izabrali da nas predstavljaju. Ono što može da bude primenjeno je to da se na neki način, po principima direktne demokratije, uvede neka vrsta korektiva koji će tu posredničku demokratiju da kontroliše", poručila je ona.

Govoreći o tome da zborovi odlaze na adrese funkcionera, ona kaže da razume zašto mnogi smatraju da takav vid borbe prelazak crvene linije.

"Situacija je takva da mislim da crvene linije više ne postoje, ali ne zato što smo ih mi prešli, već zato što ih je vlast prešla neprekidnim kršenjem zakona i oduzimanjem nekih građanskih prava. Znači nismo mi ti koji prelaze crvene linije jer mi nismo zapravo napravili jednu performativnu akciju. To nije nikakav linč niti bilo šta. Mi smo došli na neku adresu na kojoj određeni čovek živi i dva minuta mu pročitali biografske podatke. Javni funkcioneri moraju da budu spremni da istrpe kritiku, ali s obzirom na to da institucije ne rade, da tužilaštvo ne radi, da već godinama unazad ne pokreće nikakve istrage povodom raznih afera, bez obzira na to koliko dokaza se donese za to, mi zapravo nemamo drugog načina nego da predstavnike te vlasti probamo da upozorimo. To stvarno što mi radimo nije linč niti bilo kako nasilje, ja se nadam da do toga neće doći, nadam se da je vlasti ostalo neko zrno razuma", navela je.