Kokot: Kakvu god diplomu đaci stekli, mogu se naći ispod neke nadstrešnice - od učenja je važnije društvo u kojem će živeti

"Svaka borba nosi neku svoju žrtvu, ali mislim da je mnogo važnije od toga da li će naučiti neki predmet, jeste društvo u kojem će živeti. Da ogolim to do kraja - kakvu god diplomu stekli, mogu se naći ispod neke nadstrešnice. Mi prosto moramo da rešavamo sistemske probleme, društvene probleme, da bi to obrazovanje imalo smisla. Čemu diploma i čemu neko znanje, ako su nam pola ministara plagijatori", upitao je Kokot u Iza vesti na TV N1.
Rekao je da će i danas imati sastanke na kojima će razmatrati šta dalje, ističući da "ovo jeste postao maraton".

Na konstataciju da bi u petak prosvetni radnici trebalo da dobiju drugi deo plate za februar i šta očekuje da će se desiti, imajući u vidu da je prvi deo plate bio bedan ili nula, naveo je da odluke o umanjenju zarada ne mogu biti donete nekim ad hok odlukama.

"One moraju biti posledica odgovarajućih postupaka i odgovarajućih rešenja. Niti je bilo postupaka, niti je bilo rešenja i onda smo mogli da vidimo zapravo da u jednoj školi se isplati puna zarada, u drugoj se isplati nula dinara, u trećoj 80 odsto zarade. A u četvrtoj je to zavisilo od dobre volje direktora. Znate, nema dve iste pljačke banke, pa tako nema ni dva ista obračuna nezakonite zarade, jer ne postoji nikakav obrazac. Zapravo ono što se desilo je da su direktori podneli zahteve za pune plate shodno zakonu", kazao je.

Dodaje da su savetnici za materijalno-finansijsko poslovanje po direktivi ministarstva odbili te zarade da verifikuju.

"Kada su vraćene, onda su direktori bili ponovo u jednom ozbiljnom procepu, razgovarajući sa kolegama u školi, jedan dobar deo njih je odlučivao da li da ulazi u nezakonitost, da zaposleni dobiju bar nešto ili da ostane u okvirima zakona, a da zaposleni dobiju nula dinara. Tako da smo nakon toga i zbog svega toga kao organizacija podneli krivične prijave protiv savetnika za materijalno-finansijsko poslovanje za načinjenu štetu i protiv ministarke (Slavice Đukić Dejanović) koja je bila podstrekivač na krivično delo", rekao je.

Prema njegovim rečima, očekuju da im 21. marta zarada bude isplaćena u potpunosti, "što je jedino ispravno rešenje i jedino zakonsko rešenje".

Kazao je da će u suprotnom organizovati pravnu zaštitu za sve zaposlene, ako treba, pokrenuće sudske postupke za naknadu štete, i podneti krivične prijave protiv direktora koji samovoljno donesu odluku da ne isplate zarade zaposlenima.

Na pitanje koliko prosvetnim radnicima znači pomoć, imajući u vidu da je nezavisna grupa IT stručnjaka pokrenula mrežu solidarnosti za prosvetu da im se donira pomoć, on navodi da za jedan značajan broj ljudi znači.

"Znate, nisu svi prosvetni radnici u istoj poziciji, negde su oba supružnika radnici u školi, ako su dobili nula dinara, imaju decu na studijama... Prosto u sistemu od sto hiljada ljudi je teško proceniti kome vredi i kome ne vredi. Mi smo kao organizacija takođe otvorili prostor da se i naši, ne samo naši članovi, nego da i ljudi iz škola naprave prosto procenu, jednu socijalnu kartu i da naprave neki redosled ljudi kojima bi bila potrebna pomoć i upravo kroz komunikaciju sa ovim pomenutim fondacijama. I mi prosleđujemo, znamo da su neki ljudi dobili pomoć, ali takođe znamo i da jedan broj prosvetnih radnika još ne želi da aplicira očekujući zakonitu isplatu drugog dela zarade", ukazuje.

Strah promenio stranu

Na pitanje kako komentariše izjave predstavnika vlasti da će zameniti prosvetne radnike koji su u štrajku i izjavu predsednika Aleksandra Vučića o 3.500 onih koji čekaju posao, kao i da li se prosvetni radnici boje da će ostati bez posla, on ističe da je strah promenio stranu.

"Oni se danas više plaše građana i prosvetnih radnika nego što se prosvetni radnici i građani plaše njih. Pre 20. januara, sada odlažeći premijer je rekao da mora da počne drugo polugodište i tačka. Ako se ne bude radili, ima da ide hitno inspekcija, rešavamo to za dva dana. Evo nas dva meseca kasnije. Znači, prosto, prosvetni radnici više ne reaguju na to. Ono što je jasno, da i ta priča o 3.500 prosvetnih radnika koji čekaju na birou, to je toliko jedan amaterski i nezreo pristup predsednika države i jedna pretnja koja je bez ikakvog utemeljenja, na nju se prosvetni radnici ne obaziru. Pa, mi danas imamo više od 10-15 odsto ljudi koji rade nestručno, jer nema kadrova. Šta to znači ima 3.500? Pa u školi radi 30 različitih struka. Znači, možda ima 3.500 ljudi da zamene pomoćne radnike, jer za to je potrebna samo osnovna škola", poručuje Kokot.

A na to da li je zadovoljan kako su se druge struke solidarisale sa prosvetnim radnicima, kaže da ne mogu biti zadovoljni.

"Pa, u subotu je šetalo milion ljudi ulicama grada Beograda, da je samo pola njih ostalo juče i danas kod kuće i kazalo 'ne želim da radim', bilo bi nam hiljadu puta značajnije od bilo kakve finansijske podrške. Mi želimo da radimo, ali ne želimo da radimo u društvu i okruženju u kome se trenutno nalazimo. Zato što shvatamo da proizvod tog rada nije ono što proizvod obrazovanja treba da bude. Ja mogu samo da apelujem na sve građane da se zaista solidarišu sa studentima, sa prosvetnim radnicima, sa svima onima koji su danas pobunjeni. Jer ako svi zajedno uradimo taj jedan mali napor, ovo će da traje mnogo kraće", ocenio je.

Dodao je da mu je žao što su neki prosvetni sindikati ostali mimo svega toga.

"To igranje rečima, pa malo ćemo, pa nećemo... Znači imamo sindikate i ja zapravo mislim da smo jedina nacionalna organizacija u nekoj delatnosti koja je donela odluku i potpuno jasno stala uz studente. Mi ne vidimo Savez samostalnih sindikata, mi ne vidimo granski sindikat Nezavisnost u aktivnom delovanju. Znači mi slušamo njihove predstavnike na televizijama koji kažu, 'mi podržavamo'. Ama to nije dovoljno. Ta podrška mora da bude delima, a ne rečima. Vreme za reči je davno prošlo", istakao je.

Upitan do kada mora biti doneta odluka o tome šta će biti sa školskom godinom, kaže da tu odluku može da donese vlada danas tako što će da usvoji studentske zahteve.

"Nemojte da očekujete od nas da mi dajemo odgovore na ta pitanja. Kao što su studenti rekli - 'biće kraj kada budemo rekli da je kraj", naveo je Kokot.