Koliko je moćno oružje koje je Srbija kupila od Izraela: Novinar Hareca za N1

N1: Srbija je od Izraela kupila oružje u vrednosti od 335 miliona dolara. Ono što znamo je da uključuje artiljerijske rakete, lansere i dronove. Ono što ne znamo jesu specifičnosti ove kupovine, da li ima ograničenja u upotrebi. Dakle, šta ste saznali o ovoj kupovini?

"Pa, pre svega, dronovi su Hermes-900. To je dogovor između izraelskog proizvođača Elbit i Vlade Srbije, Ministarstva odbrane Srbije. Artiljerijski bacači i rakete veoma su fleksibilni pa se mogu postaviti na lansere, bilo da se radi o raketama do 40 kilometara ili čak do 300 kilometara. Pitao sam izraelsku vladu, kompaniju Elbit i Ministarstvo odbrane koje je moralo da odobri svaki vojni posao Izraela da li postoje neka ograničenja, na primer, da li postoje neke klauzule u ugovoru koje bi zabranile upotrebu tog oružja protiv neke naše prijateljske zemlje ili NATO države, na primer Hrvatske, a oni su odbili da to komentarišu. Ali, s druge strane, znamo i da je Francuska prodala avione Srbiji, a Francuska je članica NATO-a. Pa pretpostavljam da su tamo postavili neka ograničenja".
Kako se ova kupovina vidi u Izraelu? Znamo da Izrael kupuje oružje od Srbije, posebno od napada 7. oktobra, a potom i rata protiv Hamasa i Hezbolaha. Dakle, kako se to vidi u Izraelu?

"Pa, jedan od glavnih pokretača izraelske ekonomije, nažalost, je bezbednosni vojni kompleks, proizvođači oružja. A Izrael prodaje oružje u skoro 80, 90 zemalja širom sveta. Izrael je rangiran kao broj 10, mislim, na listi vodećih svetskih izvoznika. Dakle, ovo nije ništa neobično za Izrael. Izraelska javnost, koja je danas zaokupljena ratom, Hamasom u Gazi, Hezbolahom u Libanu i Iranu i Hutima u Jemenu, tako da ih to ne dotiče mnogo, ne komentarišu to. Obično je to neka vrsta tajne. Izraelsko Ministarstvo odbrane i proizvođači ne daju informacije o svojoj prodaji oružja osim ako to ne odobri druga strana ili ako žele da impresioniraju izraelsku javnost".
U članku u Haaretz-u pisali ste i o trci u naoružanju između Srbije i Hrvatske. Zagreb i Beograd takođe često govore o tome, ali čini se da nema pravih tenzija koje bi mogle da izazovu sukob. Dakle, možemo li ovu kupovinu videti kao meru predostrožnosti protiv mogućeg većeg sukoba, regionalnog, čak i globalnog?

"Pa, rekao bih da Izrael ne želi da bude umešan ni u kakav regionalni sukob. Evo nedavno je bio sukob između Azerbejdžana i Jermenije oko spornog područja Nagorno-Karabaha. Tu imate saradnju Izraela i Turske, što je interesantno, koji su sada zavađeni i nisu baš prijateljski raspoloženi. Obe zemlje su podržavale Azerbejdžan i prodavali oružje Azerbejdžanu. Dakle, Izrael je umešan u sukob tako što prodaje oružje jednoj strani, ali ako je moguće oni bi izbegli da budu direktno uključeni u podsticanje sukoba. Hrvatska je u prošlosti imala dogovore o oružju sa Izraelom. Poslednji pokušaj Izraela bio je da proda stare, zastarele, američke F-16, ali u poslednjem trenutku Amerikanci, koji su proizvođači ratnih aviona F-16, nisu to odobrili. A pošto se radi o oružju američke proizvodnje, dogovor se na kraju nije ostvario. I mislim da su se Hrvati okrenuli SAD da kupe nove F-16. Dakle, znate, Izrael prodaje oružje mnogim zemljama u svetu. Shvatio sam iz razgovora sa nekim ljudima i izvorima u Hrvatskoj, ali i u Srbiji, da raste tenzija između dve zemlje, ali nadam se i skoro sam siguran da to neće prerasti u vojnu konfrontaciju, ali obe strane se sada opremaju do zuba".

Takođe smo na početku spomenuli oružje koje je Srbija kupila od Izraela. Koliko je moćno ovo oružje? Sa čime ih možemo uporediti?

"Pa, izraelski lanseri, artiljerijski bacači su slični američkom, britanskom naoružanju koje se koristi u ratu protiv Rusije u Ukrajini. Ne samo Velika Britanija i SAD, već i Nemačka i Francuska isporučuju Ukrajini granate, rakete i drugo oružje, tenkove i tako dalje. Tako da je uporedivo s tim. Što se tiče dronova, Hermes-900 je veoma efikasan, efikasan dron, ali ne bih ga nazvao vrhunskim. Zavisi i od toga koliko je unapređen i da li je Srbija kupila noviji model ili neke manje moderne, možda pet, deset godina stare bespilotne letelice, koje su još uvek dobre, a u službi su izraelske vojske, Odbrambenih snaga Izraela. A ovo je važna tačka. Izraelska vojna industrija je ponosna na prodaju oružja koje je dokazano u borbi. Drugim rečima, korišćeni su u ratovima Izraela u regionu. I ovo je neka vrsta marketinga za izraelsko oružje. To je kao sertifikat o izvrsnosti proizvoda".

"Odnosi Srbije i Izraela u poslednje vreme izuzetno poboljšani"

Znamo da je bilo problema u srpsko-izraelskim odnosima, posebno od Vašingtonskog sporazuma i Trampove administracije, Izraela koji priznaje Kosovo... Da Beograd nije prebacio svoju ambasadu u Jerusalim. Ali opet, postoje kontakti između Vučića i Hercoga, Vučića i Netanjahua... Pa šta se tu dešava?

"Pa, odnosi su se u poslednje vreme izuzetno poboljšali. Naš predsednik Isak Hercog, koji jeste samo figura, ali ipak ima veoma važnu ulogu, došao je u Srbiju, sastao se sa Vučićem. Bilo je mnogo delegacija i lidera iz Srbije koji su došli u Izrael. Odnosi Netanjahua i Vučića su veoma dobri. I poboljšali su se tokom poslednjih nekoliko godina, a posebno u poslednjoj godini. Izrael je to učinio očajnički zbog municije, zbog rata sa Hamasom u Gazi. Srbija je postala jedan od dobavljača municije svih vrsta granata, raketa i eksploziva. Moj list Hareetz i moj kolega u Avi Šarf i drugi su takođe otkrili da je obavljeno nekoliko letova iz Beograda za Izrael, u izraelske vazdušne baze, snabdevajući Izrael ovim eksplozivom i granatama".

"Srulik Ajnhorn je agent haosa"

A još jedna veza između Srbije i Izraela je Srulik Aajnhorn, savetnik i Netanjahua i Vučića, a sada je optužen zbog curenja informacija nemačkim medijima. Pa kako to utiče na odnose između ove dve zemlje? A šta nam to govori o odnosima Vučić-Netanjahu?

"Taj tip Srulik Ajnhorn je spin doktor. Radio je za Netanjahua kao spin doktor. Takve tipove nazivamo otrovnom mašinom, jer truju izraelsku demokratiju širenjem glasina, teorija zavere i lažnih vesti. Nakon što je radio za Netanjahua, otvorio je svoju kompaniju i pružao konsultantske usluge drugim zemljama u regionu, a posebno Srbiji i Vučiću. I ne bih se iznenadio da je on na neki način učestvovao u guranju dogovora oko oružja između Elbita i Srbije, ali pretpostavljam da se o takvom ugovoru pregovaralo mnogo, mnogo meseci, tako da ako je on imao ikakvog učešća, to nije bila ključna uloga. Ipak, pošto je veoma blizak Vučiću, pretpostavljam da ima neki uticaj na njega. Činjenica je da je tražen u Izraelu, nije begunac od zakona, ali Izraelske vlasti ga traže da bi ga ispitale zbog njegovog učešća u odavanju državnih tajni preko Netanjahuove kancelarije nemačkom listu Bild. Pretpostavljam da to ne sprečava Vučića da ima veze sa Ajnhornom i da ga i dalje drži za svog konsultanta. U Izraelu je bilo mnogo priča o ovom čoveku i njegovoj sumnjivoj prošlosti. Činjenica je da se on ne vraća u Izrael iako ga traže da ga ispitaju službe bezbednosti, Šin Bet, jer su on i neke njegove kolege bile umešane u odavanje tajni. Pošto ovaj tip ima neke međunarodne kontakte, Netanjahuova kancelarija ga je zamolila da plasira priču za međunarodne medije i pronašli su nemački list Bild da to urade".

Perception Media, u vlasništvu Ajnhorna, hvali se da su Vučića doveli do skoro 62 odsto glasova na izborima. Tako su napisali na svom sajtu, da su stručnjaci za upravljanje krizama. Već ste nam pričali o njihovom radu, ali o kakvoj vrsti posla je reč?

"Pa, kao što sam pomenuo, Netanjahu je postao svetski lider i pionir u korišćenju digitalnih medija u svoju korist. Bio je mnogo efikasniji i pre dolaska Trampa na vlast. I on je od prvog dana shvatio važnost digitalnih medija da konsoliduje svoju bazu i da koristi društvene medije. Koristeći društvene mreže, on zaobilazi glavne medije, poput televizije, i pokušava da širi direktnu poruku svojim pratiocima. To je jedna od njegovih karakteristika, jedna od njegovih specijalnosti. Drugi je da koristi tampon zone i štitove, koji ne ostavljaju nikakve tragove i otiske prstiju, ali je u stvari on taj koji stoji iza širenja otrovnih poruka, huškanja između rivalskih političkih partija. On je kriv za širenje lažnih informacija o ličnostima i stvaranje veoma otrovne atmosfere u kojoj je izraelsko društvo veoma polarizovano. Pretpostavljam da je tako i u drugim zemljama poput Mađarske i Srbije i kad god postoji desničarski lider, takozvani narodni lider, lider sa tiranskim tendencijama, oni to iskorišćavaju. Pokušavaju da potkopaju istinu. Žele da izazovu zabunu u javnosti. kako ne bi dozvolili da javnost pravi razliku između istine i laži i da u stvari živi u ovakvom haosu. Dakle, na neki način, Srulik Ajnhorn je agent haosa".

Postoji još jedna izraelska kompanija, Selebrajt (Celebrite). Poslednjih mesec dana u Srbiji je u fokusu korišćenja softvera za hakovanje novinara i aktivista. Da li smo videli bilo kakvu reakciju Izraela na ovu vest?

"Pa, Izrael ima nekoliko hakerskih kompanija, kao što je NSO sa svojim Pegasus programom, Selebrajt takođe, a postoji i kompanija koja se zove Paragon. Svima je, inače, Ministarstvo odbrane odobrilo poslovanje. Sada, ove kompanije čiste ruke, peru ruke potpisivanjem ugovora sa državama ili policijskim snagama, sa vladama ili službama bezbednosti, a u tim ugovorima postoje jasne klauzule koje kažu da je oružje, mislim, ovo je oružje, sajber programi su oružje, ovo oružje ne bi smelo da se zloupotrebljava. Međutim, čak i ako izraelska kompanija zna da neko to zloupotrebljava, ne poštuje ugovor, oni zatvaraju oči, jer posao je, nažalost, posao. I ja i moje kolege u novinama smo iznova izveštavali o svim ovim incidentima širom sveta. Da su izraelske kompanije poput NSO, poput Selebrajta i drugih bile uključene u prljave kampanje i u pomaganju vladama da progone svoje protivnike, novinare, advokate, aktiviste za ljudska prava. U Meksiku je čak bio jedan slučaj sa NSO, sa softverom Pegasus, u kojem je NSO prodao softver meksičkoj agenciji, policiji i na kraju su ubijeni novinari. Pratili su ih i neko ih je ubio. Neko je ubio novinare u Meksiku. Tako da se to stalno dešava. Ja lično verujem da izraelski parlament zatvara oči pred ovim jer žele da prodaju taj softver. Moto među izraelskim proizvođačima, je prodaj, prodaj, prodaj, prodaj koliko možeš. Ministarstvo odbrane to dozvoljava. To je dobar posao za njih. To je uspešan posao. To na neki način pomaže izraelskoj ekonomiji".