Koliko se čita u Srbiji: "U septembru na svaka 2,5 minuta prodata po jedna knjiga"

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, svake godine izdavači u Srbiji objave više od 12.000 naslova, pa je tako u 2023. objavljeno 12.471 izdanje, što predstavlja gotovo identičan broj kao u prethodnoj godini, kada je izdato 12.470 knjiga.

Neka od ovih izdanja sigurno će biti predstavljena i na ovogodišnjem Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga koji se održava od danas do 27. oktobra.

Ova najveća manifestacija posvećena knjizi u regionu, svake godine ugosti brojne domaće i inostrane pisce i izdavače, privlačeći desetine hiljada posetilaca. Prošlogodišnji Beogradski sajam knjiga posetilo je više od 190.000 ljubitelja knjiga, koji su imali priliku da pogledaju ponudu 867 izlagača, među kojima i 381 inostranih iz 15 zemalja.
Standardno veliki broj novih naslova, koji izdavači objave svake godine, uz dobru posećenost Sajma knjiga pokazuje da ljubitelja knjige u Srbiji ima.

Raste broj biblioteka u Srbiji

Tome u prilog ide i podatak Republičkog zavoda za statistiku da broj biblioteka u zemlji raste. Tako prema poslednjim dostupnim podacima iz 2022. godine, na teritoriji Srbije ima 2.139 biblioteka, dok je samo godinu dana ranije bilo 1.988. Takođe, zabeležen je i rast registrovanih korisnika, pa su u 2021. godini biblioteke imale ukupno 1.377.797 članova, dok je godinu dana kasnije taj broj uvećan za više od 100.000, na 1.492.887.

Blagi porast čitanosti u poslednje tri godine beleži i Biblioteka grada Beograda. Kako preciziraju u odgovoru za N1 u 2023. godini u Biblioteku grada Beograda se upisalo 158.574 člana, što je za sedam odsto više u odnosu na 2022. godinu, tj. 17 odsto više u odnosu na 2021.

"U toku prošle godine izdato je ukupno 1.298.022 knjiga i druge bibliotečko-informacione građe, što u odnosu na 2022. godinu čini porast od devet odsto. Kada posmatramo period nakon kovida19, beležimo blagi rast u domenu čitanja. Ipak, ukoliko posmatramo podatke u širem vremenskom periodu, u proteklih desetak godina, možemo reći da je čitanost na manje-više istom nivou. Cifre iz 2023. godine (broj članova i broj pozajmljenih knjiga) približne su ciframa iz perioda pre korone, tako da u tom kontekstu možemo zaključiti da, posmatrajući na desetogodišnjem nivou, postoji jedna konstantnost čitanja – približno isti broj građana se učlanjuje u Biblioteku (oko 150.000) i približno isti broj knjiga se pozajmljuje", kaže za portal N1 pomoćnik direktora Marjan Marinković, dodajući da je ova biblioteka samo tokom prošle godine nabavila skoro 6.000 naslova, uključujući i neka obnovljena izdanja.

Osim kupovine novih i iznajmljivanja knjiga iz biblioteke, značajan broj ljudi kupuje i polovne knjige. Da one ne gube svoju vrednost među čitaocima, prema rečima PR kompanije LimundoGrad Dunje Stojković, ukazuje podatak da je do sada na onlajn prodavnici Kupindu prodato više od dva miliona knjiga.

Samo u septembru putem ove platforme prodato je 17.354 naslova, što, kako navodi, znači da je na svaka 2,5 minuta prodata po jedna knjiga.

Šta se čita u Srbiji?

Kada je u pitanju literatura koja najviše privlači publiku, iz Biblioteke grada Beograda navode da bibliotekari svakodnevno, kroz razgovor sa korisnicima i pregledom statistike pozajmljenih knjiga, dobijaju podatke o frekventnosti knjiga i interesovanjima za određene književne žanrove. Dodaju da je, ukupno posmatrano, najveće interesovanje za romane, bilo inostrane bilo domaće, ali da izbor literature zavisi i od dobi čitalaca, od toga da li je neka knjiga dobila nagradu i sl.

"Najčešće čitani romani su trileri, porodične sage, naučna fantastika, romansirane biografije. Stalno tražena su i dela tzv. klasika – kanonizovanih pisaca iz 19. i 20. veka. Pored romana, korisnici često pozajmljuju i knjige iz popularne psihologije i društvenih nauka. Popularna literatura je u fokusu i mlađih i starijih članova biblioteke. Mlađi članovi čitaju epsku fantastiku i obaveznu literaturu – lektiru. Stručna literatura je najčešći izbor studenata, što je u skladu s njihovim trenutnim interesovanjima i potrebama. U dečjim bibliotekama su najtraženije slikovnice (mlađi uzrast), zabavna i ilustrovana literatura, misterije i epska fantastika (omladina)", kaže Marinković i dodaje da su knjige koje su dobile neku značajnu nagradu, bilo domaću ili stranu, takođe uvek u fokusu čitalaca.

Među trenutno najčitanijim knjigama, prema njegovim rečima, nalaze se "Bilo jednom u Jugoslaviji" Ivana Ivanjija, "Vidimo se u avgustu" Gabrijela Garsije Markesa, "Beograd tri" Siniše Kovačevića, "Naći ću te" Harlana Kobena i "Atomske navike" Džejmsa Klira.

Kada je u pitanju kupovina polovnih knjiga, na Kupindu su najtraženije stručna literatura i beletristika.

"Ljudi najviše posežu za knjigama iz oblasti istorije i klasicima. Što se klasika tiče, najprodavanija su dela Markesa, Tolstoja i Andrića. Prema broju prodatih primeraka izdvajaju se i romani Jelene Bačić-Alimpić i Marije Jurić Zagorke. Najčešći izbor među ljubavnim romanima je naslov „Bridžertonovi” Džulije Kvin. Ljubitelje stripova najviše zanimaju „Alan Ford” i „Dylan Dog”, a nije zaboravljen ni „Mikijev zabavnik”. Za najmlađe čitaoce su, osim školskih udžbenika na početku školske godine, najviše kupovane priče „Džeronimo Stilton”, prenosi nam Dunja Stojković.