Kome veruju mladi: „Znam decu koja su gledala Baku Praseta sa pet godina“

Vesti 07. feb 202321:39 6 komentara

Internet u Srbiji svakog dana koristi 86 odsto dece i tinejdžera od devet do 17 godina. Youtube, Tiktok, Instagram i Snapchat mediji su koji mladi razumeju, a influenseri su osobe sa kojima se poistovećuju. Ipak, roditelji, budite na oprezu! Pored prilika internet stvara i brojne rizike. Na Međunarodni dan bezbednosti na internetu razgovarali smo sa našim najmlađim sugrađanima - kome najviše veruju i šta najčešće gledaju na mrežama.

Pročitajte još:

Koliko često razgovarate sa decom o njihovim interesovanjima? Znate li šta gledaju na mrežama i kako ti sadržaji mogu u budućnosti da utiču na njihovo vaspitanje? Na Međunarodni dan bezbednosti na internetu, televizija N1 svetla svojih reflektora uperila je ka mladima. Evo šta kažu:

„Najčešće gledam Youtube i volim da gledam tako neke istorijske filmove, a koristim ga i kada treba nešto da istražujem za školu“, govori jedan dečak sa kojim smo razgovarali.

„Najčešće nešto vezano za igrice“, odgovara drugi.

„Neke tutorijale recimo za negu kože, kose i slično. Najčešće su to neki strani sadržaji. Neke devojke koje pokazuiju neke proizvode, ili nešto prirodno za kožu“, poručuje jedna devojčica.

„Pa neke šale, nešto tako“ i „TikTok, Youtube… Uglavnom gledam Tiktok i skrolujem“ odgovori su druge dvojice dečaka.

Tamara Kalinić, Zorannah, Dunja Jovanić, Milan Maglov, Danilo Badnjar Čoda, Bogdan Ilić – Baka Prase, samo su neka od imena ljudi koji su uzori deci. Za razliku od svojih roditelja, generacija Z, ali i milenijalci većinu svog slobodnog vremena provode gledajući sadržaje koji proizvode neki od navedenih domaćih Youtubera, Instagramera i Tiktokera. Zašto? Zato što su doneli novi „vajb“, kaže u razgovoru za N1 jedan od najuspešnijih domaćih influensera Marko Marijoković.

„Taj vajb znači da se ljudi poistovete sa nekim. Ja znam reakcije ljudi u mojoj okolini – kako reaguju na šale moje bake, na naš odnos… I onda mi je jednog dana sinula ideja – zašto ovo ne bih podelio sa svojih 3000 pratilaca? U međuvremenu, posle četiri godine, taj broj je porastao na 400.000 pratilaca, jer su se ljudi poistovetili. I to je ono što je falilo mrežama. Ljudima fali ta neka spona između ljudi koji su na mrežama, kao kada su nekada gledali domaće serije 1990-ih ili 2000-ih, poput Porodičnog Blaga, Srećnih ljudi… Da se ljudi poistovete sa likom, i da vide da svi živimo isti život, i ja volim da kažem, i to koristim na internetu – Svi smo mi naši. A naravno postoje i oni drugi influenseri koji propagiraju nešto drugo, prosto svaka publika ima šta da gleda“, kaže Marijoković.

A pod to „drugo“ mogu da se podvedu i sadržaji koji često nisu primereni najmlađima. Psovke, uvrede, targetiranje pojedinaca, internet buling tj. maltretiranje, takođe su neizostavni deo digitalne zajednice u Srbiji.

„Ja to sve ignorišem i trudim se da to što više izbegavam. To stvarno nije u redu, nek zamisle kako bi izgledalo da njih neko psuje na isti takav način kao što oni nas psuju“, kaže dečak koga smo upitali o ovome.

„Ako misliš na jutjubere slične Baki Prasetu i Janku, mislim da oni ne bi trebalo to da rade“, kaže drugi.

„Znam decu koja su gledala Baku Praseta sa pet godina, oni će da pokupe mnogo toga, i te ružne reči i njegovo ponašanje“, dodaje njegova drugarica.

To je istina. Deca, koja su najranjiviji sloj društva, kao sunđer upijaju sve što dolazi sa mreža, i često preuzimaju modele ponašanja svojih omiljenih influensera. Tu nastupaju roditelji, koji bi kroz razgovor, deci trebalo da ukažu na dobre i loše primere.

„Tu jedino pomaže ona stara tehnika, a to je razgovor. Treba da budete u toku sa onim što se dešava sa vašim detetom, da konstantno razgovarate, i „budete u toku sa vremenom“. A druga stvar je da roditelji ipak moraju da imaju šifre svih naloga svoje dece, barem do neke 11-12 godine, zarad sigurnosti i zarad svega što se dešava na internetu“, kaže Marijoković.

Nekom vidu rizika na internetu barem jednom u godinu dana bilo je izloženo 62 odsto starijih osnovaca i 84 odsto srednjoškolaca, ukazuje istraživanje Unicefa i Ministarstva prosvete. Učenici koji su žrtve digitalnog nasilja češće postaju i sami nasilni, a ono što je poseban problem je da deca retko obaveštavaju odrasle o tome kroz šta prolaze.

„Što su duže deca izložena negativnim uticajima to je teže ‘popravljati štetu’. U svakom slučaju bolje je ići proaktivno, i usmeriti se na preventivno delovanje da se sam sistem koriguje, a sa druge strane da se radi na edukaciji mladih, na jačanju njihove otpornosti i da malo kritičnije sagledavaju ono što im se nudi“, kaže psihološkinja za decu Brankica Stanojević.

Broj nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu je 19833. Njega mogu pozvati svi građani koji žele da prijave digitalno nasilje, ali i oni koji traže savet , informaciju ili tehničku podršku kada je u pitanju zaštita od digitalnog nasilja.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare