Komentar autora emisije "Slike života": Perom kroz magluštine vremena

(Napomena: Komentar piše Dejan Radulović, autor emisije "Slike života" koja se emituje na TV N1)

Pre nego što zgasne i poslednje promišljanje i stvaralački zanos u onome što je ostalo na našem medijskom prostoru, da prozborim reč o parčetu neba koje još pomalo probija svetlost dana.

Bez trunke sujete i ma kakvog dokazivanja bilo kome jer, iskreno, kome se dokazivati u nedokazanom ideološkom kazanu u kome se kuva sve ono što je preteklo od „nedelje“, a što se nije pojelo. Ustajalo, ubuđalo, dotrajalo, istrajalo... Takav je onda i ukus i miris i, konačno, obed koji se teško zaliva nečistom vodom kako bi se progutao.

Nije to od juče i nije to od pre deset godina, sad preliva. Kako u medijskom, tako i u svakom drugom sektoru. Sloboda medija je rastegljiv pojam, ali sloboda novinarskog izražavanja i stvaranja je nešto sasvim drugo.

Kakav sistem, takvi mediji. Kvazi krugovi, partijski drugovi, interesne grupe i oni koji vole da se slikaju, a pritom ne znaju šta znači promišljanje.

Kvalitet se pravda tržištem, a reč meri prema nametnutom trenutku određenih struktura koje najčešće zanima samo lični interes.

Koliko je talentovanih i dobronamernih ljudi uteklo iz naopakih ideoloških i večito kao suprostavljenih tabora; koliko Tesli, Pupina, koliko dobrih pisaca, a ne neutemeljenih lisaca.

Moj vek i vreme jedne generacije koja je putovala kroz danas već druge države polako prolazi, proticala su, i kako tako protiču veka dva, hvala im. Učili su nas ljudi, nova i stara literatura, prilike i ponajviše neprilike, učilo nas iskustvo, godine, saznanja za kojima smo tragali. Tragamo još uvek sa velikom dozom entuzijazma, a ne materijalnih nadahnuća, kako god to neko danas doživljavao. To je činjenica.

Može ovo kratko pisanije da vam se dopadne ili ne; iskreno, uskočite u opanke pune trnja i kamenja pa raspinjite sve one svetiljke retke što primile su i primaju „metke“ od razularenih čuvara svojih privilegija.

Branili smo i branimo iskonski savez čoveka i prirode, čoveka i čoveka, jer to je zapravo život.

Sve drugo je samo prašina i magluština jednog velikog buvljaka prepunog falsifikata.

Za sve koji želite takvim putem, a da pritom ne polazite od „šarenih“ papirića (novca zbog koga postrada zdrava i prava crna ovca), jedna dobronamerna poruka.

Ne krećite ka strmim liticama ako niste spremni da osluškujete i prepoznajete znake vremena i ono što vreme čini, pre svega ljudima, pa onda vama.