Dvadeset sedam godina od "Oluje" u Srbiji i dalje 25 hiljada ljudi koji su u tom periodu izbegli, ima status izbeglica. Kako za N1 kažu u Komesarijatu za izbeglice, Hrvatska je ta koja odbija i dalje da reši pitanje svojih građana koji su proterani iz svojih domova.

„Što se tiče Republike Hrvatske, tu napretka nemamo. Tu su još uvek otovrena pitanja penzija, zauzetog poljoprivrednog zemljišta, neuknjižene srpske zemlje, konvalidacija radnog staža… To su sve prava koju građani mogu da ostvare samo u državi porekla, a mi ovde rešavamo u srbiji potrebe, i to ih rešavamo zadnje tri decenije“, istakla je Ivana Anić Ćurko, savetnik za povratak u Komesarijatu za izbeglice.

Dodala je da otvorena pitanja nisu stvar bilateralnih odnosa dve zemlje, već je sve samo na Hrvatskoj, koja smatra da je otovreno pitanje – zatvoreno i da ona nema nikakvih obaveza.

„Mi imamo preko 18.000 lica koja su stekla uslove za penziju od 1991. do 1998. godine, a nisu im isplaćene. Stanarska prava su isto za Hrvatsku zatvorena priča. Oni problem stambenog zbrinjavanja rešavaju po novom modelu. I niko vam ne kaže da ćete vi stan koji ste ostavili u Hrvatskoj koji je, recimo u Zadru na toj i toj adresi, dobiti sa tom kvadraturom. Dobićete nešto po novim zakonima, i naravno, ako je to u većoim gradovima – po visokim otkupnim cenama“, kazala je Anić Ćurko.