Za uništen život – smanjena ocena iz vladanja: Kako sprečiti širenje kompromitujućeg sadržaja u Srbiji?

Vesti 10. feb 202412:48 18 komentara

Fotografija lica kao za ličnu kartu i audio snimak samo nekoliko reč dovoljni su da se uz pomoć veštačke inteligencije napravi kompromitujući materijal i nanese ozbiljna šteta nekoj ženi ili devojci. Policija na Novom Beogradu upravo ispituje takve slučajeve u kome su učestvovali trinaestogodišnjaci.

Nisu samo u pitanju dve škole na Novom Beogradu, već je takvih slučajeva širom zemlje sve više, upozorava Katarina Jonev, edukatorka za sajber bezbednost.

„Tinejdžeri, mahom dečaci, suviše su se oslobodili i veoma lako i efikasno nanose bol pre svega ženskoj populaciji. Mi se godinama borimo sa tzv. ‘osvetničkom pornografijom‘, pre svega na Telegram kanalima, gde je došlo do ozbiljnog zloupotreba privatnosti i narušavanja dostojanstva i reputacije žena širom Srbije“, rekla je ona.

N1

Nije, ističe, prvi put da se susrećemo sa ovim problemom, ali jeste što su sada vinovnici dečaci koji su sedmi, osmi razred osnovne ili prvi, drugi razred srednje škole.

„Mnogo je veliki problem što ovo sada ulazi u škole“, rekla je.

U slučajevima osvetničke pornografije, o kojima se pre dve godine u javnosti mnogo govorilo, devojke-žrtve napuštale su svoje gradove, neke od njih razmišljale su o tome da oduzmu sebi život i to su samo neki od primera za koje je javnost čula.

Sada se problem usložnjava jer nije reč samo o zloupotrebi materijala koji već postoji, već o tome da se on pravi čak i kada ga nema.

Povezane vesti

„Osvetnička pornografija nije prepoznata u našem zakonu kao takva, ali postoje članovi Krivičnog zakonika u kojima možemo da podnesemo tužbu protiv osobe koja je zloupotrebila naše fotografije. Ali kada je u pitanju deepfake, tu je mnogo veći problem jer dovoljno je veoma malo, svega nekoliko fotografija i audio snimak, da se napravi video za koji ne možemo uvek reći da li je stvaran ili ne“, rekla je Jonev.

Minimalne kazne za ogromnu štetu

Oko 96 odsto svih materijala koji se prave na deepfake aplikacijama jesu pornografskog karaktera, upozorila je ona.

„Moramo da znamo šta naša deca rade na mobilnom telefonu, da društvene mreže i internet nisu uvek bezbedne za decu. Vrlo je bitna saradnja sa školama. Roditelji su prijavljivali ove situacije, škole u kojima se to dešavalo jesu postupale po pe-esu i dečaci su kažnjeni. Njihova kazna jeste smanjena ocena iz vladanja i pojačan vasptitni rad“, rekla je.

Shutterstock

Lično smatra da to nije dovoljno.

„Nekome uništiti život, a pričamo o maloletnicama… Ne postoji blaža kazna od one koje su mogli dobiti. Naše zakonodavstvo mora da se aktivira kada su u pitanju ovakve kazne, a žrtve moramo nekako ohrabriti da prijave. Najveći broj devojaka ćuti, trpe u sebi, strah ih je i sramota, a ne bi trebalo. Podelite svoju bol i tražite pravna sredstva“, poručila je ona.

Motiv – učiniti nažao ženi ili devojci

Miloš Đajić iz inicijative „Ne posmatraj. Reaguj“ kaže da je najčešći motiv muškarca i dečaka da učini nažao nekoj ženi ili devojci, možda iz zabave, a možda jer smo verovali da smo bili povređeni.

N1

„Mislim da ne postoji svest o tome kolika se šteta pravi. I osvetnička pornografija i ova deepfake pornografija – sve je to nasilje nad ženama i devojčicama. Zato se svi zalažemo da se osvetnička fotografija prepozna u Krivičnom zakoniku kao posebno krivično delo. Hrvatska i Crna Gora to već imaju“, rekao je.

Drugo je pitanje patrijarhata, nastavlja.

„Mi živimo u društvu u kome je to za ženu sramota. Ona je obeležena, ovakva i onakva, i te žene trpe pritisak okruženja čak i kada znamo da je u pitanju lažan snimak. Važni su u tom smislu uloga medija, obrazovanja, roditelja i oslobodimo se streotipa da žena mora da bude u ‘kutiji'“, rekao je on.

„Objasniti dečacima koliko je pornografija štetna“

Kao inicijativa su nekoliko puta objašnjavali školama da u protokolima moraju da budu reči „seksualno nasilje“ i „osvetnička pornografija“, ali se to i dalje podvodi pod „vršnjačko nasilje“, dodao je.

Povezane vesti

„Uticaj patrijarhata je takođe presudan da se odbace sve inicijative da se uvede seksualno obrazovanje u škole. I onda su dečaci prepupšteni internetu, gde nalaze pornografske sadržaje. Imamo onda kontinuirano nasilje…“, istakao je.

Psiholozi, dodaje, da bi već sa 12 godina deca prve informacije o ovim temama.

„Prvo, dečacima mora da se objasni da je pornografija štetna. Da im stvara iskrivljenu sliku o jednom ljubavnom činu što bi trebalo da bude na prvom mestu ljubav i nastavak neke ljubavi, a ne nešto što je nasilno, štetno. Mi nemamo čak ni te razlike između zdravog seksualnog odnosa i toga šta je pornografija i šta ona radi“, kazao je.

„Nemojte deci dati telefon dok vi niste spremni da deca na njemu gledaju pornografiju“

Jonev citira jednog američkog kliničkog psihologa koji je rekao „nemojte da dajete deci telefon u ruke dok ne budete spremni da ono gleda pornografiju – jer toliko je dostupna“.

„Mi kao roditelji suviše štitimo svoju deci i ne pričamo sa njima o seksualnom nasilju, drogama, a ni deca poverenja u nas da nam se obrate. Najpopularniji prono sajt je do pre nekoliko meseci imao svoju stranicu na Instagramu…“ napomenula je ona.

Izvinjenje Marka Zakerberga pred Senatom ocenjuje kao marketniški trik.

„To izvinjenje je iznuđeno, to se vidi na snimku. To su društvene mreže koje nemoguće da nisu primetile šta se dešava na njihovim sajtovima. Pre korone je Fejsbuk imao kampanju da skida slike dece za koju bi mogao da posumnja da promovišu pedofiliju na mreži. A sada je sve dozvoljeno, čak i ubistvo koje se desilo u našem komšiluku“, rekla je.

Pet milijardi ljudi koristi internet – nisu svi dobri, napominje ona.

Upitan šta kao društvo možemo da učinimo povodom ove teme, Đajić ističe da problem mora da se rešava na više nivoa.

„Osvetnička pornografija treba da se uvede kao krivično delo, a Ministarstvo prosvete i škole da u svoje protokole uvedu procese borbe protiv seksualnog nasilja. Drugo je dijalog u društvu, jer zakonodavstvo uvek kaska za tehnologijom, ali moramo smanjivati taj vremenski period“, smatra.

Roditelji gube ovu bitku, a ako dozvole da mobilni telefon igra ulogu dadilje i vaspitava decu, „niko neće daleko stići“, zaključuje Katarina Jonev.

Povezane vesti

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare