Najava predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića da će 26. maja u Beogradu organizovati „najveći skup ikada održan u Srbiji“ nakon što je deo opozicije zakazao protest za 12. maj, nastavak je prakse odražavanja takozvanih kontramitinga koje je devedesetih u Srbiji „patentirao“ nekadašnji predsednik Srbije i SRJ i lider Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević.
Prvi kontramiting u višestranačkoj Srbiji i događaj koji je doslovce bio na ivici krvoprolića odigrao se 29. septembra 1990. godine ispred Doma kulture u Kosovu Polju, na istom onom mestu na kojem je Slobodan Milošević tri godine ranije izgovorio antologijsku rečenicu „Niko ne sme da vas bije!“.
Povezane vesti:
Predizborni miting Srpskog pokreta obnove umalo se pretvorio u tragediju kada su pristalice Socijalističke partije Srbije, koja je u isto vreme i na istom mestu zakazala kontramiting, pokušale da probiju policijski kordon i napadnu članove i simpatizere SPO.
„Slušajte me, pristalice Srpskog pokreta obnove, na svaku provokaciju odgovorite na kolenima, skrštenih ruku“, zavapio je u tom trenutku lider SPO Vuk Drašković, pozivajući svoje simpatizere na uzdržanost.
Prisebnošću policije i razumnih ljudi s obeju strana sprečen je krvavi sukob, a koliko je situacija bila ozbiljna najbolje ilustruju tvrdnje pojedinih učesnika događaja da je među pristalicama i SPS i SPO bilo naoružanih ljudi.
Drugi kontramiting režim je organizovao svega šest meseci kasnije, nakon što su 9. marta 1991. godine u Beogradu održane prve masovne demonstracije protiv Miloševićevog režima. Protest pod nazivom „Protiv petokrake“ organizovao je Srpski pokret obnove, a pridružila mu se većina tadašnjih opozicionih stranaka.
Povod za okupljanje više od 100.000 demonstranata bilo je izveštavanje državne televizije odakle su se čule optužbe na račun SPO, koji je nazvan “produženom rukom ustaškog hrvatskog režima“, zbog čega su zatražene ostavke čelnika Radio-televizije Beograd.
U žestokim višečasovnim sukobima između demonstranata i jakih policijskih snaga poginuli su učenik Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54), a na ulice prestonice Srbije prvi put od Drugog svetskog rata izašli su tenkovi. Režim je nasilno zabranio rad Radija B92 i cenzurisao Televiziju Studio B, a u toku večeri uhapšen je lider SPO Vuk Drašković.
Devetomartovski događaji izazvali su reakciju beogradskih studenata, koji su se 10. marta uveče okupili u Studentskom gradu, odakle su krenuli ka centru Beograda. Grupu od oko 5.000 studenata na Brankovom mostu sačekala je policija, koja je bacila suzavac i pretukla nekolicinu mladih ljudi. Policija je kasnije studente ipak pustila da se pridruže kolegama koji su se već bili okupili kod Terazijske česme.
Odgovor vlasti na protest studenata stigao je već narednog dana. Socijalistička partija Srbije organizovala je na beogradskom Ušću miting pod nazivom „Za odbranu Republike, za ustavnost, slobodu i demokratiju“, uz kozaračko kolo i povike „Slobo, slobodo“, „Ubice, fašisti“, „Ne damo Kosovo“, „Ustaše, ustaše“, „Sudite Vuku“.
Jedan od govornika na mitingu, visoki funkcioner SPS Dušan Matković, rekao je da su studenti na Terazijama huligani i pozvao prisutne da krenu sa Ušća i obračunaju se sa njima. Državni mediji javili su da je na skupu bilo 150.000 ljudi, dok su nezavisni mediji govorili o tek tridesetak hiljada.
Događaj koji je Srbiju doveo na samu ivicu građanskog rata odigrao se 24. decembra 1996. godine, u jeku masovnih građanskih i studentskih protesta zbog izborne krađe na lokalnim izborima u novembru te godine. Tog dana je Miloševićev režim organizovao okupljanje svojih pristalica na Terazijama, a prisutnima se obratio i sam lider SPS. Na skandiranje „Slobo mi te volimo“, Milošević je uzvratio sa „Volim i ja vas“. Pre, za vreme i posle mitinga na beogradskim ulicama bilo je fizičkih obračuna između pristalica režima i opozicije, a u sukobe se nešto kasnije umešala i policija.
Završilo se pogibijom simpatizera opozicije Predraga Starčevića i teškim ranjavanjem člana Srpskog pokreta obnove Ivice Lazovića, kao i sa više desetina povređenih na obe strane. Prema izveštaju RTS na kontramitingu je bilo pola miliona ljudi, a prema nezavisnim medijima samo 40.000.
Na sledeći kontramiting, a zapravo su organizovana dva u svega osam dana, čekalo se skoro 23 godine, a „režirao“ ih je aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prvi skup pristalica vlasti održan je 11. aprila u Novom Sadu, a drugi 19. aprila u Beogradu, oba u okviru kampanje „Budućnost Srbije“.
U centru Novog Sada okupio se veliki broj građana koji su nosili zastave Srbije i poruke podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. U gradu je bio primetan veliki broj autobusa sa registracijama iz Beograda i iz centralne Srbije, a zvaničnih procena o broju ljudi koji su prisustvovalo mitingu nije bilo.
Miting u Novom Sadu prvobitno je bio najavljen za petak, 12. april, da bi kasnije bila doneta odluka da se održi dan ranije kako bi se izbeglo da se na istom mestu i u isto vreme nađu i simpatizeri SNS i pristalice opozicije koje su u vojvođnskoj prestonici više meseci protestovale svakog petka.
Sledeće okupljanje pristalica vlasti održano je u Beogradu šest dana nakon što je opozicioni Savez za Srbiju na istoj lokaciji, na platou ispred Doma Skupštine Srbije, organizovao „veliki narodni protest“. Vučić je pozvao narod iz svih delova zemlje da 19. aprila dođu na skup u Beogradu kako bi „pokazali koliko je snažna demokratska, nacionalna, moderna, poštena i pristojna Srbija“.
Pristalice SNS ispunile su plato ispred parlamenta, a tadašnji potpredsednik Vlade Srbije i ministar policije Nebojša Stefanović izjavio je da je skupu „Budućnost Srbije“ u Beogradu prisustvovalo oko 150.000 ljudi.
