Kontroverze oko iznenadne izmene medijskih zakona: Šta kažu stručnjaci

"Temperatura je već dovoljno visoka da je nužno paziti da se ovakvim propustima ona dodatno ne povećava. Zato je neophodno da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija što pre smisleno i argumentovano razjasni o čemu se radi – odakle i od koga potiču ove zakonske formulacije", kaže Saša Mirković, predstavnik ANEM-a u Radnoj grupi za izradu medijskih zakona.

Kako stoji u pridodatom delu teksta, ukoliko se operater i emiter ne dogovore o ceni usluga, konačnu cenu određuje Regulatorno telo za elektronske medije.
"Pitanje nezavisnosti rada i funkcije REM-a je početak i kraj. REM ne funkcioniše i nije nezavisan. Ne može se jačati uloga REM-a u regulisanju problema u medijskom okruženju u Srbiji, dok se nereši problem nezavisnosti i funkcionisanja REM-a", dodaje Mirković.

Takav način donošenja, kao i sam predlog nacrta zakona je antidemokratski i neprihvatljiv tvrdi profesor FPN-a Miloš Bešić.

"Ovo je nešto što se već dešavalo u praksi i gde sad preventivno ovaj zakon očigledno želi da nametne dinamiku da operater bude taj koji će da prihvati odluku REM-a, koja će ići u prilog ne operatera, nego onih televizija koje su na ideološkoj liniji u skladu sa vlasti", kaže on.

Da zakon nije u skladu se evropskim vrednostima smatra i Marko Milosavljević, profesor Univerziteta u Ljubljani.

"U Evropi postoji neformalno pravilo da su na prvom mestu u ponudi kablovskih operatora javni servisi, ali je posle raspored privatnih kanala stvar dogovora i nije definisan u zakonima i pravilima Evropske komisije. U svetu kada postoji na stotine kanala država ne može da definiše gde će koji kanal biti na kablovskoj televiziji", ocenjuje Milosavljević.

Novi sastanak članova Radne grupe zakazan je za utorak 17. oktobra.