Konzervator Pajić o spomeniku žrtvama nadstrešnice: Prvo odgovornost i pravda za porodice, a tek potom memorijalizacija

Pajić je u gostovanju na N1 televiziji objasnio da je idejno rešenje pogrešno zato što se ovim diže spomenik jednom fizičkom događaju, a nema memorijalnog obeležavanja onoga što se tu zaista desilo.

“Zbog društvene neodgovornosti, državne korupcije i neodgovornosti vlasti došlo je do tragedije gde je život izgubilo jako puno ljudi i uništeno je dosta porodica. Te tuge, tog pritiska u društvu koji se oseća u poslednjih godinu i nešto dana, tu uopšte nema. I zato je to rešenje banalno i čak zbog pojedinih elemenata, rekao bih, i neukusno”, naveo je on.

Ističe da postoje pravila struke kako se spomen obeležja prave, te da smo stradanja našeg naroda u prošlosti umeli da obeležimo i memoralizujemo jako dobro.

“O dobrim primerima memorijalizacije najviše je pisao Bogdan Bogdanović, koji je stvarno bio jedan od arhitekata koji se spomen obeležjima i spomen parkovima najviše bavio i možda najdublje ušao u tu tematiku. Ako se vratimo na njegova uputstva kako bi to trebalo da se radi, a da ne govorimo o ljudima i vajarima koji su to radili između dva svetska rata, ako njih sve poslušamo, mi ćemo videti da je ovo nešto što prosto ne odgovara prilici”, navodi konzervator.

Mišljenja je da struka na ovaj zadatak može da odgovori, ali da se sa memorijalizacijom požurilo i da do nje sada ne može da dođe, jer pravda nije zadovoljena.

“Gospodin koji je autor ovog rešenja potpisnik podrške Aleksandru Vučiću i to je ‘posoljeno’ korupcijom. Sve je posoljeno korupcijom. Imamo sumnju u taj proces. Imamo sumnju u vlast. Celo društvo ima sumnju u vlast i onda do memorijalizacije ne može da dođe. Prvenstveno zbog toga što pravda još uvek nije zadovoljena, zato što odgovorna lica nisu snosila odgovornost. I dalje traje istraga. Slušamo različite priče. Slušamo i dalje laži oko svega toga, ali pravda nije zadovoljena i zato smo ovde gde smo”, navodi Pajić.

Mišljenja je da još uvek nije vreme za postavljanje spomenika, te da društvu treba dati vremna da porazmisli o svemu što mu se dogodilo.

“Ja mislim da se požurilo sa spomenikom zbog toga što oni znaju da pravda nije zadovoljena. Vlast zna da pravda nije zadovoljena i onda na jedan kič način pokušavaju da nekakvom neispravnom, pogrešnom ili lažnom memorijalizacijom svedu čitav taj događaj na jedan nesrećan slučaj koji nije imao nikakav društveni kontekst, već se, eto, tako desilo i ‘mi ćemo to da obeležimo u nekih 10 ili 20 kvadrata i ko želi može da tu položi cveće i mi smo s tom pričom završili’”, kaže on.

Prema njegovim rečima tek nakon potpunog epiloga možemo da uđemo u javne rasprave i u društveni razgovor kako kao društvo želimo da obeležimo taj događaj.

“Prvo odgovornost, prvo pravda. Prvenstveno porodice kojima su životi uništeni da dobiju pravdu, da znaju ko je odgovoran za to, potom mi kao društvo da znamo ko je odgovoran za to, da nam se to ne bi ponovilo. I tek nakon toga da se bavimo memorijalizacijom, kada svi tu traumu, prvenstveno porodice, a onda i svi koji se osećaju traumatizovano, budu mogli da iskažu na neki likovni način. To je suština svakog spomenika, mi želimo da na određeni likovni način, u prostoru ili u slici, iskažemo ono što nas boli kao društvo. A mi ovde ne možemo da iskažemo ono što nas boli, zato što nas ne boli to što je neki kamen ili betonski deo pao na zemlju. Nas boli zato što pravda nije zadovoljena i zato što kao društvo kontinuirano, decenijama, ne uspevamo da dobijemo pravdu koju želimo”, kaže konzervator Vladimir Pajić.