Korupcija raste, a Srbija nastavlja da pada na rang listi indeksa percepcije korupcije

Već nekoliko godina vest glasi: Srbjia je postigla najlošiji rezultat kada je u pitanju indeks korupcije. Ove godine, rezultat je još gori. Sa 104. mesta od 180 država i teritorija pali smo na 105. mesto, sa 35 bodova umesto 36, koliko smo prošle godine imali.

Ovaj rezultat je najlošiji od 2012. godine, od kada se primenjuje sadašnja metodologija rangiranja, saopštila je Transparentnost Srbija (TS).

Na od 0 do 100 sa indeksom osam je najlošije rangiran Južni Sudan, a najbolje Danska sa indeksom 90.

Srbija je deli 105. poziciju sa Ukrajinom, a od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija, sa indeksom 33.

Albanija sada ima indeks 42, Severna Makedonija 40, Mađarska 41, Bugarska 43, a Crna Gora i Rumunija 46, dok Hrvatska ima indeks 47. Kosovo, koje se zasebno rangira, ima skor 44.

Od zemalja bivše SFRJ i dalje je najbolje stanje u Sloveniji, koja ima indeks 60, za četiri poena više nego prošle godine.

Navedeno je i da je pozicija Srbije, u odnosu na broj rangiranih zemalja, najlošija od 2005. godine, kada je Srbija i Crna Gora bila na 97. mestu od 158 rangiranih.
Iako Srbija, prema podacima "Economist Intelligence Unit" za 2023. godinu spada među zemlje sa "manjkavom demokratijom", njen indeks je za dva poena niži od proseka zemalja u kojima je uspostavljen, za stepenicu niži, "hibridni režim", dok zemlje sa manjkavom demokratijom imaju prosek 47, navodi Transparentnost Srbija.

Nedavno usvojenom Strategijom za borbu protiv korupcije Vlada Srbije je predvidela da Indeks percepcije korupcije, kao pokazatelj uticaja dostizanja opšteg cilja Strategije, poraste sa 36 iz 2023. godine na 43 do 2028. godine. Ukazano je da je reč o globalnom proseku, od kojeg Srbija sada zaostaje osam poena.

Prosečna ocena na evropskom kontinentu je 56, a među članicama EU 62. Posle prvoplasirane Danske, na listi slede Finska (88) i Singapur (84), koji je pretekao Novi Zeland (83).

Na dnu tabele nema velikih promena, pa tako Južni Sudan ima indeks osam, Somalija devet, Venecuela 10, a Sirija 12.

Ocenjeno je i da članstvo u EU nije garancija dobrih rezultata, što pokazuje skor zemalja iz susedstva, pa je tako Mađarska imala pad za jedan poen na 41, Bugarska (43, pad za dva poena), Rumunija (46 istovetno kao CPI 2023) i Hrvatska (47, pad za tri poena). U EU značajan pad su zabeležile Malta (sa 51 na 46), Slovačka (sa 54 na 49), Španija (sa 60 na 56) i Portugalija (sa 61 na 57).

Iz Transparentnosti Srbija su podsetili da se pri izradi Indeksa percepcije korupcije uzima u obzir 13 relevantnih istraživanja koja mere percepciju o korumpiranosti javnog sektora. Ta istraživanja predstavljaju mišljenje ili utisak koji o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije.

Srbija je ove godine obuhvaćena sa ukupno osam relevantnih istraživanja, što garantuje visok stepen pouzdanosti nalaza.