Košarkaška legenda Mića Berić: Da sam ja neko, vratio bih vreme na 6. oktobar 2000.

Ono što postane jedino važno je da ste uvek na pravom mestu.

Tako je Mića bio na pravom mestu i kada je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio srebrnu olimpijsku medalju u Atlanti i godinu dana kasnije svetsko zlato i dve zlatne evropske medalje. Ali i na svim protestima, pa i ovim studentskim, i to godinama unazad.

Legendarni košarkaš donirao je svoje dresove kako bi pomogao prosvetnim radnicima koji su ostali bez plata zbog solidarnosti sa studentima u višemesečnim protestima.

Oni su nekada navijali za njega, danas on navija za njih.

Sa Mićom Berićem u epizodi "Kako se postaje i ostaje šampion".

Kako je mali Mića video pravdu i slobodu?

"Pa dobro, drugim očima, naravno, ovaj sada mator, sa iskustvom, gledam drugačije, ali nekako uvek sam se trudio da budem pošten i da budem iskren pre svega. Naravno, uvek može da se neko nađe, 'e pa nisi bio onda iskren' ili nešto. Neko će uvek naći neku zamerku, ali eto, ja mislim da su mi roditelji preneli pre svega to kućno vaspitanje i tu borbu uvek za poštenje, pravdu, istinu. I pre svega budeš dobar čovek, dobar prijatelj, pa posle otac i sve tako po redu. I eto, ja mislim da imam veliki krug prijatelja i nadam se da sam donekle uspeo", kaže Mića.

Poreklom Mačvanin, živi u Beogradu, ali kako kaže, njegov dom u Bogatiću živi.

Smatra da kada ljudi izgube veru u život vode se time 'ćuti, može da bude gore', ali je njega sport naučio da ne gubi nadu i da uvek sledi ciljeve, da ide napred i da se ne zadovoljava onim trenutnim. "I kad si najbolji, možeš da napreduješ."

Da je on neko, poručuje:

"Da sam ja neko, vratio bih vreme na 6. oktobar 2000. Mislim da ovoga ne bi bilo."

Celu emisiju sa Miroslavom Berićem pogledajte na početku teksta.