Krov propada i prokišnjava, deo se i urušio: Nikog nije briga što porodica godinama živi u nehumanim uslovima

Tu gde se danas čula dečija graja, juče se čuo zaglušujići tresak kada se urušio krov sa zgrade pored.

Zgrade, koja je u samom centru Belog potoka, naselja u opštini Voždovac. Zgrade, u kojoj je i Ustanova kulture i kancelarija mesne zajednice, i prodavnica, i pošta, i vrtić Vasa Čarapić.

I nije nas zvao niko od njih. Jer oni krov nad glavom imaju. I dok prolazimo stazom, meštanka nas upozorava da pazimo, baš kao što i oni svakog dana moraju da paze da im nešto ne padne na glavu.
Pazimo da nam crep, cigla ili greda ne padnu sa srušenih greda dok ulazimo u kuću porodice Jurukoski.

"Lete crepovi lete grede, kad padne ovde, odskoči tamo. Kad padne može da odleti u vrtić... Molim vas hodajte malo brže... nije bezbedno ovde...", govori nam Mirjana Jurukovski, ćerka vlasnika stana.

U zgradi napravljenoj 40-ih godina prošlog veka, porodica Jurukoski živi od 1956. Biserkin svekar, poreklom Makedonac, dobio je tih godina posao u PKB-u kao knjigovođa i stan u Vase Čarapića 53.

Požuteli ugovor o otkupu stana 1974. svedoči da su ovde legalno. Ali...

"Pre tri godine došli su iz opštine Voždovac i tražili mi da napustim pola stana, da napustim polovinu koja 'kao' nije otkupljena kad je bodovano. Bodovane su zobe za spavanje i kuhinja, a nije bodovan hodnik", navodi stanarka Biserka Jurukovski.

U hodniku koji bi opština Voždovac da im oduzme, danas krevet do kreveta. U jednoj od takozvanih "soba" danas nepokretan leži Biserkin sin. Iz druge joj je pre tri godine otišla ćerka sa dvojicom unuka.

"Rodili su se ovde i ovde živeli do pre tri godine", priča njihova baka Biserka.

"Deca imaju astmu. Stariji sin je dva puta ležao u bolnici zbog upale pluća i bronhitisa, imao je i transkatetrsko zatvranje šuma na srcu. Bili smo prinuđeni da odemo odavde jer je prokišnjavalo u njihovoj sobi. Počelo je da kisne na krevet i sada stanujem ovde na 500 metara, u privatnom stanu", objašnjava Mirjana, majka dvojice dečaka.

"Šest korita sam kupila da bih stavila na razna mesta da ne kisne! Pogledajte kuhinju, sačuvaj bože. Pogledajte strujomer, hiljadu puta sam gasila struju na glavni osigurač da ne zapalim kuću. Ne znam šta mi je da tolike godine trpim i ćutim, mislim stvarno", navodi Biserka.

Godine su to ignorisanja od strane opštine Voždovac i Grada Beograda. Pisala je Biserka i predsedniku države, ali joj je iz kabineta poručeno da njen problem nije u njegovoj nadležnosti.

"Ako mi on kaže da ja treba ovde da živim, u redu, da znam na čemu smo... Ali drugi odgovor od Vučića nismo dobili. Ne", navodi.

Možda Beograd sutra odluči da pomogne ovoj ženi, a možda krov dobije i malo sutra. Dok pričamo stiže poštar, nosi poziv za glasanje.

"Glasaću, ja sam sve godine glasala za Vučića. Ja volim da se gradi i gledala sam kako se gradi onaj most, ja sam za to da se nešto stvara, da se gradi, a ja živim u truležu", zaključuje Biserka.