Krši Medijsku strategiju: Kako država "namešta" da i po zakonu, preko Telekoma, bude vlasnik medija

Legalizacija nelegalnog. Država je sve bliža ispunjenju svoje misije: da se vrati u vlasništvo nad medijima. Jedna opasnost je izbegnuta, ali šteta od drugih odredbi zakona ostaje.

"To je kao lopov koji uđe u prodavnicu i uhvate ga u krađi, a on kaže: evo, izvadio sam iz jednog džepa... A u drugom džepu šta je", pita Miša Brkić, novinar.

...U "drugom džepu" nalazi se baš ona odredba koja slovom zakona legalizuje rad Telekomovih kanala i otvara vrata da državna telekomunikaciona kompanija nastavi sa osnivanjem medija.

"Brisanje dva člana jesu dobra stvar, jeste postignut konsenzus oko toga da nam ne ode SBB i da nam ne nestanu N1 i TV Nova S, ali imamo, sa druge strane, uvođenje Telekoma, legalizaciju svih nelegalnih radnji do sada i direktan ulazak u vlasničku strukturu u medijima državnog Telekoma koji je SNS zarobio. I ponoviću streplju da će TV PRVA i B92 završiti u rukama Telekoma", izjavila je Marinika Tepić, potpredsednica  Stranke slobode i pravde (SSP).

Paradoksalno, članom 39. novog Predloga Zakona o javnom informisanju i medijima, država krši sopstvene propise. Jer, Medijskom strategijom koja je na snazi predviđeno je da država izađe iz vlasničke strukture u medijima. Podsećanja radi, to glasi ovako:

"Stiče se utisak da je država i dalje značajan akter na medijskom tržištu. Potrebno je okončati proces privatizacije izdavača u javnom vlasništvu, u cilju uspostavljanja jednake tržišne pozicije medija i sprečavanja neprimerenog uticaja na uređivačku politiku". (Medijska strategija, 2020. godina)

Za medijske stručnjake, novim zakonskim idejama ruši se "brana" koja je, makar formalno, postojala i koja je medijsku scenu štitila od uticaja države.
"Smatramo da to nije dobro, da to nije trebalo da se dogodi, da mi već 23-24 godine pokušavamo da reformišemo naš medijski sistem u tom smislu da država mora da drži dalje ruke od medija i ovo se i do sada činilo i nije bio samo Telekom, nego znamo da je bilo problema sa vlasništvom u Politici, u Večernjim novostima, u Tanjugu... Država očigledno pokazuje da ne želi da izađe iz vlasništva nad medijima", ocenjuje Rade Veljanovski, član Radne grupe za izradu medijskih zakona.

Vlast se i dalje poziva na evropsku praksu. Kažu: država je vlasnik medija i u zemljama Evropske unije. Vlast izostavlja da spomene da u ovim zemljama, država nema većinski udeo u vlasništvu, da se ne radi o ključnim kanalima i da u tim zemljama postoje ozbiljni mehanizmi koji sprečavaju zloupotrebe. A evo kako izgleda skala medijskih sloboda: Srbija je na 91. mestu, a Švedska, koju spominju, na 8.

Od ovih zemalja Srbija bi svakako imala šta da prepiše: kako izgleda potpuna nezavisnost uređivačke politike, kako se demokratija "hrani" slobodom izražavanja ili za početak: kako se poštuju sopstveni zakoni.