Krstić: Fraza „genocidan narod“ ne postoji – izmišljotina za održavanje statusa kvo o ratovima koje je Srbija izgubila

Vesti 19. maj 202414:29 93 komentara

Novinar Nikola Krstić kazao je, govoreći o rezoluciji o Srebrenici o kojoj bi Generalna skupština UN trebalo da glasa 23. maja, da fraza "genocidan narod" ne postoji, i da je to "izmišljotina da bi se ovde održavao status kvo što se tiče ratno-zločinačke prošlosti iz devedesetih i svih ratova koje je Srbija izgubila, odnosno, zvanično nije vodila, ali je učestvovala u svemu tome".

„Stoga, genocidni narod i proističe iz svega toga da se zastraši ovde stanovništvo i zaplaši kako će da ostane kao nekakav žig na njihovom identitetu. Tako da, upravo ta preambula sada dolazi kao neka dodatno pojašnjenje i racionalizacija šta znači ta rezolucija o Srebrenici“, naveo je Krstić, aludirajući na preambulu u kojoj se kaže da je krivična odgovornost prema međunarodnom pravu za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini.

Povezane vesti

Dodaje da u predlogu rezolucije, kojom se traži da se 11. jul proglasi međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, nema nikakvih žigosanja ni etiketiranja, „ni bilo kakavih zastrašivanja i laži, već nešto što je zapravo sudski utvrđeno i nešto što i dalje postoji, znači, postoje ljudi, porodice i svedoci tog vremena, kakav horor, odnosno, kakav nezaboravni zločin koji je kvalifikovan kao genocid je počinjen 1995“.

Smatra da će i kada se usvoji rezolucija i dalje „da ovde ostane to strašilo da smo mi nekakav genocidan narod“.

„Čak ni Nemci, niti bilo koji narod, ne može da bude genocidan. I upravo se tu, dakle, spominje individualna odgovornost, odnosno krivica, individualna krivica Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Radislava Krstića i ostalih, svih onih koji su odgovorni za taj ogroman zulum koji je počinjen 95. u julu“, ocenio je.

Osvrnuvši se na otpravnika poslova stalne misije Srbije pri UN Saše Marta koji je od kosponzora tražio povlačenje teksta rezolucije o genocidu u Srebrenici, navevši da se njome nastoji prikriti da se u širokom političkom diskursu nastoji moralna odgovornost za genocid kolektivno pripisati celom narodu, Krstić smatra da „oni (vlast) sada žele da kad već ne može da bude genocidan narod, onda ‘ajde kao da bude kolektivna odgovornost“.

Dodaje da ne može da ne može da bude odgovoran neko ko je tada bio maloletan.

Ukazuje da je važno da se ne poriče i ne pričaju laži, čime se ismevaju žrtve koje su „ubijene i zakopane u Srebrenici“.

Navodi da treba otvoreno da se priča da bi se razumelo šta se desilo.

„Znači, mi sad samo znamo za Srebrenicu, šira javnost zna za Srebrenicu, ali postoji gomila mnogih mesta u toku ratova 90-ih gde su počinjeni masovniji zločini kao što je, na primer, Prijedor, niko ne zna za koncentracione logore koji su takođe bili za nesrpsko stanovništvo, odnosno muslimansko, bošnjačko i hrvatsko stanovništvo. O tome se ne priča. Srebrenica je ovde došla nekako više kao jedna simbolika. Ali, kada za nju znamo, mi i dalje poričemo to što se desilo“, ističe.

Dodaje da ova rezolucija uokvirava šta se desilo i da ta istina više ne sme da se poriče.

Na pitanje da li će usvajanje rezolucije narušiti odnose u regionu, kaže da on to gleda „nekako malo terapijski“.

„Onaj ko kaže da ovo narušava odnose u regionu, taj nikada nije spoznao kako je na terapiji. Dakle, vi morate da se suočite sa svojim problemima. Ne možete da ih gurate non-stop pod tepih i da se pravite da se ništa nije desilo i da nikakve traume nisu doživljene, počinjene itd“, poručio je Krstić i dodao da je važno da se razgovara o tome, „ali, kroz jedne zdrave kanale, ne kroz propagandu“.

Na pitanje kako tumači to što je Crna Gora u skupštinsku proceduru stavila rezoluciju o Jasenovcu, kaže da njenu to liči na „pilićarenje“.

„U Jasenovcu je počinjen genocid nad Srbima i ostalim narodima, znači Jevrejima, Romima. Dakle, to je neosporivo. Ali kako vi, u kom sad vi kontekstu to izvlačite? Je li to vama neki džoker iz rukava? Je li to sad odjednom, vi igrate partiju pokera na međunarodnoj sceni, pa sad, e, sad mi imamo mnogo veći genocid nego što je počinjen 1995. Ne, mi imamo mnogo više pobijenih, ali kod nas su i žene i deca pobijena. Mislim, to je toliko degradirajuće za sve žrtve, ali pogotovo za te žrtve koje sad odjednom potežete, za žrtve Jasenovca“, ocenio je i upitao „zašto mora to potkusurivanje da bude, vi, onda, na taj način vređate žrtve obe strane“.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare