"Krug dvojke je poslednji udarac ovom gradu": Ko udara na identitet Beograda

Osim Generalštaba, predviđeno je i rušenje Sajma pod izgovorom organizacije izložbe EXPO 2027. Šta je u osnovi promene infrastrukturnog, arhitektonskog i kulturnog identiteta Beograda? Namera vlasti da razvija ekonomiju glavnog grada ili njena potreba da gradi prestonicu po meri vlastitih interesa i ukusa? I da li je najavljeno ukidanje “kruga dvojke” konačna i bukvalna osveta vlasti takozvanoj lažnoj eliti?

Multimedijalna umetnica Biljana Vilimon napisala je kolumnu o krugu dvojke.

"Kolumna je izašla i posle 2-3 dana je Šapić ovo najavio, deluje proročki, a ja sam pisala iz drugih razloga, jer se mi iz kruga dvojke žigošemo kao glavni neprijatelj ove države, kao takozvana elitač. Krenula sam od svog detinjstva, to je nama bila odrednica gde se nalazimo, kao kod sata u Knezu. Imali smo odredišta koja smo slovili raznim imenima, pa i krug dvojke", kaže ona.

Dodaje da je "krug dvojke jedao deo Beograda starog, koji je već urušen iznutra".

"On se sistemski urušava od kad su ovi došli na vlast, oni su krug dvojke uništili, prvo Knez Mihailovu, koja je postala smetlište, u kojoj imate tezge kao na buvljaku, Trg Republike jadan koji je pretvoren u jednu prljavu betonsku ploču, imate nešto gde nema drveta, pritom je lanac oko spomenika skinut, kome je trebalo to, da ne pričam o okretanju kocki i trošenju novca na te stvari. Krug dvojke se urušava od kad su ovi na vlasti, još da skinu šine i završili su", kaže ona.

Prema njenom mišljenju, "njih vređa centar grada".

"Kod njih je ostalo u glavi najprimitivnije da u centru žive bogati, razmaženi, bili smo im trn u oku oduvek, centar hoće da premeste na svoje mesto - u Beograd na vodi. Da se taj Beograd totalno anulira, pa i krugom dvojke da se uništi taj centar, ne mislim da imaju bilo kakvu dobru nameru sem da unište sve što je postojalo pre njih", kaže ona.

Arhitekta Miljan Salata, jedan od potpisnika Deklaracije o sudbini Sajma i Generalštaba, misli da je problem daleko dublji.
"Imamo ideološki projekat podrivanja društvenih vrednosti koje potiču iz perioda sredine 20. veka, perioda socijalističke modernizacije, gde smo vrednovali nešto što je društveno korisno. U procesu restauracije kapitalizma smo, koji traje od devedesetih", kaže on.

Dodaje da "elite koje donose odluke zanima samo profit i zemljište".

"Zemljište je najvredniji resurs u gradu, a jedina prava opozicija u ovom trenutku jeste arhitektonska struka, sa Deklaracijom, brani javni intres, kulturne vrednosti državljana Srbije, ono što smo usadili u te projekte, naša naučna dostignuća. To nisu konističke zgrade, to su vrhunska kulturna umetnička i naučna dostignuća, koja održavaju vrednosti tog sistema", kaže Salata.

Udara se, kaže on, "na identitet Beograda".

"Zašto? Jer je lako kontrolisati narod koji nema odnos prema svom kulturnom nasleđu. Da li su Nemci rušili Rajhstag, da li su se Staljin i boljševici obračunavali sa carskom Rusijom, pa rušili Kremlj, crkve... Nigde se tako u svetu ne radi, nasleđe se čuva, restaurira, daje mu se nova, prikladna namena", kaže on.

Ističe da je "Generalštab 1/1 zaštićen zakonom".

"Što se tiče ideje da se zatvori Pariska ulica, bilo je ideja o tome i ranije, struka je od pedesetih godina planirala da se izbije podzemni tunel kako bi se rešilo pitanje saobraćaja, ali ovako rešavati stvari, imate Parisku, Francusku, obilaznicu oko Kalemegdana, kako će ljudi da prolaze, kako će saobraćaj da funkcioniše, to se niko ne pita, a mislim da bi malo trebalo da se pita i struka", kaže on.

Vilimon ističe da "nije struka" i da se ne meša.
"Umetnik sam koji može da traži da se nešto ulepša. Uvek se vade pefidnim rešenjima, kao to je zbog vas, građana, čistog vazduha... Pariska je bila zamišljena kao tunel od Dušanove, ispod Tadeuša Košćuška, da izazi na dnu Pariske, rešenje za saobraćaj, a da imate ekološki čistiji, a ovo sad hoće da ruše, da skidaju tramvaj, skidaju šine, ruše istoriju. Alibi kao za Beograd na vodi, ko kaže da je pre bilo bolje, ali to ne znači da je ovo najbolje rešenje. Krug dvojke je poslednji udarac ovom gradu i istoriji ovog grada. Ovo niko nije radio, čak ni Milošević", ističe Vilimon.

Salata dodaje da će u toku sledeće nedelje verovatno otvoriti peticiju da stručna javnost u masovnom broju podrži Deklaraciju.

"Mi smo uvereni da nas podržava velika većina stručne javnosti. Nije tačno da se struka nije oglašavala, borba za Sajam traje od 1997. godine. Borimo se da sačuvamo ono što znamo da je vredno, Građani treba da preuzmu odgovornost za svoj grad, svoju njivu, svoju ulicu, da izađu da brane ono što smatraju da treba da brane. Mi smo Deklaraciju dali kao javno dobro, svako može da je koristi", kaže on.

Ističe da hoće da zaštite "ono što zakon propisuje".

"Borimo se za svoju struku, apelujemo da u ovoj zemlji počne da se sluša struka. Ekspertski tim bi lako mogao da se napravi, samo da postoji politička volja", dodaje on.

Vilimon smatra da se "od nas sve vreme prave budale, a laici u njihovoj vladi rešavaju".

"Ja se neprijatno osećam što kao slikarka pričam o tome, ja mogu da pričam o estetskom delu. Najstrašnije je što nemaju stručne ljude, a mešaju se u ono što nije njihov posao i ne bi trebalo da bude", kaže ona.

Salata je podsetio na izložbu koja je održana pre nekoliko godina u Njujorku.

"Šest meseci je bila otvorena, tema je bila modernističko nasleđe Jugoslavije. Svet prepoznaje vrednosti", kaže on.